Среда, 24.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.95	103.57	103.26
	126.99	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: економија

Економија

12.03.2020 у 12:26

Пензионерима једнократно 4.000 динара

Влада Србије донела је мере како би ублажила негативне ефекте коронавируса на економију и привреду, па је, уз одлуку НБС да смањи референтну каматну стопу на 1,75 одсто, одлучила да уложи додатне 24 милијарде динара у капиталне инфраструктурне пројекте, изјавила је данас премијерка Ана Брнабић. Брнабић је, на прес конференцији поводом ситуације у вези са коронавирусом, рекла да ће, по светским извештајима и неким најконзервативнијим проценама, пандемија коронавируса имати утицај на светску економију, те да ће глобални раст бити смањен за макар 0,5 одсто. Указала је да су у Србији најугроженији сектори туризам, транспорт и логистика. Када је реч о туризму, подсетила је да је влада почетком фебруара донела одлуку да из буџетске резерве издвоје додатна средства за додатних 60.000

Економија

08.03.2020 у 11:36

Да ли је коронавирус „црни лабуд” за светску економију

На берзама се „црним лабудом” означавају непредвидиви догађаји с великим последицама, а економисти тренутно расправљају о томе колике ће далекосежне последице за привреду имати корона вирус. Под „црним лабудом” се мисли на потпуно неочекиван догађај који је редак, али има катастрофалне последице за финансијска тржишта и реалну економију, пише Дојче веле. Како се наводи у тексту, све чешће се чују поређења са светском финансијском кризом 2008, када је пропаст једне од водећих америчких банака с традицијом од 150 година била потпуно неочекивана, а последице банкрота „Лиман брадерса” биле су далекосежне. Тада је катастрофа долазила са финансијских тржишта и захватала реалну привреду, а данас је обрнуто - затварање предузећа, укидање линија у авио саобраћају и изолација милионских

Здравље

06.03.2020 у 13:10

Заражени ковидом 19 у скоро свакој земљи Европе

Поред озбиљне штете за глобалну економију, епидемија ковида 19 угрожава и образовање, јер тренутно скоро 300 милиона ученика широм света не похађа наставу. Унеско је јуче саопштио да је 13 земаља затворило све школе, још девет у неким подручјима, што је у таквим размерама незабележена мера и ако се ситуација настави, могла би да угрози право на образовање. Ова мера посредно се одражава и на компаније, јер део родитеља нема коме да остави децу на чување. Од јуче су затворене све школе и универзитети у Италији, која је регистровала 107 жртава вируса корона, највише после Кине (3.012). Забрањено је одржавање јавних скупова и спортских такмичења, затворени су биоскопи и позоришта, старијима се саветује да остану код куће. Епидемија би могла да изазове рецесију у Италији и Француској и, ако

Економија

28.02.2020 у 14:00

Неочекивани технолошки бум у Србији

ЛОНДОН – Дигитална технологија је тренутно најбрже растућа српска индустрија, а следећа је можда производња литијума, пише британски пословни недељник Економист у данашњем тексту под насловом „Неочекивани технолошки бум у Србији”. У тексту посвећеном дигиталној револуцији у нашој земљи, лист напомиње да су на путу можда још неке добре вести из Србије за Европу која је кренула зеленим путем, и констатује да „Србија лежи на једном од највећих налазишта литијума на континенту, који представља основни састојак за производњу батерија за електричне аутомобиле”. Економист наводи да технолошки сектор чини најмање 6,0 одсто српског бруто домаћег производа и да запошљава око 45.000 људи. „Стране фирме су у протеклих шест година потрошиле више од 500 милиона долара на српске стартап

Економија

12.02.2020 у 13:37

Вирус корона може да нашкоди српској економији

Надамо се да ће се епидемија вируса корона ускоро окончати, јер њено даље ширење може озбиљно да штети Србији. Кина је наш све важнији економски партнер. Осим познатих кинеских инвестиција у Бор и смедеревску железару, раст кинеског удела у нашој економији је у порасту и више није занемарљив, оценио је јуче Иван Николић, уредник публикације „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), на представљању фебруарског броја. – У последње две године изузетно расте робна размена, а посебно је у експанзији наш извоз у Кину. Вредност робног извоза Србије у Кину лане се приближила износу од 300 милиона евра, што је 2,2 пута више у односу на 2018. Притом, прираст извоза од 217 милиона евра чини 17,3 одсто укупног прираста робног извоза Србије у прошлој години.

Свет

11.02.2020 у 15:35

Успоравање економског раста у Кини због коронавируса одразиће се на цео свет

Коронавирус је у овом тренутку најбитнији ризик за глобалну економију, а успоравање раста у Кини могло би се одразити и на Србију са којом Кина има веома раширену сарадњу која се значајно развија, оценио је у изјави за Танјуг Директор за развојне пројекте Економског института Иван Николић. Кина је једна од најважнијих светских економија, глобално друга по увозу, а прва по вредности извоза и највећи је потрошач туристичких услуга, подсећа Николић и додаје да се у овом тренутку коронавирус чини као најбитнији ризик иако још нема назнака да је криза достигла врхунац. „Неповољно је што је криза захватила сезонски период који је највиши у Кини, а то је новогодишње празновање, када се неумерено троши, и не троши само домицилно становништво него сви милиони Кинеза који тада долазе у Кину”,

Економија

01.02.2020 у 21:00

Српска економија вуче регион

Србија још нема званичан податак о расту бруто домаћег производа (БДП) за прошлу годину и очекује се да он буде 4,1 одсто, али нам је зато Европска комисија (ЕК) у најновијем извештају саопштила да је толики да је чак погурао раст економије целог западног Балкана. Привреда региона, како се наводи, посустала је 2018. године. „Србија, највећа привреда у региону, забележила је највеће убрзање годишњег раста БДП-а, са 2,9 процената у другом кварталу на 4,8 одсто у трећем кварталу”, констатује Европска комисија у новом извештају о привредним кретањима у земљама кандидатима за чланство у ЕУ. Европска комисија није штедела на похвалама: повећане су бруто инвестиције од 17,3 одсто на годишњем нивоу, повећан је кредитни рејтинг, буџетски суфицит Србије у трећем кварталу износио је 0,9 одсто

Економија

14.01.2020 у 14:53

Како до плате од 900 евра 2025. године

Координатор истраживачког програма публикације Макроекономске анализе и трендови (МАТ) Стојан Стаменковић рекао је данас да је могуће достићи просечне плате 2025. године под одређеним условима, а да би било добро да су предлагачи програма „Србија 2025” понудили тај модел који подразумева „сложену рачуницу”. Он је на конференцији за новинаре МАТ-а рекао да ако се за обрачун узме просечна плата од 500 евра, која није достигнута у прошлој години, јер ће на крају децембра бити око 495 евра, али ће на том нивоу бити у јануару ове године, то значи да ће плата у 2025. години од 900 евра, коју је најавио председник Србије Александар Вучић, бити за 80 одсто виша. Вучић је недавно представио програм „Србија 2025” који предвиђа да ће вредност инвестиција до те године износити 14 милијарди

Економија

30.12.2019 у 11:29

Србија је данас земља избалансиране економије

Народна банка Србије је у 2019. години потврдила да је гарант стабилности, одговоран регулатор и иноватор, изјавила је гувернер Јоргованка Табаковић и истакла да је Србија данас земља избалансиране економије и одрживе будућности. Стабилност, добра капитализованост и ликвидност карактерисали су банкарски систем у Србији и у 2019. години, истакла је Табаковић, наведено је у саопштењу. „За нама је још једна година у којој је НБС била гарант стабилности, одговоран регулатор и иноватор. Континуитет позитивних резултата обележио је и 2019. годину, а кључно је што смо испуњавајући своје законске циљеве очували стабилност, јер она нема алтернативу”, рекла је гувернер. Говорећи о резултатима рада НБС у 2019. години, Табаковић је навела да су у години у којој је обележено 135 година рада

Економија

31.12.2019 у 10:00

Најважнији економски догађаји у Србији у 2019. години: завршен Коридор 10 и рекордно ниска незапосленост

Коначно завршен коридор 10 – У Србији је током 2019. године, према подацима ресорног министарства, отворено укупно 350 километара ауто-путева, а обновљено је и 500 километара пруга. Најзначајнија саобраћајница која је коначно завршена, након 49 година од почетка градње и више прекида, које су пратили поред осталог пробијање рокова, увећање цене радова, раскид уговора, јесте Коридор 10, који спаја север и југ Србије и део је паневропског коридора. За саобраћај су ове године отворене деонице кроз Грделичку клисуру, у дужини од 26,3 километра, на јужном краку Коридора, која је коштала око 400 милиона евра, као и комплетно завршена деоница источног крака од Ниша до Димитровграда у дужини од 87 километара, која је коштала 485 милиона евра, пренела је Бета. Постављене цеви за гасовод

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

24.06.2026 у 10:31

АВИА Интернационал први пут у Београду

24.06.2026 у 10:31

Блокадерка из Куле одбрусила Мариники Тепић: Склоните се и пустите студенте

24.06.2026 у 10:24

Марковић: Кључно да НИС буде уклоњен са листе санкција

24.06.2026 у 10:23

Дибантса први избор Вашингтона на НБА драфту

24.06.2026 у 10:15

Свеже ловорике за Халанда

24.06.2026 у 10:15

Министарство правде: писма из Приштине нису достављена преко институција Србије