Среда, 22.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.76	117.41
	102.6	103.22	102.91
	126.18	126.94	126.56

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: калемегдан

Београд

18.12.2020 у 14:15

„Народне страже” чувају Гробницу народних хероја

Гробница народних хероја на Калемегдану била је у последњих годину дана три пута на мети вандала који су на белом мермеру црвеним и плавим спрејовима исписивали графите. Када се то догодило први пут, била је покренута пријава против Н. Н. особе, а у последња два пута, како смо сазнали, није било ни пријава. Да би гробницу сачували од вандала, у Савезу комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) одлучили су да организују „народне страже”. – Народне страже ће у својству одговорних грађана редовно обилазити Гробницу народних хероја и у случају да примете вандалске активности одмах о томе обавестити надлежне органе и предузети друге законом дозвољене мере да се прекршај онемогући – рекли су у СКОЈ-у. „Народне страже” су, према њиховим речима, састављене од активиста и симпатизера

Београд

09.12.2020 у 12:35

СУБНОР града тражи да се вандали пронађу и казне

Увредљиви графити који су пре неколико дана исписани на Гробници народних хероја на Калемегдану уклоњени су, али је многим поштоваоцима историјског наслеђа, учесницима Народноослободилачке борбе и њиховим потомцима остао горак укус. Због поновног скрнављења гробнице огласио се и СУБНОР Београда. – Позивамо надлежне да у најкраћем року утврде ко је виновник тог гнусног и безобзирног чина, а затим да учиниоца овог бестидног дела које је изазвало згражавање слободарске и патриотске јавности у складу са законом примерно казне и тако спрече уништавање културно-историјских споменика и скрнављење гробова оних који су крв пролили за слободу наше земље – саопштио је пуковник Бора Ерцеговац, председник СУБНОР-а. Он је подсетио да је Гробница народних хероја оскрнављена већ два пута без било

Београд

04.12.2020 у 17:51

Уклоњени графити са Гробнице народних хероја

Заједничким ангажовањем ЈП „Београдска тврђава” и ЈКП „Градска чистоћа”, уклоњени су графити са Гробнице народних хероја која се поново нашла на мети хулигана. Гробница народних хероја подигнута је 1948. године, а одлуком Скупштине града Београда, проглашена је за споменик културе 1983. године. Попрсја Ђуре Ђаковића, Ивана Милутиновића и Иве Лоле Рибара рад су вајара Стевана Боднарова из 1949. године. Моша Пијаде (1890-1957), чија је биста рад вајара Славољуба Станковића ту је и сахрањен. Гробница народних хероја један је од бројних споменика на простору Београдске тврђаве који чувају сећање на дугу и бурну историју нашег града, коју сви заједно морамо сачувати, наводи се у саопштењу. ЈП „Београдска тврђава” још једном је апеловала на све посетиоце да не скрнаве споменике

Београд

04.12.2020 у 09:43

Опет графитима оскрнавили Гробницу народних хероја

Гробница народних хероја на Београдској тврђави изгледа да је постала омиљена мета хулигана који су je по трећи пут у години ижврљали графитима. Последњи пут се то догодило пре неколико дана када су на белом мермеру испод биста Ђуре Ђаковића и Ивана Милутиновића исписали увредљиви плави графит „Титове усташе” и нацртали неки знак попут крста са четири оцила. Графити ће, како сазнајемо у ЈП „Београдска тврђава”, ускоро бити уклоњени, чим то временске прилике допусте, а на чишћењу споменика биће ангажоване и градске службе. Гробница народних хероја подигнута је 1948. године. Попрсја Ђуре Ђаковића (1886–1929), Ивана Милутиновића (1901–1944) и Иве Лоле Рибара (1916–1943) дело су вајара Стевана Боднарова из 1949. године. Tу је сахрањен и Моша Пијаде 1957. године, чија је биста рад вајара

Београд

29.11.2020 у 18:32

„Београђанин” Јовијан владао Римским царством

Римским царством владало је 17 императора пореклом са наших простора, а један од њих рођен је у Сингидунуму, данашњем Београду. Име му је Јовијан, а на трон је дошао у једном од најнемирнијих периода позне антике и то под необичним околностима. Његово постављање на чело империје било је право чудо. А пошто на власт није дошао по устаљеним правилима, на њој се није ни задржао дуго. Умро је врло брзо под неразјашњеним околностима, али је за то време ипак успео да Римску империју врати на пут са кога је скренула – на пут хришћанства. – Када велике империје западну у кризу, наступе тешка времена. А један од најтежих и најнемирнијих периода људске цивилизације представља управо позна антика. Епоха препуна побуна, ратова и нових расподела моћи у царству. Док су варварска племена притискала

Култура

10.11.2020 у 20:01

„Слепи гуслар” се враћа на Калемегдан

На иницијативу Завода за заштиту споменика културе града Београда, а по одлуци Скупштине града и Комисије за споменике и називе тргова и улица, сутра ће бити откривена скулптура „Слепи гуслар” Пашка Вучетића, једини сачувани део композиције споменика Карађорђу који је био на Калемегдану у периоду од 1913. до 1916. године. Постављање скулптуре део је завршних послова на уређењу простора у околини Споменика захвалности Француској. Идеја о враћању скулптуре „Слепи гуслар” пре више од двадесет година потекла је од недавно преминулог археолога др Марка Поповића који је заједно са ЈП „Београдска тврђава” и Музејом града Београда скулптуру и пронашао. Скулптуру је у оригинално стање вратио вајар Зоран Кузманoвић, а изливени су делови који су недостајали – део малог прста, део гусала и штап.

Београд

09.11.2020 у 21:36

Нова галерија и видиковац на Београдској тврђави

Припремање изложбе о обнови Сахат и Барокне капије која ће бити постављена у том обновљеном комплексу на Београдској тврђави последњи је корак уочи његовог отварања који би требало да буде до краја године. Грађевински радови, започети крајем прошле године, окончани су – осим некадашње Галерије Београдске тврђаве коју су чиниле три просторије, централни пролаз Барокне капије и две мање бочне, посетиоци ће добити још једну новоформирану просторију тако да ће укупна површина изложбеног простора бити 300 квадратних метара. У њему је видљив средњовековни бедем који пресеца обе капије и највреднији је артефакт у том простору јер сведочи о континуираном насељавању и Горњег града тврђаве. – Трудимо се да у сваком од објеката, који су већ по себи занимљиви, посетиоцима употпунимо доживљај

Београд

27.10.2020 у 16:41

Положени венци на Споменик захвалности Француској

Секретар за културу Иван Карл и представници француске амбасаде, положили су данас венце на Споменик захвалности Француској на Калемегдану, поводом обележавања дана ослобођења главног града у оба светска рата. Карл је подсетио да је у току манифестација „Дани слободе” којом се обележава ослобађање Београда у Другом светском рату - 20. октобар, и у Првом светском рату - 1. новембар. „Француска била је наш савезник у оба рата и увек смо били на истој страни, страни добра и правде. Споменик је симбол свега тога, нашег савезништва, али и залог за будуће односе који треба да буду онакви какви су и били у време највећих искушења за човечанство током 20. века”, рекао је Карл.

Београд

24.09.2020 у 10:14

Шест палми на Калемегдану

У нашем граду већ годинама успешно расту смокве, бананe, маслинe… а од јуче су се у наше крајеве „доселиле” и палме. Делује несвакидашње да се ова биљка, коју обично виђамо крај обале уз море, „шепури” и у Београду, али стручњаци кажу да је због промене климе и то могуће. Шест палми засадило је ЈКП „Зеленило Београд” на зеленој површини испред Павиљона „Цвијета Зузорић” на Калемегдану. Ово је први пут да су у Београду, на јавној зеленој површини, засађена ова егзотична стабла. У парку испред павиљона засађена је врста палме Trachycarpus fortunei. Саднице су веома високог квалитета, висине око три и по метра, једнаког раста, а увезене су из Шпаније. Засађене су у два реда (по три стабла) да би се нагласио улазак у парк Калемегдан и прилаз павиљону. – Последњих година сведоци смо

Београд

17.09.2020 у 21:00

Његово величанство – сат

У част најранијег уређаја за одбројавање времена отворена је јединствена изложба „Време и наслеђе – сатови на здањима београдске архитектуре”. Поставка је уприличена у згради Завода за заштиту споменика културе града, на Београдској тврђави. Овом изложбом, коју је отворио Марко Стојчић, главни градски урбаниста, обележено је 60 година постојања Завода. – Од укупно 435 споменика културе који се налазе у надлежности Завода, постоји известан број оних у оквиру чијег фасадног платна се налази симбол и инструмент рачунања времена – сат. Циљ ове поставке је да приказом одабраног документарног материјала усмеримо пажњу на објекте поред којих свакодневно пролазимо и које користимо да бисмо указали на начине вредновања и чувања културног наслеђа – рекла је Оливера Вучковић, директорка

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

22.07.2026 у 23:17

Фудбалери Браге голом из пенала савладали Железничар у Панчеву

22.07.2026 у 23:10

Велика Британија хитно повукла особље амбасаде из Ирана након Трампове претње

22.07.2026 у 22:53

Скупштина Никарагве планира да спроведе Ортегин план о престанку одржавања избора

22.07.2026 у 22:50

Арагчи: Наша одбрамбена доктрина је „око за око”

22.07.2026 у 22:49

Цене нафте достигле највиши ниво у последњих шест недеља

22.07.2026 у 22:47

У последњих десет дана у америчким ударима погинула 53 Иранца