"Nevidljiva" deca Beograda

Petnaestogodišnju Dž. Z. život nije nimalo mazio. Već u sedmoj godini upoznala je surove zakone ulice proseći, prostituišući se, ne znajući da proceni šta je dobro, a šta loše. Bila je i žrtva trgovine ljudima, kada je iskusila svu gorčinu ilegalnog boravka u inostranstvu. Ova devojčica danas je smeštena u Prihvatilište Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Bulevaru oslobođenja 219, Beograd. "Roditelji nikada nisu brinuli o meni. Otac je alkoholičar i stalno je tukao majku i mene. Nisam imala izbora i spas sam potražila na ulici. Probala sam marihuanu, duvala sam lepak, a jednom sam čak uzela i heroin. Spavala sam po gradskim parkovima, šahtovima, ispod mostova, samo da se nikada ne vratim kući gde me ništa dobro nije čekalo", ispoveda se Dž. Z.

Ova devojčica samo je jedan od primera koji pokazuje sa kakvim se sve nevoljama susreću maloletnici sa ulice. Za razliku od "nevidljive dece", koja nemaju matični broj, niti lična dokumenta i nisu negde registrovana, Dž. Z. se nalazi na evidenciji Zavoda za vaspitanje dece i omladine. Kada je prvi put zakucala na njihova vrata, stručni tim je imao mukotrpan posao da pribavi sve neophodne informacije o njoj.

Prema rečima Danijele Stajković, rukovodioca Prihvatilišta i Prihvatne stanice Zavoda za vaspitanje dece i omladine, u ovu ustanovu dolaze deca uzrasta od sedam do 18 godina.

– Kod nas dolaze sami, u pratnji policije ili ih dovedu građani. Posle detaljnog lekarskog pregleda za decu koja nisu u našoj evidenciji potrebno nam je nekada i više od mesec dana da utvrdimo njihov identitet. To su "nevidljiva deca", bez ikakvog pisanog traga, za koje čak i njihovi roditelji ne znaju kada i gde su rođeni – priča Stajkovićeva.

U 99 odsto slučajeva deca ulice su zlostavljana na najbrutalnije načine od svojih roditelja. Zarad materijalne dobiti roditelji ih zloupotrebljavaju i prinuđuju da prose, kradu, bave se prostitucijom, da iznuđuju novac od starijih osoba, a dešava se da zlostavljana deca i sama postaju zlostavljači što predstavlja začarani krug.

"Iako ne postoje precizni podaci, kad je reč o poslednjih pet godina, procenjuje se da na ulicama glavnog grada živi od 600 do 800 mališana bez identifikacije. Oko 300 takve dece prošlo je kroz našu prihvatnu stanicu i sada imaju matični broj i zna im se poreklo", kaže Stajkovićeva.

Prema rečima Asafa Ademija, socijalnog radnika u Zavodu, u većini slučajeva u ovoj ustanovi deca se pojavljuju da zatraže pomoć u alkoholisanom stanju, drogirani, a dečaci prednjače u odnosu na devojčice.

"Za razliku od Svratišta u koje su deca dolazila i odlazila dobrovoljno, naš je zadatak da trajnije rešimo status dece koja žive na ulici. U našoj prihvatnoj stanici zadržavaju se od tri do pet dana i za to vreme obavimo identifikaciju, opservaciju, trijažu i brzu dijagnostiku. Ako procenimo da ni posle pet dana ne možemo da rešimo njihov status, prelaze u Prihvatilište u kome će boraviti dok ne budu smešteni u odgovarajuću ustanovu socijalne zaštite", ističe Ademi.

Štićenici ovog zavoda teško se prilagođavaju normalnom životu. Zaposleni u ovoj ustanovi uče ih da koriste pribor za jelo, stiču higijenske navike i da se pristojno ponašaju.

Rahela Filip, medicinska sestra, jedna je od prvih osoba s kojom deca dolaze u kontakt kada dođu u prihvatnu stanicu. Prema njenim rečima, mališani su higijenski zapušteni, mnogi od njih imaju vaške, ređe šugu, a dolaze i sa vidljivim telesnim povredama.

Prihvatna stanica i prihvatilište Zavoda za vaspitanje dece i omladine zbrinjavaju decu iz svih kategorija sistema socijalne zaštite. To su deca s problemima u socijalnom funkcionisanju, poremećajima u ponašanju, koja se nalaze u sudskom procesu, žrtve zlostavljanja i zanemarivanja, s psihijatrijskim dijagnozama i kombinovanim smetnjama, bolestima zavisnosti, bez roditeljskog staranja, kao i ilegalni migranti. Ovo je jedinstvena ustanova u našoj zemlji kroz koju godišnje prođe 400 dece, od čega mesečno 40 zatraži pomoć, a trenutno u Prihvatilištu živi 25 štićenika.