Среда, 17.08.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	116.98	117.68	117.33
	115.16	115.85	115.51
	121.61	122.35	121.98

Таг: традиција

Друштво

07.08.2022 у 20:17

Црква – темељ очувања вере и народа

У неколико речи које следе, сигуран сам, нећу моћи да објективно и у потпуности представим живот Срба у Хрватској, већ да се из свог угла осврнем на неке делове живота и ситнице које чине живот. Народ. Мањина. Идентитет. Суживот. Ове речи су свакодневица људи који живе ван отаџбине. Како је фокус мога рада верска настава у школама, рекао бих неку реч о томе. Православна верска настава се изводи у свим јавним школама у Републици Хрватској где је за то исказан интерес и постоје услови. Основ за то јесте Уговор СПЦ и Владе РХ о питањима од заједничког интереса. Одлуком Епископског савета именован је водитељ Катихетског уреда, особа која ће бити кореспондент с Министарством науке и образовања. Задаци Катихетског уреда су: израда курикулума, стручно усавршавање, надзор рада вероучитеља и

Друштво

06.07.2022 у 19:42

Курбан – култура, вера или традиција

Курбан-бајрам је велики муслимански празник, траје четири дана и слави се од 9. до 13. јула. О овом светом празнику муслимана за „Политику” говори муфтија београдски Мустафа Јусуфспахић, који објашњава улогу Исламске заједнице Србије (ИЗС) на нашим просторима и поједине промене које су се десиле у низу протеклих векова и деценија на Балкану. Муфтија Јусуфспахић такође појашњава и обичаје током Курбан-бајрама. Шта је курбан? Курбан је пожртвованост у служби Бога за корист човека, човечанства, човечности, али с намером курбана – приближавања Богу. Доприносом човеку, у намери приближавања творцу човека и свега, остварујемо смисао живљења у друштву. Тиме евоцирамо успомену на божјег весника Ибрахима и његовог прворођеног сина Исмаила, који су били спремни на пожртвованост личну, на путу

Друштво

04.07.2022 у 15:52

На изради рукотворина ангажовано више од 1000 жена са села

Поводом петогодишњице иницијативе „Упослимо 1000 жена у руралним подручјима” данас је у Палати Србија представљена поставка женских рукотворина и додељене награде и признања за допринос овој иницијативи и економском оснаживању жена. Иницијативу спроводи Координационо тело за родну равноправност Владе Србије заједно са Етно-мрежом и НАЛЕД-ом. Међу изложеним рукотворинама, делима вредних и креативних жена са села насталим у реализацији ове иницијативе, су оне са мотивима чувених пиротских ћилима, затим мотивима из Сјенице, тканице из Беле Паланке, двопређне чарапе из Тимочког краја, те лопте рађене техником пустовања вуне. Стручна сарадница у Координационом телу за родну равноправност Зорана Димитријевић је истакла да је више од 1000 жена радно ангажовано на овај начин и

Магазин

02.07.2022 у 12:00

Хаљине епохе из школске шиваонице

Није уобичајено да ученици у средњој стручној школи уче да шију раскошан историјски костим, а управо таква јединствена прилика пружила се ученицима на смеру моделар одеће у Хемијско-технолошкој средњој школи у Суботици. Ова школа учествовала је у заједничком прекограничном пројекту Градског музеја у Суботици и Музеја „Иштван Тир” из мађарског града Баја. Тема пројекта је била „Историцизам у Бачкој – сарадња у култури и промоција туризма у регији”. Пројекат је обухватио време друге половине 19. века, прекретнице векова коју карактеришу све бржа индустријализација и урбанизација. Помогле фотографије племићке породице Осим изложби и стручних предавања одржаних у оквиру пројекта, а како би се за њега заинтересовали и млади, ученици средње Хемијско-технолошке школе добили су

Свет

16.05.2022 у 19:48

На питање колико имаш година – три одговора

На једноставно и тако уобичајено питање „Колико имаш година?”, грађани Јужне Кореје имају три одговора. Тако је, рецимо, особа рођена 2004. године тек постала пунолетна по међународном моделу, док по „корејском добу” у једној верзији већ има 20, а по другоj је напунила 19 година. Овај збуњујући одговор који произлази из суживота традиције и утицаја глобализације подстакао је нову власт да размотри укидање мешовитог модела и у овом пољу се прикључи остатку света. Та помисао је уједно изазвала полемике у јавности, која се поделила на оне који заговарају одржање вековима укорењене традиције рачунања старосне доби и заговорнике једноставне рачунице, по којој дете први рођендан слави на навршених годину дана од тренутка када је дошло на свет. Новоизабрани јужнокорејски председник Јун Сук

Магазин

16.05.2022 у 15:32

Ново виђење старе ношње

Када одговара на питање шта је по професији, Павел Сурови каже да је мастер економиста и информатичар. За ову професију школовао се на студијама у Братислави, у Словачкој, пре тога завршивши основну школу и гимназију у Кисачу и Бачком Петровцу. Тренутно је на функцији директора Установе за културу и образовање Културног центра у родном Кисачу и посланик у другом мандату у пoкрајинском парламенту. За лепоту и богатство старина, традиције, пре свега народне ношње заинтересовао се током организације једног фестивала и рада на монографији посвећених ношњи Словака из Војводине, пре пет година, по ступању на челну позицију малог културног центра. Пре тога, још у време док је био студент, и касније кроз професионални рад у графичком дизајну, за који је награђиван међународним

Друштво

21.03.2022 у 16:57

Јужнобанатски овнови за углед, понос и – бригу

Долово – Све празнији су банатски торови. Примера ради, од некада 17.000 оваца у Долову, остало је једва 500. Тај податак и још много прича о пратећим недаћама чуле су се на 13. Смотри овнова у овом јужнобанатском селу, коју је организовао огранак Удружења узгајивача „Банат”. У центру села, иза месне заједнице, шепурило се четрдесетак расплодних овнова из целе ове регије, све репрезентативни примерци – из Избишта, Идвора, Александрова, Девојачког Бунара, Векелеа, Сакула, Фаркаждина, Мраморка, Банатског Новог Села, Падине, Гребенца, Владимировца, Панчева и Батајнице. Капиталац за пример и понос власника морао је имати лепу и велику главу, што дуже уши и реп, као и импозантне димензије у висину, дужину и шурину. Оцењивале су се и боја и густина руна. У категорији шиљегана (овнова до

Друштво

16.02.2022 у 12:10

Живот и дело Димитрија Давидовића као подстрек ђацима

Генерације вештих говорника и писаца, ђака који освајају награде на надметањима у беседништву и рецитовању и на литерарним конкурсима, а желе да постану правници, новинари, државници, дипломате и допринесу развоју српске журналистике, политичке мисли и уставности, већ деценијама тим путевима крећу с једне земунске адресе. Ту је седиште куће знања која именом и радом чува сећање на живот и дело Димитрија Давидовића, оца српске штампе, покретача првог српског дневника „Новине сербске” 1813. године и творца Сретењског устава, првог највишег правног акта у историји Србије, усвојеног 1835. У ондашњој кнежевини недуго попечитељ иностраних дела, просвете и унутрашњих послова, али један од најзначајнијих међу малобројним ученим људима оног времена, ево два века касније он је инспирација

Магазин

09.02.2022 у 14:05

Златни сир за богату клијентелу

У свету је добра храна високо цењена, нарочито ако је традиционална и аутохтона. Ми имамо доста домаћих брендова на које смо поносни, с више или мање разлога. У прву лигу домаћих производа неки би желели да уврсте и производе од млека, нарочито сир, али наглашавају да до тог циља има још пуно посла. Улагање у производњу сира веома је исплативо, показују искуства европских земља, која негују добру пољопривредну политику и помажу произвођачима. Код нас су прилике такве да се нисмо много одмакли од традиционалне производње белих сирева у кришкама, које виђамо по пијацама или у супермаркетима. Али у последње време има све више домаћинстава која праве велики искорак напред у овој области. Све је више оних који се опредељују за тврде пикантне сиреве за богатију клијентелу. То су

Друштво

19.12.2021 у 22:55

Од белог орла до белих пчела

Нови Сад – Када бисмо рекли да бели орлови не могу да полете, биолози би нас можда гледали у чуду. Али не и лингвисти. Овај израз се, наиме, у српском језику користи за именовање најдаљег претка. Насупрот томе, за најдаље потомство употребљава се израз беле пчеле, који се, у зависности од поднебља, односи на потомке у трећем, четвртом или петом колену – након детета, унучета, праунучета и чукунунучета. Ови називи за „огранке” породичног стабла били су тема предавања „Од белог орла до белих пчела” др Марте Бјелетић, научног саветника Института за српски језик Српске академије наука и уметности. На догађају одржаном у новосадском огранку САНУ она је истакла да је српски један од малобројних језика који има имена за претке изнад четвртог колена. Ти називи се често разликују од једног до

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7

Почетна / Тагови

16.08.2022 у 22:20

Уклоњене барикаде, ратари се враћају кућама

16.08.2022 у 21:52

Када реактор запорошке нуклеарке може да се претвори у нуклеарну бомбу

16.08.2022 у 21:07

Додик: Република Српска против доласка немачких војника у БиХ

16.08.2022 у 21:06

Сачуваћемо животни стандард грађана

16.08.2022 у 20:53

Министар: Калуђеровић не би требало да одговара

16.08.2022 у 20:30

Немачко-француски „гасни судар”