Понедељак, 20.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.72	117.37
	102.24	102.86	102.55
	126.67	127.43	127.05

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: апостоловски

Економија

26.10.2020 у 16:33

Поштено, па на суд

Без жуте банке ушао сам у банку, са маском на лицу. Изашао сам опљачкан. Ту је почетак и крај односа између клијената и банке. Све остало су нијансе. Дакле, желео сам да проверим стање на рачуну после мораторијума на отплату стамбеног кредита, а сазнао сам да ћу, уколико доживим пензију, и после ње плаћати рате из доба короне. Како ми је већ на ту констатацију пао мрак на очи, остатак приче о плану отплате који ће ми тек стићи, уз додатне камате, сместио сам у подсвест, о чему ће, ако остарим, бринути угледни др Алцхајмер. И „мастер” картица ми је извесно време била на мораторијуму, што нисам знао, али ми је било сумњиво то што сам је користио као да ће сутра наступити судњи дан, а све време је била у плусу. То сутра траје шест месеци. Нека ми је бог у помоћи, камате ће откуцавати

Колумна недеље

25.10.2020 у 22:00

Дачић на одређено време

Само један човек могао је да постане шеф парламента у којем нема опозиције и да се то схвати као природна политичка појава! Није лукави момак одрастао у Житорађи, тој необичној српској вароши у којој су рођени све сами великани политичке, обавештајне и турбофолк мисли, од Цеце Ражнатовић до покојног Микија Ракића, човека за специјалне операције Бориса Тадића, тек случајно рекао да се уласком у скупштину као њен председник – враћа у завичај! Садашњи сазив скупштине је природно окружење за човека који је, током три деценије бављења политиком, свега три године био ван власти. Сви ће гласати за његове предлоге, иако ће и он и посланици знати да најмање 80 одсто њих очима не може да га гледа. Али, чак и када зажмуре, подизаће руку. Као да је Ивица желео да каже: „Метар мога села, а

Колумна недеље

04.10.2020 у 22:00

Апсурди српских подела

Морам да вам се поверим. Већина мојих пријатеља су партизановци. Односно „гробари”, да не употребим неку тежу реч. Али, тако је кад човек не бира друштво. Сад је касно да се кајем. Приметио сам, такође, да поседујем паранормалне способности, што не значи да ћу свима који ово читају правити наталну карту. Наиме, кад год их назовем телефоном док игра Партизан, „црно-бели” обавезно губе. У почетку смо мислили да је реч о случајности, али толико се пута поновило да може да се потврди и емпиријски. Укратко, дан пре утакмице, па на дан када се игра утакмица и сутрадан, кад горке сузе лију, они не одговарају на моје позиве. Пробао сам да се искупим тако што сам почео да их позивам кад игра Звезда. Шта све човек неће да учини због националног помирења! Међутим, испоставило се да тада моји

Друштво

30.09.2020 у 09:24

Александар Апостоловски добитник награде „Драгиша Кашиковић”

Наш колега Александар Апостоловски, уредник и колумниста „Политике”, добитник је награде „Драгиша Кашиковић” за новинарство, коју од 1994. године додељује издавачка кућа „Српска реч” за врхунски домет и ширење слободе стваралаштва у областима којима се бавио новинар и свестрани уметник Драгиша Кашиковић (1932–1977). Признање Апостоловском је, наводи жири у образложењу, припало за високо професионално умеће, истраживачко и аналитичко новинарство, као и за објективност, аутентичност, бриткост, независност, непристрасност и храброст у објављивању информација и ставова. Награду „Српске речи” су ове године добили и књижевник Новица Соврлић из Косовске Митровице за књигу поезије „Седам печата”, као и Владимир Ћалић, афористичар из Београда, за, речено је, изузетно духовите,

Колумна недеље

27.09.2020 у 22:00

Мило у шуму, Мило из шуме

Претражујући на порталима изјаву Мила Ђукановића да ће отићи у шуму, не да би пошумљавао Црну Гору, већ да би је бранио од изборних победника, приметио сам да је испод његове слике стајао оглас најновијег суперлуксузног спортског аутомобила. А како би, јадо, било другачије. Није, сигурно, Мило кренуо у шуму возећи „ладу ниву” или је на дуги марш пошао пешке, већ ће, ако жели да се надише свежег ваздуха, лутати брдима изнад мора у беспрекорно испегланом „арманијевом” оделу, посматрајући тиркизно море. До уласка у дивљину довешће се кабриолетом вредним више од 250.000 евра. Да ли је тиме још једна политичка балканска сага заувек окончана, после три деценије апсолутистичке власти Мила Ђукановића или је доскорашњег апсолутног господара у кошуљи раскопчаној од груди јуначких па надоле,

Колумна недеље

10.08.2020 у 19:00

Тишина у Гучи

Нема „Гуче” и „Егзита” овог вирусног лета. Где да човек на једном месту, поред наљосканих пивских „караока”, купи „Ларусову” енциклопедију, круњач за кукуруз, јорган за прву брачну ноћ– на одложено плаћање, слушајући како цврче силикони испод мајица са ликом „Металике” и Ратка Младића, Загора и Радована Караџића, Еминема и Драже Михаиловића, поред фотографије Слободана Милошевића с хашком директивом: „А сад сви у Гучу!” Овог превртљивог лета нема шаторског драгачевског рејва или металне хистерије, лудила збуњујућег и за креманско пророчанство. Дакле, где да се човек опусти, као некад, после диско-контузије под планином Јелицом? Драгачевски рејв или метална хистерија постали су глобални музички и друштвени феномен, планински егзил где интелектуалци и физикалци, невладини активисти и

Колумна недеље

03.08.2020 у 19:00

Живот без гледалаца

Зоран Радмиловић с маском на лицу игра Радована Трећег пред празним столицама Атељеа 212. Упозоравају га да држи физичку дистанцу од Мире Бањац и да јој никако не прети да ће је вратити у Српско народно позориште у Новом Саду јер се није прилагодила његовој импровизацији. Ако се он не држи текста као пијан плота, зашто не би и Мира, пита се Зоран? Пре него што је изашао на сцену, гледао је нежно флашу ракије у Српској кафани. До пре неколико месеци испио би је на екс. Сада том чаробном течношћу пере руке и фајта лозом Милутина Бутковића. Јављају му да ће се и та представа преносити уживо, интернетом. Сломљен, наручује сок од бруснице и пита Ташка Начића где да упишу курс јоге, да тренирају заједно. Како да остане онај Зоран Радмиловић, пред 212 празних столица, где чак нема ни Драгана

Колумна недеље

27.07.2020 у 19:00

До Марса и назад

Пре две године, зар је било тако давно, робот „Инсајт” се спустио на Марс, разбашкарио се на равници, поставио соларне панеле, сам себе је напојио струјом и почео да шаље фотографије НАСА. Фотке су стигле за неколико минута у Америчку агенцију за истраживање свемира. Слетевши на највећи паркинг на Марсу, робот са три ноге брзо се одомаћио. Свестрана машина има бројне хобије: копа земљу, истражује састојке планете, осматра да ли у близини евентуално постоји домицилно становништво. Нема вести да је срео Марсовце. Евентуално је могао да налети на кинеског робота са сличним карактерним особинама. Ако играју преферанс, фали им трећи. Али, амерички соларни ровер „Опортунити” прошле године се одјавио НАСА, пошто се 14 година возикао по црвеној планети. Или је страдао у пешчаној олуји, или је

Колумна недеље

06.07.2020 у 19:00

Истополни бркови

У предизборној математици која неће бити само збир бројева, већ емоција и историје, Амера и Руса, Амфилохија и Мираша, пресудни фактор може бити тај што Мило Ђукановић није у сваку пару сигуран како ће гласати око 100.000 бирача који су се на последњем попису изјаснили као – генетски модификовани Црногорци. То су грађани који се изјашњавају као Црногорци, али који су истовремено пописивачима дошапнули како говоре српски и да је њихова црква СПЦ. Ако се моле код Амфилохија, вероватно је да се неће молити у освештаној полицијској станици друга Мираша. Увелико се припремајући за парламентарне изборе које је расписао за 30. август, уздрмани господар брда и приморја повукао је ризичнији потез него да је замолио Амфилохија да му лично маказама

Колумнисти

10.06.2020 у 19:00

Писмо сљезове боје

Текст о ћирилици пишем латиницом. Као и све остале. Кад их завршим, евентуално их конвертујем у ћирилицу или ту радњу препустим колегама из Деска, због чега је мој статус изузетно неомиљен. Не чиним то намерно. Када попуњавам белину екрана на лаптопу или сличној справи, пут од моје главе до прстију који лупкају по тастатури нешто је бржи када пишем на латиници. Али, када бих текст писао као старовременски писци, оловком или наливпером на хартији – наравно, не мислим на шкрабање по екрану – позвао бих у помоћ стару, добру ћирилицу. На папиру, латиница је за мене поприлична мистерија. Колико пута сам хватао белешке на терену, правећи репортаже или радећи интервјуе, и заиста се не сећам када ми је последњи пут пало на памет да користим латинично писмо. Тешко и да бих се снашао. Направио

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

20.07.2026 у 11:03

Вучић: Мост преко Велике Мораве код Свилајнца биће завршен за мање од две године

20.07.2026 у 11:00

Рубио: Си Ђинпинг планира посету САД

20.07.2026 у 10:55

Гинисова књига: Шпанија оборила четири рекорда освајањем Светског првенства

20.07.2026 у 10:53

Вучић: Избори ће бити веома брзо, нисам велики оптимиста у вези са НИС-ом

20.07.2026 у 10:52

Премијер Мацут: Србија прва у региону приступила СЕПА систему

20.07.2026 у 10:50

Норвешка отворила нови меморијални центар посвећен жртвама масакра из 2011. године