Четвртак, 23.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
Латиница
accessibility-tools
Politika logo
Дигиталне читуље Дигиталне читуље Дигитално издање Дигитално издање

Таг: занат

Београд
06.06.2018 у 09:13
Живеће стари занати
За старе занате има наде. У то уверавају надарени ђаци  и матуранти „Техноарт школе за машинство и уметничке занате”. Они су приредили изложбу у Манаковој кући. Публика ће до 15. јуна моћи да види ученичке радове који су настали у протекле две године из више уметничко-занатских области као што су јувелир уметничког предмета, стилски кројач, конзерватор и рестауратор културног добра, калиграфско-сликарски радови. У стакленим витринама су накит, перо за писање, кандило... Приказани су и овогодишњи матурски радови од којих су неки инспирисани предметима из Збирке Христифора Црниловића која се чува у Манаковој кући. У току изложбе планиране су радионице калиграфије, златовеза, израде накита. – Ова изложба је настала као резултат сарадње професора и ђака смера јувелир уметничких
Београд
14.05.2018 у 08:06
Први београдски фризерски фестивал
Неколико вештих покрета маказама и преображај је готов. Фризура је већ другачија, а чак и мала промена на коси одаје потпуно нови утисак. Додати на све то лак за косу или две-три плетенице, и модел је спреман да прошета пистом најпрестижнијих модних догађаја у иностранству. Али, зашто би ишао било где када је мода већ ту, код нас. Интернационални фризерски фестивал „Belgradegathairing” у Установи културе „Владо Дивљан” окупио је најбоље светске стручњаке из ове области, али и бројне домаће професионалце жељне да науче трикове својих колега у престоницама моде. Мале тајне великих мајстора косе учили су од Игора Васиљука и Кејтлин Албертс из Бостона, Саша Кремића из Лондона, Микија Стојчића из Тел Авива, Бобана Ристића, Дејана Костића, Дејана Николића и „Александар тима” из Београда,
Србија
01.05.2018 у 22:00
Последњи калионичар „Црвене заставе” отишао у пензију
Љу­би­ша Сте­ва­но­вић Пу­бе је То­мин друг из де­тињ­ства, То­ми­сла­ва Ни­ко­ли­ћа, бив­шег пред­сед­ни­ка Ср­би­је. Од­ра­сли су за­јед­но у Ста­рој рад­нич­кој ко­ло­ни­ји, на­се­љу од др­ве­них, рад­нич­ких ба­ра­ка у чи­јим су се дво­ри­шти­ма игра­ли. Пу­бе је оби­чан чо­век, је­дан од про­ле­те­ра ко­ји су ра­ди­ли и гра­ди­ли „За­ста­ву”, ко­ји су жи­вот ве­за­ли за нај­ве­ћи со­ци­ја­ли­стич­ки ги­гант на Бал­ка­ну. Он је по­след­њи шко­ло­ва­ни „За­ста­вин” ка­ли­о­ни­чар. У пен­зи­ју је оти­шао овог фе­бру­а­ра, са 41 го­ди­ном ста­жа. До­био је ре­ше­ње на 32.000 ди­на­ра. – Сма­њи­ли ми ма­ло, јед­но три-че­ти­ри хи­ља­де. Шта да ра­дим, та­ко је, ваљ­да, сви­ма. Пу­бе се за­по­слио 1974, у два­де­се­тој го­ди­ни, од­мах по­што је за­вр­шио три раз­ре­да
Магазин
26.04.2018 у 08:15
Брица за 21. век
Кад се какав Брица бави берберајем, многи би ту одмах могли да замисле старог мајстора и локал у коме са радија тихо свира народна музика. Али Андрија Никитовић – Брица из Новог Сада замислио је то мало другачије. Има 37 година и половину свог живота не растаје се од маказа. Ради у центру града, у улици Мите Ружића. Млади је отац девојчице од тек четири месеца, а „матори” је само израз којим га поздрављају многи из реке људи који пролазе старом градском уличицом крај његовог локала: пријатељи, познаници, муштерије, млађа и средња генерација Новосађана. У његовом „Берберају” свира нека друга музика. Квинси Џонс, рецимо, са великог ди-џеј грамофона. Шиша пуних петнаест година у овом кварту популарном по ноћном проводу, одмах поред улице Лазе Телечког, још од времена кад она није постала
Друштво
15.04.2018 у 22:00
Три колена везу под једним кровом
Не­где на по­ла пу­та из­ме­ђу Ари­ља и Дра­га­че­ва угне­зди­ло се се­ло Ми­ро­саљ­ци. У том жи­во­пи­сном ме­сту, сви зна­ју за до­ма­ћин­ство Са­ви­ћа, ко­је већ пу­ну де­це­ни­ју чу­ва тра­ди­ци­о­нал­не ра­ди­но­сти из­ра­де на­род­них но­шњи, хе­кла­њем, ве­зом и пле­те­њем. Њи­хо­ва за­нат­ска рад­ња оку­пља три ко­ле­на под јед­ним кро­вом. Ро­ди­те­љи, де­ца и уну­ци здру­же­но ства­ра­ју, ка­ко ка­жу у ша­ли, све осим опа­на­ка. Све је по­че­ло пре де­сет го­ди­на, ка­да су су­пру­жни­ци Ра­де и Мил­ка Са­вић, не­ка­да­шњи тек­стил­ни рад­ни­ци у фа­бри­ци у Ари­љу, оста­ли без по­сла и од­лу­чи­ли да осну­ју за­нат­ску рад­њу. Та­да им се при­кљу­чио и наш са­го­вор­ник, Ра­де­тов и Мил­кин син Слав­ко, ко­ји је у то вре­ме тек на­вр­шио три­де­сет го­ди­на. Осим њих тро­је,
Друштво
08.04.2018 у 22:00
Дечја игра на крпарици
Да традиционалне радиности нису заробљене у прошлости, већ могу да се прилагоде савременом тржишту, сведочи пример Ане Илић. Откако је 2009, са свега 32 године, у окриљу свог дома отворила предузетничку радионицу, ова Сомборка је развила бизнис с уникатним ручно рађеним производима, али и својеврсном вештином уметничког осликавања различитих предмета. Своје умеће је представила, између осталог, у Лондону, Берлину и Хрватској, а поједини артикли из њене радионице су примењиви у развијању моторичких способности деце. На тај начин, наша саговорница је успела да оствари свој циљ – прилагођавање старих заната потребама данашњице.
Економија
07.04.2018 у 22:00
Закон о занатству у фиоци
Србија је још пре 201 године, у време владавине Милоша Обреновића, имала своје удружење занатлија. Тада су се појавили први еснафи и занатлије се удруживале по струковној линији. Први еснаф – терзијски, основан је 1817. године, трговачки су настали касније, бакалски, механски, лончарски. Занатлије су уживале велики углед, а усвојене су одредбе по којима је сваки Србин могао да добије дозволу за отварање дућана. Услов је био да је провео пет година изучавајући занат (две године као шегрт, а три као калфа). Полагањем мајсторског испита, при струковном еснафу, стицало се звање мајстора или трговца. Сви шегрти и калфе били су под строгим надзором еснафа односно мајстора. Последња занатска комора угашена је у Србији пре 56 година, а на усвајање закона о занатству чека се од 2009. године.
Друштво
25.03.2018 у 22:00
Традиционалне радиности – савремено предузетништво
​На помен старих заната, већина људи помисли на времешне мајсторе који у скученим радионицама донкихотовски чувају ове изумируће вештине. Али, традиционалне радиности нису само део културне баштине већ и предузетнички бизнис који и данас има широку примену – од туризма до савременог дизајна. Због тога се занатству окрећу и појединци који су млади по годинама, али и они који тај епитет заслужују по стажу јер су нови у послу. У досијеу који следи, „Политика” ће представити најпре пројекат који будућим и постојећим занатлијама омогућава да развију бизнис, а у наредним наставцима ћемо упознати неколико младих чувара старих заната. Када кажете „стари занати”, то је антиреклама јер је заправо реч о нематеријалној културној башини. Тим речима, Весна Русић објашњава мисију којом
Магазин
23.02.2018 у 13:15
Париски шнајдер шије шајкаче и шапке
Шио је некад и у Граду светлости – Паризу, кројачким занатом 67 година се бави, а сада, да се у пензији не досађује, у својој малој радњи у ужичком занатском насељу Царина сашије понеку шајкачу, ђенералску шапку, одело, за фолклорце какав прслук или чакшире... Још увек као сат ради његова шиваћа „пфаф” машина, коју је половну купио у Француској пре четири деценије. Од омиљене „Политике” овај стари мајстор, Ужичанин Ђорђе Јокић (83), не одваја се већ 65 година, сваки дан му с њом почиње. Неписано је правило да добар занатлија има неку своју мајсторију у послу, а Јокићева посебност је израда сувенир шајкаче. Незнатне величине, десет пута мања од обичне, са малом значком кокардом, српском заставом и траком да се носи као привезак, а сашивена је по мустри, исто као права. – Није лако
Србија
15.02.2018 у 11:00
Храбри кројач Михаило из света тишине
Ужи­це – Она деч­ја при­ча о хра­бром кро­ја­чу, ода сна­ла­жљи­во­сти и упор­но­сти, бли­ска је на осо­бен на­чин с не­сва­ки­да­шњом жи­вот­ном хра­бро­шћу и спо­соб­но­шћу ужич­ког кро­ја­ча Ми­ха­и­ла Ми­ли­во­је­ви­ћа (65). Ко­га жи­вот ни­је ма­зио, од ро­ђе­ња је без слу­ха и го­во­ра, а увек се бо­рио и ус­пео да до­стиг­не вр­хо­ве у оно­ме што ра­ди. Па је та­кав бо­рац Ми­ха­и­ло, упо­ран упр­кос ин­ва­ли­ди­те­ту и увек на­сме­јан, за­до­био оп­ште по­што­ва­ње. По­ла ве­ка он је вр­хун­ски мај­стор кро­јач, по­знат у овом гра­ду. Ка­жу знал­ци да ни­ко бо­ље пан­та­ло­не не мо­же да са­ши­је од Ми­ха­и­ла, чак и кад се не до­ђе у ње­го­ву рад­њу на про­бу: до­вољ­но му је са­мо до­не­ти не­ке но­ше­не и он ће пот­пу­но исте та­кве да скро­ји. Шио је не­кад и по 100
Почетна / Тагови
23.07.2026 у 22:58
Поново букти пожар на планини Лисињ код Бара
23.07.2026 у 22:56
Генерал Младић је упркос свему жив
23.07.2026 у 22:55
Дечак тешко повређен у судару на Ибарској магистрали
23.07.2026 у 22:47
Француска ослободила танкер за који тврди да је повезан са Русијом
23.07.2026 у 22:35
САД снакционисале 50 особа и организација повезаних са моћним мексичким нарко-картелом
23.07.2026 у 22:30
Украјина и Рејтеон покрећу заједничку производњу пресретача за системе Патриот
Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions  &  TNation