Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: опера

Култура

25.06.2021 у 20:00

Не спуштам ниво на лествици квалитета

Опера Санкт Петербурга из Русије гостује четврти пут у Београду, а други пут за време пандемије, од сутра до 28. јуна са три спектакл представе: „Електра”, „Есмералда” и Гала концертoм светских ремек-дела класике, на сцени Народног позоришта и земунског Мадленианума. Реномирани ансамбл и овога пута предводи Јуриј Александров, редитељ наведених опера, народни уметник Русије и уметнички директор Опере Санкт Петербурга. Александров је уједно лично бирао представе са којима ће се овога пута представити београдској публици. Наступиће овим редом: „Електра” Рихарда Штрауса, сутра у Народном позоришту у Београду, Гала концерт светских ремек-дела класике у недељу у Мадлениануму, где ће вече касније извести и нама непознату оперу „Есмералда” Александра Даргомижског. Даргомижски

Култура

23.06.2021 у 19:00

Античке теме постају актуелне у временима преиспитивања

Искрено, када ми је понуђена улога Орфеја, коју у данашње време певају мецосопрани, контратенори и тенори, познавала сам само арију „Che faro senza Euridice” (Шта ћу без Еуридике), још из времена студирања. Мислила сам да ћу брзо и лагано савладати партитуру, међутим, то је толико комплексна и у драмском смислу захтевна улога да сам се суочила са великим изазовом у тумачењу ове роле, каже Александра Ангелов, мецосопран и првакиња опере националног театра уочи премијере Глуковог дела „Орфеј и Еуридика”, у режији Александра Николића, заказане вечерас у 20 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Диригент је гост из Бугарске Дијан Чобанов. Кореографију потписује Александар Илић, сценографију је урадила Дуња Kостић, а костиме Kатарина Грчић Николић. За улоге Орфеја, Еуридике

Култура

17.06.2021 у 08:08

Вечна оперска музика

Ансамбл Опере Народног позоришта одржао је на Великој сцени програм под називом „Опера – вечна музика”. Чиниле су га сцене из опера „Слепи миш”, „Трубадур”, „Евгеније Оњегин”, „Љубавни напитак”, „Мадам Батерфлај”, „Кавалерија рустикана”, „Фауст” и „Кармен”. Под диригентском управом Ђорђа Станковића, у режији Ане Григоровић, уз Хор Опере и клавирску пратњу Срђана Јараковића и Невене Живковић и оргуље Татјане Шчербак наступили су солисти Жељка Здјелар, Ненад Јаковљевић, Иванка Раковић Крстоношић, Александар Стаматовић, Јанко Синадиновић и Миодраг Д. Јовановић.

Култура

28.05.2021 у 14:51

Дани Јосифа Маринковића у Новом Бечеју

Јосиф Маринковић (1851–1931) рођен је у Врањеву, данашњем Новом Бечеју, а музиколози га сматрају родоначелником српске соло песме где је дао допринос њеном очувању, попут свог савременика Стевана Мокрањца у нашој хорској музици. Стога и манифестација „Обзорја на Тиси”, која опстаје готово три деценије, има изузетан значај за нашу музичку културу јер је посвећена афирмацији Маринковића и соло песме. Она се управо одржава у Новом Бечеју и ове године је посвећена Позивном композиторском конкурсу. Организатори из новобечејског Дома културе на овај начин настоје да се не забораве трајне вредности Маринковићевог дела, али и да се оне преносе на нова поколења. У току двадесет и девет година постојања, скуп око соло песме развијао се у два смера, као отворено такмичење младих соло певача и у

Култура

19.05.2021 у 00:00

Слушање арија у завршници манифестације „Музеји за 10”

У оквиру завршетка манифестације „Музеји за 10” у Музеју Народног позоришта приређено је вече под називом „Тајна Мије Алексића”, а након тога на сцени „Раша Плаовић” и програм „Опера је присутна”. Директор музеја Драган Стевовић разговарао је са драмским уметницама Радом Ђуричин и Бранком Петрић, које су се присетиле лика и дела домаћег глумца Мије Алексића, који је дебитовао у Народном позоришту 1949, улогом Стражара у Шекспировом „Хамлету”, а касније остварио читав низ значајних улога у комадима као што су „Дундо Мароје”, „Ожалошћена породица”, „Женидба”, „Браћа Карамазови”, „Зли дуси”... У наставку вечери публика је имала прилику да учествује у програму „Опера је присутна”. Посетиоци су могли да, уз поштовање прописаних епидемиолошких мера, леже на постављеним креветима на сцени

Писма читалаца

18.05.2021 у 08:42

Вече сећања на 100 година београдске Опере

Народно позориштеВећ је друга година како нас је пандемијски режим живота принудио на знатно осиромашење догађања у свим гранама културе. Утолико нас више радују приредбе посвећене највишим дометима уметности, као што је било вече посвећено промоцији књиге професора Владимира Јовановића „Сто година Опере Народног позоришта”. Свечаност је одржана 4. априла у добро посећеној дворани Народног позоришта, у мери коју су дозвољавала позната ограничења. На сцени, поред аутора књиге, биле су присутне и три оперске примадоне Милка Стојановић, Бреда Калеф и Радмила Смиљанић, које су деценијама проносиле славу наше вокално-сценске уметности стекавши трајно место у нашој музичкој историји. Након уводне речи управника Народног позоришта Иване Вујић Коминац, наступили су неки од водећих солиста Опере с

Култура

12.05.2021 у 18:00

Дар је и мала књига о великој годишњици Опере

Монографија професора Владимира Јовановића „Сто година Опере Народног позоришта у Београду”, коју је објавила издавачка кућа „Чигоја штампа”, недавно је представљена јавности у престоничком националном театру. На промоцији су говориле примадоне Милка Стојановић, Бреда Калеф, Радмила Смиљанић, управница Ивана Вујић и директорка Опере Јасмина Трумбеташ, а Бранка Радовић, музиколог, послала је свој приказ. О реакцијама љубитеља опере, али и стручне јавности после објављивања монографије говори за „Политику” њен аутор проф. Владимир Јовановић, некадашњи солиста Београдске опере: – Мишљења су била подељена, јер се сматрало да ће поводом сто година Опере националног театра бити објављена репрезентативна монографија, какву сам првобитно и замислио, која је требало да буде штампана на 800

Култура

08.05.2021 у 14:30

Божанска музика у Народном позоришту

У сценама из опера „Аида”, „Кармен”, „Боеми” и „Трубадур” под симболичним називом „Nessun dorma... suona la musica divina” (Нико не спава... свира божанска музика), наступиће ансамбл Опере вечерас од 19.30 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду. Овај оперски догађај уз учешће солиста, Оркестра и Хора Опере Народног позоришта, под диригентском управом Дејана Савића и у режији Иване Драгутиновић Маричић, представиће сегменте из поменутих опера. Програм је тако конципиран да се уз поштовање правила изведу сегменти из опера, односно читаве сцене са костимираним солистима, члановима Хора и Оркестром на сцени. Из Вердијеве „Аиде”, биће изведен други и трећи чин, уз учешће Ане Рупчић, Александра Стаматовића и Наташе Јовић Тривић, а из Бизеове „Кармен”, трећи чин, са Александром

Култура

16.04.2021 у 20:00

Кад је завеса пала, морали смо да се прилагођавамо

И у тешким временима наша Опера живи. Док су други театри у свету још прошле године закључали своја врата, наша београдска Опера је то учинила само накратко. Она све време ради, каже Јасмина Трумбеташ, првакиња и директор Опере Народног позоришта у Београду. Наша саговорница је упоредо са студијама славистике на Филолошком факултету учила соло певање прво код проф. Предрага Андровића, а затим код проф. Радмиле Бакочевић, код које је дипломирала и магистрирала. Добијала је значајна признања током каријере. Звање првакиње опере у Београду носи од 2002. Остварила је најзначајније роле гвозденог репертоара сопранског фаха и често наступа у земљи и иностранству, а занима је и рад с младим певачима. Бити на челу ансамбла Опере, који има 200 чланова, и при томе бити у статусу првака Опере,

Култура

09.04.2021 у 09:07

Одлазак диригента Миодрага Јаноског

Миодраг Јаноски, југословенски и српски диригент (Велес, 11.08. 1936. – Младеновац 6. 04. 2021.) некадашњи диригент Опере СНП-а, в. д. директора Опере и в. д. управника СНП-а, преминуо је у 85. години, наводи се у саопштењу Срског народног позоришта. На Музичкој академији дипломирао је на више одсека: 1966. виолину код проф. Владимира Марковића, на одсеку за гудачке инструменте, потом композиције код проф. Енрика Јосифа и 1973. дириговање код проф. Живојина Здравковића. Звање магистра стекао је на Академији за глазбу у Љуљани. Током каријере усавршавао се у Софији код проф. К. Илијева и у Сијени код проф. Ф. Ферара. Каријеру је почео 1966. као виолиниста у Београдској филхармонији, а био је и члан Београдског камерног ансамбла у својству виолинисте, чембалисте и асистента диригента

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 21:22

Сутра без воде део потрошача на Палилули

11.06.2026 у 21:18

Вучевић: Природан избор да кандидат за премијера испред коалициоје око СНС буде Вучић

11.06.2026 у 21:15

Барселонета се пласирала у финале фајнал-фора Лиге шампиона

11.06.2026 у 21:09

Радни ручак за Парламентарну групу пријатељства Швајцарска-Србија

11.06.2026 у 21:07

Агро стручњаци: Очекујемо добре приносе, могућ рекордан род пшенице

11.06.2026 у 21:04

Жозе Мурињо нови тренер фудбалера Реал Мадрида