Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.45	103.07	102.76
	126.6	127.36	126.98

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: економија

Свет

12.07.2021 у 19:40

САД позвале ЕУ да донесе додатне буџетске мере ради опоравка светске привреде

БРИСЕЛ- Америчка министарка финансија Џенет Јелен затражила је данас од ЕУ да планира „додатне буџетске мере”, односно ублажавање прописа о висини буџетског дефицита да би се омогућило више инвестиција ради учвршћивања светског економског опоравка после пандемије. „Важно је да земље чланица озбиљно предвиде додатне буџетске мере да осигурају снажан опоравак на националном и светском нивоу”, рекла је Јелен која се налази у Бриселу на састанку са министрима финансија ЕУ, такозваном Еврогрупом. Она је у тексту говора подељеном медијима говорила о довољно флексибилном европском буџетском оквиру који би омогућио земљама да реагују снажно на кризе и да инвестирају у трајне инфраструктуре, у истраживање, развој и технологију. Министри финансија ЕУ треба да разговарају данас о смеру

Свет

12.07.2021 у 12:56

Варга: Брисел не може да заустави мађарску економију

БУДИМПЕШТА – Брисел не би могао да заустави мађарску економију чак и када би то хтео, рекао је министар финансија Мађарске Михаљ Варга у интервјуу који је данас објавио новински портал Ориго. Варга је изјавио да се „Европска унија труди да претвори чисто економско питање у политичко”, додавши да се нада да разумно решење може да се пронађе, пренела је агенција МТИ. „Конструктивни смо и кооперативни, али морам да нагласим да срамно понашање Брисела неће утицати на мађарску економску ситуацију”, додао је Варга. Цитирајући недавне рачунице, Варга је изјавио да би мађарски раст БДП-а могао да премаши шест одсто ове године, „чак иако земља не добије ни један једини цент из ЕУ до краја године”. Према најновијим проценама, економски раст би могао да буде 5,3 одсто следеће

Свет

08.07.2021 у 10:49

Кина планира да промовише циркуларну економију

Кина је представила план за промоцију циркуларне економије за наредних пет година, чији је циљ да у основи успостави систем за рециклажу ресурса у земљи до 2025. године, као део напора да се постигне угљенични врхунац и угљенична неутралност, пренела је данас Кинеска медијска група. План, који је објавила Национална комисија за развој и реформе, прецизира да ће кинеска потрошња енергије и воде по јединици бруто домаћег производа бити смањена за око 13,5 одсто, односно 16 одсто до 2025. године са нивоа 2020. године. Ефикасност коришћења ресурса биће знатно побољшана до 2025. године, с циркуларном економијом која ће играти већу улогу у обезбеђивању сигурности ресурса, наводи се у документу. Према том плану, количина употребљеног отпадног папира и отпадног челика достићи ће 60

Свет

21.06.2021 у 11:33

ЕУ уводи нове економске санкције Белорусији

Министри спољних послова Европске уније одобриће данас нове санкције за више белоруских званичника, а предвиђен је и низ мера чији је циљ да ослаби економију те земље, рекао је високи представник ЕУ Жозеп Борел. „Одобрићемо пакет нових санкција, што је шири пакет”, рекао је Борел новинарима пред састанак у Луксембургу. Борел је навео да се припрема и низ економских санкција за које је рекао да ће „тешко наштетити економији Белорусије”, преноси Танјуг. „Нећемо више санкционисати само појединце. Сада ћемо увести и секторске санкције што значи да ћемо сада радити на економским областима које су од посебног значаја за Белорусију и за приход режима”, рекао је немачки министар спољних послова Хајко Мас и додао да су сада врло одлучни да не попусте. Унија је санкције Белорусији

Економија

16.06.2021 у 20:03

Велике силе се утркују ко ће дати повољније кредите

Нови глобални инфраструктурни план „Изградимо бољи свет”, који су САД осмислиле као алтернативу кинеском „Путу свиле”, не обухвата Србију, али ако га седам најбогатијих земаља света спроведе у дело, и те како ће утицати и на нас. За почетак можемо очекивати да Кина према нама буде још благонаклонија, али и да западне земље понуде повољније услове кредитирања. За др Горана Николића, вишег научног сарадника Института за европске студије, ово је покушај да се свет осваја шармом, а не притиском. Велике силе су почеле да се утркују ко ће дати повољније кредите јер имају вишак ликвидности и сви желе да од тога политички поентирају. – Скептичан сам да ће Американци то спровести имајући у виду њихове проблеме с бирачима. Французи нису посебно расположени, а Немачка, Италија и Јапан

Економија

12.06.2021 у 19:58

Казне су нас коштале милијарду евра

Држава је на име казни и пенала платила више од 120 милијарди динара или око милијарду евра, од 2009. до данас. При томе, ови расходи имају тенденцију релативно снажног повећања с годинама и представљају растући ризик за јавне финансије, упозоравају из Фискалног савета. Представници независног саветодавног владиног тела наводе да је за казне и пенале на крају 2010. исплаћено свега четири милијарде динара, а тај износ је нарастао на више од 20 милијарди динара у 2020. Такође упозоравају да би овакав тренд могао да се настави и у будућности. – Иако би овај проблем могао да донесе велике трошкове буџету у средњем року, фискална стратегија га не адресира на прави начин. Стратегијом је планирано смањење издвајања за остале текуће расходе у средњем року (где спадају казне и пенали), што

Регион

11.06.2021 у 09:25

БиХ добија 300 милиона евра од ММФ-а за опоравак економије

Међународни монетарни фонд је за све земље чланице издвојио укупно 650 милијарди долара средстава из механизма специјалних права вучења (СДР) за подршку резервама и ликвидности, од чега је за Босну и Херцеговину планиран износ од око 300 милиона евра. Ендрју Џуел, резидентни представник ММФ-а у Босни и Херцеговини, потврдио је порталу Klix.ba да ће алоцирана средства помоћи земљама чланицама да подупру резерве или купе вакцине и подрже економски развој. Званични предлог је, према његовим речима, тренутно у фази припремања и могао би да постане ефективан касније ове године, можда већ крајем аугуста, преноси Танјуг. „Треба имати на уму да су ово ванредне мере усмерене на јачање отпорности глобалне економије у време једне овако непредвиђене кризе. Све земље чланице ММФ-а ће имати

Економија

01.06.2021 у 10:16

Свака друга плата мања од просечне потрошачке корпе

Просечна потрошачка корпа у Србији овог фебруара (најновији податак Министарства трговине) вредела је 74.892 динара. Од јануарске је била већа за 422 динара, а у односу на фебруар 2020. порасла је за 2,8 одсто. Минимална потрошачка корпа била је готово упола нижа од просечне – 38.354 динара, али је, како показује статистика, за 213 динара била виша у поређењу са минималном јануарском потрошачком корпом. И поред тога што се држава хвали константним растом зарада, како наглашава Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката, просечна нето зарада обрачуната за фебруар 2021. износила је 62.280 динара, што је ипак за око сто евра мање од вредности просечне корпе. – За покриће нове просечне потрошачке корпе у фебруару ове године било је потребно 1,20 просечних плата. То је

Економија

29.05.2021 у 09:14

Зелена економија и биомедицина нови извори привредног раста

Наша привреда свој даљи раст треба да базира на новим технологијама за одрживи развој и то пре свега на енергетској трансформацији, зеленој економији, дигитализацији здравства и биомедицинској технологији, рекла је јуче премијерка Ана Брнабић, на затварању Копаоник бизнис форума. – Дубоко верујем да су прилике пред нама вишеструко веће чак и од оних које смо до сада имали и да ће зелена и биотехнолошка трансформација по свом обиму бити много већа од дигиталне трансформације којој сведочимо. Кључна област и извор раста у скорој будућности јесте спој биотехнологије и технологије чије резултате већ можемо да видимо од модерних РНА вакцина против ковида 19 до нових лекова за најтеже форме болести као што је канцер – казала је Брнабићева. Извештај Светског економског форума о здрављу и

Колумнисти

13.05.2021 у 18:00

Мој златиборски рођак је ипак продао стоку

Једног лепог летњег дана, пре две године, на моје уобичајено куртоазно питање упућено рођаку: „Како си, шта има” добих зачуђујуће искрен и врло тачан одговор, који златиборски прецизно и врло мудро, одговори и на многа друга непостављена питања. А он ми је кратко рекао „нисам добро и неће ми никад бити боље”. Додаде „и не очекујем, јер сељак је само рођен да плаћа порез, да ратује и да се цео век мучи”. До душе прозбори тихо „мало је било боље у Титово време, али то је само давна прошлост”. Шта је то тада „мучило” мог рођака и како та лепша стварност и бољи живот нису још увек стигли до златиборског села Трипкове, упркос томе да нас деценијама убеђују да живимо у срећном времену и још срећнијем друштву? У дубокој хладовини столетног јасена и уз сок од боровнице, мој рођак је боље од

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

23.06.2026 у 18:59

Вујић: Нетачно да одредбе закона стављају ван снаге препоруке Венецијанске комисије

23.06.2026 у 18:57

Експлозија у једној од четири главне куле-небодера у Мадриду

23.06.2026 у 18:54

Вежба бојевог гађања из модернизованих тенкова

23.06.2026 у 18:47

Предлог закона о оружју: први пут се посебно регулише питање малолетника у стрељанама

23.06.2026 у 18:41

Невреме погодило Краљево, поплављена фабрика „Радијатор Инжињерингˮ

23.06.2026 у 18:38

САД: Преговори о Либану потпуно одвојени од договора са Ираном