Недеља, 21.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: кредит

Економија

20.12.2016 у 22:00

Банке пуне пара, а бирају клијенте

Рата само пет хиљада динара. Куповина с картицом која доноси попусте. Заборавите на новчаник плаћајте мобилним уместо картице. Кредитна картица на рате без камате. Брз и једноставан онлајн кеш кредит. Нон-стоп кредит. Рекламе с оваквим садржајима не престају да се врте на тв каналима. Банкарских огласа пуне су новине, а и билборди. Површни посматрач би закључио да су банке претекле све остале оглашиваче. Стара је маркетиншка истина да се највише рекламира роба која не иде. Да ли је могуће да је то случај с банкама или је посреди нешто друго? Према сувим економским подацима банкама у Србији добро иде

Економија

17.12.2016 у 20:44

Правници предлажу медијацију за кредите у швајцарцима

Решење за стамбене кредите индексиране у швајцарским францима није ни у поништавању ни у раскиду уговора, већ у – медијацији. То је закључак правника округлог стола „Банкарски послови и промењене околности”, који је одржан на Копаоничкој школи природног права. После више часова расправе, којој је присуствовало више од две стотине адвоката, судија и правника из банака донети су закључци које је на Копаонику саопштио др Стојан Дабић, некадашњи директор Југословенске инвестиционе банке. Напоменуо је да закључци Копаоничке школе нису обавезујући за судове и учеснике у судским споровима. – Сложили смо се у томе да преко 19.000 грађана Србије има стамбене кредите индексиране у швајцарским францима. Сложили смо се да енормна промена курса швајцарца од 51 динар 2006. године до 93 динара

Економија

17.12.2016 у 09:05

Банкари се отимају за привреднике

Модискиња Л. В. из Београда два пута годишње узима кредит од банке за свој мали бизнис. Пред сезону јесен-зима и пролеће-лето. У међувремену, што значи за шест месеци, не стиже да отплати ни стари зајам, а већ узима нови, рефинансирајући. Таква су времена, каже. Зарада јој не омогућава да без задуживања крене у нови циклус. Променила је и неколико банака све у потрази за што повољнијим условима, а пад камата ју је баш обрадовао. Некада се зајмила по цени већој од 20 одсто годишње за динарски обрачунат кредит, а сада значајно мање.

Економија

16.12.2016 у 10:30

Кредити у швајцарцима: од идиле до дужничког ропства

Копаоник – Чак ни правницима није све јасно када је реч о стамбеним кредитима индексираним у швајцарским францима, па се не може очекивати да су обични људи, правни и економски лаици, унапред знали у шта су се упустили када су са банкама закључивали уговоре о зајмовима са валутном клаузулом, речено је јуче на Копаоничкој школи природног права. Ово је још један скуп на коме се тражи решење за грађане који су од 2006. подигли стамбене кредите индексиране у швајцарском франку

Економија

13.12.2016 у 22:00

Држава жирант- грађани плаћају 1,22 милијарде евра

Држава Србија издала је гаранције у укупној вредности од 242,44 милијарде динара, што је скоро две милијарде евра. Толико су се, у име државних предузећа, која код банака немају добар рејтинг и не могу да добију кредите, индиректно задужили порески обвезници. О коликим парама је реч, можда најбоље говори податак да то представља скоро шест одсто бруто домаћег производа (БДП), односно свега што грађани и привреда створе за годину дана. Према подацима Министарства финансија, за две трећине тог износа активиране су гаранције, што значи да државне фирме нису у стању да редовно измирују своје обавезе. Практично, на терет пореских обвезника директно је пало враћање 151,23 милијарде динара, што је 1,22 милијарде евра. Само у току следеће године, како може да се види из буџета, на

Економија

12.12.2016 у 22:00

Обавезно осигурање поскупљује кредите за пензионере

Ваш текст да се камате на кеш и рефинансирајуће кредите крећу од седам до 11 одсто годишње није тачан. За мене који имам више од 70 година и за све моје исписнике који имају 70 година и један дан више камате на готовинске кредите су од 14 одсто па навише. Обишао сам све банке и то је „резултат”. Овим укором недавно нам се обратио наш редовни читалац. Да ли је он у праву по оној народној боље питај паћеног него ученог или банке које негирају да праве старосну дискриминацију. Чини се да јесте, иако је то мало која банка вољна да призна. Разлог због кога су кредити за ову популацију скупљи су управо њихове године и то ризик да не доживе отплату кредита, а од тога се банке штите обавезним осигурањем. Банке кажу да је осигурање за корисника бесплатно, међутим тај трошак су

Потрошач

13.12.2016 у 11:05

Банке незадовољним клијентима наплаћују и накнаду за рекламацију

У Србији не постоји јединствени регистар накнада које банке наплаћују за различите услуге. Међутим, банке имају на десетине „ситних“ провизија које намирују кроз готово сваки посао који обаве за клијента. Проблем је што често ти износи вишеструко превазилазе њихове реалне трошкове. У стандардне накнаде на које смо навикли (вођење текућег рачуна, разне изводе, израде картица, провизије за плаћање рачуна...) интересантно је да поједине банке иду тако далеко да испоставе рачун чак и за трошкове обраде неоснованих рекламација

Србија

10.12.2016 у 11:05

Брачни пар из Лознице добио „бебе на кредит”

Нови Сад – Јелена и Милан Миловановић путовали су прошле године из Лознице у Нови Сад због вантелесне оплодње, где су и зачети њихови близанци Вељко и Војин, данас шестомесечне бебе. Милан је иначе „свој газда”, има компјутерску радњу, Јелена је запослена у осигуравајућој кући, али као и многи други у Србији живе уз кредит. Један већ имају, а други су узели за вантелесну оплодњу. Одлука да се поново задуже није била лака јер, причају, у Лозници се тешко живи, промет је све мањи, радње и мала предузећа тешко опстају. Жеља за родитељством је ипак превагнула. Финансирање вантелесне оплодње само је једна у низу ствари које парови морају да реше пре него што уђу у овај поступак. Уз просечне плате у Србији и без уштеђевине, то није мали проблем. Држава помаже тако што финансира три покушаја

Економија

06.12.2016 у 12:31

Русија продужила Србији рок за отплату кредита за железницу

МОСКВА – Русија је продужила до 2021. године рок отплате кредита одобреног Србији 2013. године за модернизацију српске железнице, објављено је на званичном руском порталу за правне информације. У документу се наводи да су се владе Русије и Србије „ради даљег развоја и јачања пријатељских односа који постоје између две земље, и развоја узајамно корисне сарадње” договориле да ће српска страна користити кредит од 2013. до 2021. године. Русија и Србија су у јануару 2013. године потписале у Москви споразум о извозном кредиту вредном 800 милиона долара за модернизацију српске железнице.

Економија

07.12.2016 у 08:14

Само шест стамбених кредита у динарима

Камате на стамбене зајмове у динарима значајно су пале, међутим потенцијални дужници их и даље заобилазе у широком луку. Разлог – и даље су скупљи од оних индексираних у еврима. Према подацима Националне корпорације за осигурање стамбених зајмова за десетак година колико они постоје осигурали су укупно шест динарских кредита за станове. Камате за динарске зајмове су шаролике, а свакако је најнижа она у Рајфајзен банци која номинално износи 4,9 одсто годишње. Интересантно је да је могући рок отплате чак 30 година. Друге банке ове зајмове углавном одобравају на краћи рок отплате од десет до 20 година и годишња камата се креће до осам одсто. Код динарских стамбених зајмова нема валутног ризика, али то не значи да се месечна рата неће мењати, јер је камата променљива као резултат

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.06.2026 у 21:57

Иранци напустили преговоре у Швајцарској после Трампових претњи

21.06.2026 у 21:49

Преминуо Рамиро Валдес, ветеран револуције и сарадник Кастра

21.06.2026 у 21:46

Цвијановић у друштву Нетанјахуа: Радујем се што сам овде

21.06.2026 у 21:39

Писторијус: Мало вероватно брзо распоређивање немачких снага у Ормузу

21.06.2026 у 21:29

Израел: Убијен терориста који је отео дете 7. октобра

21.06.2026 у 21:26

Брнабићева: Док неки трче по Европи да оцрне Србију, ми обилазимо наше грађане