Недеља, 26.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.08	117.78	117.43
	102.85	103.47	103.16
	125.85	126.61	126.23

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: калемегдан

Друштво

26.09.2022 у 16:06

СКОЈ: Оскрнављена гробница народних хероја на Калемегдану, поставићемо стражу

Савез комунистичке омладине Југославије данас је најоштрије осудио вандалски чин ултрадесничарских изгредника који су увредљивим графитом опет оскрнавили гробницу народних хероја на Калемегдану у Београду. Како је СКОЈ саопштио, у последње две године Гробница народних хероја налази се под константним нападима, али ни један починилац није нађен и кажњен.

Београд

09.09.2022 у 10:36

Бесплатна школа астрономије

Астрономско друштво „Руђер Бошковић” од данас па у наредна три месеца сваког петка и суботе одржавaће популарна бесплатна предавања у Планетаријуму у оквиру школе астрономије за почетнике.

Београд

08.09.2022 у 09:02

Изградња гондоле на Калемегдану поново актуелна

Контроверзни пројекат прошле године зауставила судска одлука, а градоначелник Александар Шапић каже ће га град реализовати уколико се утврди да „он не угрожава културно-историјску баштину Калемегдана”.

Писма читалаца

02.09.2022 у 12:15

Шта је културно добро

У рубрици Међу нама Мирослав Тодоровић из Призрена 1. августа износи познате, али мало коришћене податке о рушењу српских цркава и манастира (155) и надгробних споменика (10.000) на Космету. Чим се зарати или само укаже нека друга прилика да Срби страдају, непријатељ то одмах користи. У Сарајеву је пре рата у градском подручју било око 120 џамија. Данас их, кажу, има више од 700. Било их је и у Војводини. Панчево су дуже од 150 година држали Турци. Било је центар Панчевачког санџака. Сигурно је имало џамије, као и свугде у Турској. Данас у Војводини нема трага о боравку Турака. Аустрија је све темељито почистила. Порушила је и београдске џамије, па се сада само понешто може наћи, а ми то љубоморно чувамо (Безистан, зиндан, сахат-кула). Чувамо и аустријске остатке – Петроварадинску

Култура

10.08.2022 у 21:44

Боцан-Харченко отворио изложбу „Најлепша земља”

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко отворио је вечерас на Калемегдану изложбу уметничких фотографија „Најлепша земља”, коју је организовао Центар Руског географског друштва (РГД) у Србији, а уз подршку НИС-а, преноси Танјуг. Изложени су финалисти и победничке фотографије на годишњем Сверуском фото-конкурсу РГД „Најлепша земља” који је посвећен очувању изворне природе Русије и неговању брижљивог односа преме животној средини кроз уметност фотографије. Једини услов је да су фотографије направљене у Русији, а од 2015. када је почео конкурс стигло је више од пола милиона фотографија, које је направило више десетина хиљада фотографа из Русије и иностранства и које приказују лепоту земље од Курилских острва на истоку до Курске превлаке на западу, од Земље Франца

Култура

06.04.2022 у 12:44

Водена капија из 18. века

У оквиру изградње линијског парка на потезу од Бетон хале до Бастиона Светог Јакова, на приобалном бедему Београдске тврђаве изводе се ових дана археолошка истраживања Водене капије 1. Заједно их изводе Републички завод за заштиту споменика културе, Археолошки институт Београда и „Зеленило – Београд”. – Циљ радова је да се у целини истражи један сегмент приобалне зоне са Воденом капијом, и да се после археолошких истраживања и конзерваторско-рестаураторских радова она презентује у оквиру садржаја линијског парка. За ову капију се знало и раније, али се она није видела јер се цео тај потез у дужини од око 500 метара налазио уз некадашњу пругу. Због тога је био скривен насипом земље на неким местима високим и до четири метра. Нажалост, насип је доста оштетио приобалне бедеме, али је

Београд

31.03.2022 у 18:20

Водена капија век била затрпана због пруге

После више деценија „скривања” иза пружног насипа светло дана поново је угледала Водена капија која се налази на приобалном бедему Београдске тврђаве. Истраживања овог археолошког блага започео је Републички завод за заштиту споменика културе у сарадњи са Археолошким институтом – Београд и ЈКП „Зеленило – Београд”, изјавио је заменик градоначелника Горан Весић. Ископавања се, како је рекао, обављају у оквиру прве фазе изградње линијског парка, на потезу од Бетон хале до Бастиона Светог Јакова. – Појас приобалних фортификација Београдске тврђаве остао је до сада најслабије истражен због пруге и високих подземних вода. Утврђивање приобалне зоне Београдске тврђаве започето је у првим деценијама 15. века, а своју коначну форму ова бедемска траса добила је средином 18. века – рекао је

Београд

23.03.2022 у 12:52

Скеле на барокној Капији Карла Шестог

Скеле које су постављене на Капији Карла Шестог у Доњем граду Београдске тврђаве весник су њене обнове која ће почети следећег месеца. То ће у последњих педесетак година бити прва свеобухватна реконструкција објекта саграђеног за време аустријске владавине Београдом у 18. веку, а који деценијама пропада. Пријаву радова, зелено светло без којег не може да се започне грађевинска интервенција, „Београдска тврђава” добила је у јануару и обављени су припремни радови, навело је у писаним одговорима нашем листу то јавно предузеће које се стара о споменику културе од изузетног значаја што је комплекс тврђаве. Пројекат фасада капије приписује се Балтазару Нојману, једном од најзначајнијих архитеката немачког барока, који је кратко време радио у Београду као војни

Београд

18.03.2022 у 14:04

Почела обнова Зиндан капије

На Београдској тврђави почела је обнова Зиндан капије која је саграђена у 15. веку и представља право благо, а на згради Завода за заштиту споменика културе града Београда завршена је санација фасаде. – После обнове Дамад Али-пашиног турбета, Малих степеница Јелисавете Начић, Великих степеница, реконструкције Споменика захвалности Француској и споменика „Победник”, као и обнове Сахат куле, дошао је тренутак да кренемо са реконструкцијом Зиндан капије – навео је Горан Весић, заменик градоначелника, приликом јучерашњег обиласка радова. Истакао је да ће град у обнову Зиндан капије, чијом ће се реконструкцијом добити доста простора за културне делатности, уложити нешто више од милион евра, односно око 120 милиона динара.

Београд

16.03.2022 у 12:00

Ускоро „Дигитални Mузеј града Београда”

Како изгледа Макринова глава из античког доба, миним новчић из гвозденог доба, мамут или винчанска фигурина из праисторије моћи ће да се види на улицама града, и то за који дан. Ово је нови пројекат „Дигитални Музеј града Београда” који ће кроз апликацију проширене стварности на савремен и иновативан начин приказати јавности значајне експонате које чува Музеј града Београда и приближити јој богату историју нашег града. Помоћу апликације, телефоном или таблетом, корисници ће моћи да „виде” и „остваре везу” са виртуелним експонатима на различитим местима у граду. На степеништу испод Бранковог моста моћи ће да се виде макета првог електричног трамваја у Београду, код Капије Карла Шестог на Калемегдану планови Београда из 17. и 18. века, а код Чесме Мехмед-паше Соколовића Београдско

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

26.07.2026 у 01:55

Евакуисано око 90.000 људи: Пожари у Мадриду и Авили нису под контролом

26.07.2026 у 01:39

Зеленски: Русија снима америчке базе у Заливу и шаље податке Ирану

26.07.2026 у 01:25

Ноћни балистчки напад на Кијев: делови ракете пали на солитер

26.07.2026 у 01:19

Више од 1.400 британских ветерана мора да врати десетине хиљада евра држави

26.07.2026 у 00:53

Осмочлана породица, међу њима шесторо деце, пронађени мртви: Сумња се на убиство и самоубиство

26.07.2026 у 00:33

Кадиров: Стиже помоћ за милион људи у Гази