Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: археологија

Друштво

30.08.2020 у 21:00

Српски Индијана Џонс

Кад кажемо Миомир Кораћ, мислимо Виминацијум. А није баш тако, јесте да је по њему најпознатији, али још је много тога чиме нас је заувек задужио. Као да је већ рођењем био предодређен да буде миљеник. Треће дете – трећа срећа – Томе и Божане – био је љубимац и играчка старијим сестрама. Детињство проводи у Гњилану, одраста у Београду. Уобичајено школовање и обилазак света после гимназије – пре факултета – волонтирао је две године у Метрополитен музеју у Њујорку. По завршетку Филозофског факултета у Београду професионално бављење археологијом, најпре на Ђердапу а потом у Виминацијуму – оно је чему се потпуно посвећује, и то траје до данас. Учио је од наших најбољих археолога – Милоја Васића, Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића. У почетку са истраживачима станује по кућама

Култура

26.08.2020 у 11:33

Одлазак др Марка Поповића – неуморног истраживача средњовековне прошлости

Разоткривање средњовековне прошлости Србије многоструко је у вези са личношћу Марка Поповића. Широко образован не само у области археологије већ и историје уметности и архитектуре, представљао је модел посвећеног истраживача. Марко Поповић рођен је у Ужицу 1944. године, а школовао се у Београду. Прво запослење добија у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, а потом 1976. прелази у Археолошки институт и у њему остаје до одласка у пензију 2011. године. Вишедеценијска истраживања Београдске тврђаве, која је спроводио у оквиру истоименог научноистраживачког пројекта и документационог центра при Археолошком институту, чији је био оснивач и руководилац дуги низ година, открила су бројне детаље развоја београдских фортификација од антике до краја 18. века, захваљујући којима је

Београд

24.08.2020 у 19:00

Уређење пешачке зоне зависи од подземног града

Да ли ће подземна гаража бити грађена код Студентског трга или испод садашњег „Стакленца”, као и како ће бити уређена будућа пешачка зона од Васине до Узун Миркове, дефинитивно ће се знати после истраживања које ће археолози и други стручњаци започети за неколико месеци на Студентском тргу. Град је расписао тендер за археолошка истраживања на подручју шире зоне Кнез Михаилове. Понуде за овај посао достављају се до 16. септембра. Како сазнајемо, надлежни у граду одржали су састанак на коме се разматрало када би најбоље било да почну ова истраживања – да ли у октобру ове или у марту наредне године. Ако одлука падне да то буде ова јесен, како нам је незванично речено, истраживања ће трајати око седам месеци јер се рачуна да ће око месец дана у том периоду сигурно бити снега. А уколико

Београд

17.08.2020 у 20:15

Компјутер открива тајне Виртембергове палате

Како је изгледала Виртембергова палата која је некада заузимала централни део града, да ли је имала толико прозора колико има у години дана, како је опевано у народним песмама, ког облика је била... може се сада видети у дигиталном формату. Наиме, недавно је завршен три де модел ове касарне, односно палате из 18. века чији су делови откривени приликом обнове Трга републике. Модел су урадили стручњаци окупљени у Центру за урбани развој мр Марко Богдановић, историчар уметности, Раде Милић, археолог, и Душан Николић, археолог који се бави и израдом дигиталних археолошких реконструкција. – Једна од најрепрезентативнијих грађевина у 18. веку била Виртембершка палата у чију се изградњу тадашњи управитељ Србије принц Александар Виртембершки толико унео да је касарну претворио у своју палату.

Београд

13.08.2020 у 20:00

Уређен део простора око касноримске гробнице

Касноримска гробница у Брестовику, један од наших кандидата за Унескову листу светске баштине, била је донедавно окружена депонијом са оближњег сеоског гробља, испод кога је укопана у брег. Низ падину са старог почивалишта ветар је често наносио увело цвеће, венце, папире... Сада је простор већим делом рашчишћен, а очекује се да би уређење и санација саме гробнице убрзо могли да буду настављени. Брестовик је насеље југоисточно од вароши Гроцке, у непосредној близини Дунава, а име му је наденуо још кнез Милош Обреновић по некадашњим засадима брестова Недавно су касноримску гробницу тимски обишли и стручњаци из Археолошког института, Института ИМС, Технолошког факултета у Новом Саду и Завода за заштиту споменика културе града Београда. – Гробница у Брестовику одабрана је као

Култура

12.08.2020 у 20:15

У Виминацијуму пронађена три оловна саркофага

На подручју Виминацијума у протеклих неколико дана наши истраживачи наишли су на драгоцен налаз – три богато украшена оловна саркофага у којима су, сматра се, потврдио је за наш лист Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду, сахрањивани људи пореклом из источних провинција римске државе (Палестине и Израела) од другог до четвртог века. До овог проналаска дошло је упркос ковиду 19, јер се археолошка истраживања Виминацијума настављају условљена изградњом термоелектране Костолац Б. Археолошки институт заједно са ЕПС-ом настоји да спасе све археолошке остатке на месту планираном за изградњу депоније угља па се после укидања ванредног стања спроводе интензивни радови и стога не чуди да је за мање од три месеца истражено више од 170 гробова у којима је откривено преко 300

Београд

25.07.2020 у 19:00

Археолози на келтском налазишту под Батајничком петљом

На градилишту Батајничке петље у Земуну багери су, док су копали пут, открили локалитет из млађег гвозденог доба, а археолози Музеја града Београда прекјуче су се искрцали на ту локацију и у наредних 13 радних дана истражиће око 100 квадрата тог простора. На основу првог скенирања налазишта из првог века пре нове ере реч је о келтском објекту пречника 16 метара, каже др Милош Спасић, археолог Музеја града, који са тимом стручњака води посао ископавања вредног локалитета и артефаката, од којих су неки, попут керамичких предмета, испливали на површину пре два месеца, када су обустављени радови на том делу будуће петље Батајница. А јуче су пронашли две келтске бронзане фибуле, односно брошеве, каже Спасић. – Документујемо затечено стање, копање тек следи. На први поглед делује да је реч о

Култура

21.07.2020 у 15:16

Потрага за римским спомеником из Винче

Римски споменик пронађен 10. јула код депоније у Винчи, који је већ у ноћи између 11. и 12. јула нетрагом нестао са налазишта, а о којем су медији објављивали информације протеклих дана још није пронађен, потврђено је за „Политику” јуче у Народном музеју у Београду. Ова кућа, иначе наша матична музејска институција, у сарадњи са полицијом покушава да уђе у траг овом вредном проналаску и истрага је у току, о чему је музеј известио јавност на свом сајту. Овај важан артефакт – римски камени епиграфски споменик са уклесаним текстом на латинском језику – јединствени је историјски извор и добро које ужива претходну заштиту и власништво је Републике Србије, а „искрсао” је пред очима радника који су обављали земљане радове уз пут који води ка депонији Винча. „Савесни радник је исто вече о

Култура

20.07.2020 у 11:04

Нестао римски споменик из Винче

Веома важан римски камени епиграфски споменик на латинском језику, који је јединствени историјски извор, добро које ужива претходну заштиту и власништво је Републике Србије, пронађен је у петак 10. јула 2020. приликом земљаних радова уз пут који води ка депонији „Винча”, али је у ноћи између суботе на недељу нестао са места налаза, саопштено је из Народног музеја у Београду. Реч је о римском мермерном споменику из 2. века на коме се са једне стране налазе два стопала у сандалама која су била део скулптуре натприродне величине, док се на другој страни налази натпис на латинском у 15 редова, на којем је читав животопис једног високог римског званичника. Будући да археолошки предмети откривени на територији Србије по закону припадају Републици Србији, а имајући у виду да је

Култура

24.06.2020 у 10:48

Археолози открили споменик испод земље у близини Стоунхенџа

Археолози су открили велики праисторијски споменик испод земље у близини Стоунхенџа за који тврде да би могао да помогне у расветљавању порекла мистичног круга камења на југозападу Енглеске, јавља АП, а преноси Танјуг. Истраживачи са неколико британских универзитета предвођених Универзитетом у Брадфорду наводе да се налазиште састоји од најмање 20 великих стубова пречника већег од 10 метара и дужине пет метара, који су поређани укруг пречника преко два километра. Налази се у Дарингтон Волсу, месту на којем је откривено неолитско село, око два километра удаљеном од Стоунхенџа. Научници сматрају да су стубови закопани пре око 4.500 година и да би могли да означе границе светог подручја или границе око кружног споменика познатог као Дарингтон Волс хенџ. Британија има пуно камених

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 22:53

Минић: Вероватно ћу бити кандидат за председника Републике Српске

16.06.2026 у 22:34

Америчка обавештајна службa: Ормуски мореуз у рукама Техерана

16.06.2026 у 22:16

Генерал ел-Реза похвалио иранску војну индустрију

16.06.2026 у 22:14

НИС добио нову посебну лиценцу Министарства финансија САД

16.06.2026 у 22:05

У судару код Смедерева осам особа повређено, међу њима троје деце

16.06.2026 у 22:04

Турски медији: Ахмед ал Шара на самиту НАТО