Munćanova nije ponovila Osaku

Od našeg specijalnog izveštača
Berlin, 18. avgust – Na prošlom šampionatu sveta u Osaki 2007. Marina Munćan je bila naš najuspešniji učesnik, iako se nije plasirala u finale trke na 1.500 m. Bila je prva ispod crte – 13, a u finale je išlo 12 atletičarki. Uz to postavila je novi nacionalni rekord sa 4:08,02, a da je u Berlinu, u prvoj rundi kvalifikacija ponovila taj rezultat bila bi četvrta u konkurenciji 42 atletičarke.

Munćanova je danas trčala mnogo slabije i sa 4:15,18 bila tek 12. u svojoj grupi, a 34. ukupno.

– Ne znam šta se dogodilo. Jutros sam bila potpuno spremna i orna za trku, ali čim smo krenule znala sam da nešto nije u redu. Uz to, izostao je jak tempo, koji sam priželjkivala. Trčalo se sporo sa stalnim promenama ritma i kad je došlo do ubrzanja u završnici, ja nisam uspela da „premotam” – rekla je 27-godišnja Pančevka.

Reprezentativka Srbije bila je u najjačoj grupi i favoritkinje, ne samo za plasman u narednu rundu, već i za medalje, nisu želele da diktiraju jak tempo znajući da u finišu mogu da obezbede mesto u polufinalu. Pobedila je Mirjam Jusuf Džamal iz Bahreina, koja brani titulu prvakinje sveta iz Osake, sa skromnih 4:08,76 i to je bila najsporija od tri grupe...

-----------------------------------------------------------

Topić juče trener, danas takmičar

Bračni par Topić je dobro započeo takmičenje u Berlinu, Biljana je izjednačila najbolji plasman naše atletike na svetskim šampionatima četvrtim mestom u troskoku, uz novu rekordnu daljinu (14,52 m), a sutra u kvalifikacijama u skoku uvis startuje njen trener i suprug Dragutin.

Kao trener bio je uspešan, kao skakač odavno je navikao na uspehe.

Iako je rekorder Srbije daleko najstariji među 31 skakačem uvis, koji će sutra u 11,10 časova pokušati da preskoče kvalifikacionu normu (2,30 m), ili ostvare jedan od najboljih 12 rezultata koji vode u finale, smatra da može u finale. Ovogodišnji najbolji rezultat (2,31 m) daje mu pravo na to, uostalom samo šestorica iz ove konkurencije skočila su u 2009. više od njega, a u karijeri 2,38, koliko iznosi njegov državni rekord, imali su ali samo u dvorani Rus Jaroslav Ribakov (četiri puta, na otvorenom 2,35) i Šveđanin Linus Tornblad (jednom, na otvorenom 2,34)...

U godinama kada je Topić bio na vrhuncu forme svetski vrh je bio mnogo viši od današnjeg. Zlato u Tokiju 1991. vredelo je 2,38 m, u Štutgartu 2003. čak 2,40 m, u Geteborgu 1995, Atini 1997. i Edmontonu 2001. po 2,37 m. Pre četiri godine u Helsinkiju Ukrajinac Krimarenko je trijumfovao sa samo 2,32 (nekad to nije donosilo ni sigurno mesto u finalu), a na prošlom šampionatu „otkačio” se potpuno nepoznati Donald Tomas sa Bahama i trijumfovao sa 2,35. Tada je obećao da će naučiti tehniku i skakati još više. Tehniku je savladao, ali skače mnogo slabije i ima male izglede da odbrani zlato.

Krimarenko i Tomas su, očigledno, šampioni za jednokratnu upotrebu.

– Slažem se da je situacija u skoku uvis danas mnogo neozbiljnija nego nekad i to je razlog što i dalje treniram i što se takmičim. I ovog puta ruski skakači će voditi glavnu reč. Imaju najbolju školu skoka uvis i jako su dobri – iskren je 38-godišnji reprezentativac Srbije.

Uoči Šampionata u Berlinu rekao je „Daće bog da ostvarimo dva finala”, misleći na svoju suprugu i sebe. Ona je daleko nadmašila obično učešće u finalu i nije mnogo nedostajalo da osvoji prvu medalju za Srbiju na svetskim šampionatima i prvu uopšte za našu atletiku.

Najbliža medalji bila je u petom skoku, kada se odrazila 21,3 santimetara pre linije koja deli ispravan skok od prestupa. I uprkos tome postigla je rezultat 14,43 metra: efektivni skok joj je, dakle bio dug 14,64 metra, a Ruskinja Pjatih je osvojila bronzu sa 14,58, a Kubanka Gej srebro sa 14,61. Naravno, ni one nisu imale idealan odraz, ali o tome neka brinu drugi.

Posle finala, dugo se zadržala na doping kontroli, dovoljno da bar malo sredi utiske i emocije.

– Presrećna sam. U prva tri skoka išla sam na siguran plasman i sa 14,38 ostvarila najbolji skok sezone. Znala sam da je to malo za još nešto više, a premalo za medalju. U četvrtoj seriji postigla sam državi rekord sa 14,52 metra i osvojila četvrto mesto. Ne smem da budem nezadovoljna. Nije sramota biti četvrti u svetu, četvrta sam bila i zimus na Evropskom prvenstvu u dvorani – rekla je 32-godišnja Biljana Topić.

Uspeh u Berlinu potvrdio joj je da je na dobrom putu da ostvari svoje sportske ambicije, na koji je krenula posle porođaja opredelivši se definitivno za troskok (u Sidneju 2000. trčala je u štafeti):

– Samo šest santimetara me je delilo od medalje, prve medalje za Srbiju na svetskim šampionatima na otvorenom. Od medalje ne odustajem. Spremiću se za Svetsko prvenstvo u dvorani, koje se iduće godine održava u Dohi. Nadam se da će moj plasman i želja da napredujem biti podsticaj za odgovorne u našem sportu, jer treniramo u katastrofalnim uslovima. Naši protivnici iz sveta imaju vrhunske uslove za rad, a nama bi bili dovoljni i pristojni uslovi – rekla je naša najuspešnija atletičarka na svetskim šampionatima.

-----------------------------------------------------------

Tomaševićeva baca za drugo svetsko finale

U debiju na svetskoj sceni, na Šampionatu sveta u Helsinkiju 2005. Dragana Tomašević je zablistala. Plasirala se u finale, a onda i u malo finale zauzevši hicem od 60,56 metara sedmo mesto. U Osaki pre dve godine sa 57,96 ostala je u kvalifikacijama, a u Berlinu – mogla bi i jedno i drugo.

U kvalifikacijama u bacanju diska učestvuje 39 atletičarki, norma za plasman u finale je 61,50, a naša rekorderka ima 26. lični rekord po vrednosti (63,63). I ovogodišnji najbolji rezultat joj je jači od norme – 61,89. Problem je, ne samo njoj već i ostalim takmičarkama, samo postići tu daljinu u rano jutro. Da to nije tako organizatori bi normu morali da znatno povećaju, jer više od 30 atletičarki ima mnogo bolji rezultat od onog koji se zahteva za mesto u finalu.

Dragana Tomašević je jutros (u vreme kvalifikacija) trenirala pod nadzorom trenera Danila Krtinića i od nje možemo očekivati da iskoristi dosad stečeno iskustvo na velikim takmičenjima, a tek onda da govori o teškim uslovima za rad, koji se nimalo ne menjaju najbolje.

-----------------------------------------------------------

Isinbajeva: Sve je bilo perfektno!

Od našeg specijalnog izveštača
Berlin, 18. avgust – Svet je prošle večeri dobio najbržu ženu sveta u narednom dvogodišnjem mandatu u Jamajčanki Šeli-En Frejzer, a Etiopljanin Kenenisa Bekele je četvrti put uzastopno postao svetski šampion na 10.000 metara, ali mnogo veću pažnju od njih dobila je tragičarka Svetskog prvenstva u Berlinu Jelena Isinbajeva.

Najbolja skakačica motkom svih vremena (26 svetskih rekorda) do sinoć je bila neporažena na velikim takmičenjima, a sinoć je završila takmičenje bez ispravnog skoka, bez plasmana. Uprkos tome, strpljivo je odgovarala na pitanja novinara iz celog sveta, defilujući od mikrofona, preko kasetofona, do olovke, pred kamerama i foto aparatima čitav čas. Strpljivo i ljupko, kao što i dolikuje velikoj šampionki, povremeno i uz neku suzu, kao što dolikuje jednoj devojci. Na pitanja je odgovarala na engleskom i ruskom...

(/slika2)– Uopšte nemam objašnjenje za ovo što mi se desilo danas. Sve je bilo perfektno, ja sam bila raspoložena za takmičenje i u zagrevanju preskočila sam 4,70 metara – započela je priču o takmičenju u kojem je starovala neuspešno na 4,75 m, a zatim rušila letvicu i na 4,80 u dva preostala skoka. – Kada je takmičenje počelo, ležala sam na stazi i koncentrisala se, zamišljala sam svoju pobedu, dobre skokove, a ne poraz.

Očekivano pitanje bilo je: zašto nije počela da skače na manjoj visini?

– Zašto bih. Ponavljam – u zagrevanju sam preskočila 4,70, a da sam i preskočila 4,65 to mi ne bi ništa značilo. Nisam očekivala neuspeh. Nešto slično desilo mi se još pre devet godina. Mislim da se to desilo zato što je jednom moralo da se desi. Uostalom, nisam mašina. Ja sam obična devojka.

Naravno, gubitak titule prvakinje sveta je privremen, na dve godine, a biće još velikih takmičenja.

– Ovo takmičenje mi je bilo veoma važno, ali nadam se da će i od neuspeha biti neke koristi. Nadam se da će mi to dati snagu da budem najbolja na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. Nadam se da ću ovo preboleti uspešno – rekla je Jelena Isinbajeva, koja je na vrhuncu karijere doživela nešto slično što je doživljavao i njen uzor i mentor legendarni Sergej Bubka (SSSR, Ukrajina).

U Splitu, 1990. na Evropskom prvenstvu nije preskočio početnu visinu, kao ni na Olimpijskim igrama u Seulu i Barseloni, a ipak je najveći skakač motkom svih vremena.

-----------------------------------------------------------

Vlašić u finale sa šest kopči, Fridrih sa jednim skokom

Rivalstva u sportu, pa i u atletici su generator napretka atletičara i poboljšanja rezultata i kao da su svi jedva dočekali da svetska prvakinja iz Osake Blanka Vlašić dobije veliku rivalku za duži period, jer bi time i svetski rekord Stefke Kostadinove od 2.09 m sa Svetskog prvenstva u Rimu 1987. bio brže ugrožen.

Očekivalo se da će Hrvatica i Nemica voditi veliki duel za zlato u Pekingu, ali iznenadila ih je Belgijanka Tija Elebo. Vlašićeva je osvojila srebro a Fridrihova samo peto mesto. Ove sezone u dvorani obe su preskočile po 2,05 m, a prvi međusobni duel pripao je Nemici koja je osvojila zlato na Evropskom prvenstvu u dvorani. Na početku sezone na otvorenom Fridrihova je ponovo pobedila Vlašićevu na prvom mitingu „Zlatne lige” i izbacila je iz konkurencije za premiju od milion dolara, kao što je učinila to prošle godine na poslednjem mitingu! Pri tom je postavila novi nemački rekord sa 2,06 i približila se Blanki Vlašić na santimetar (2,07 iz 2007. godine). Ove sezone Vlašićeva je sa 2,05 santimetar slabija od Fridrihove, ali sve to može da se drastično pomeni prekosutra u finalu.

Već kvalifikacije su bile uzbudljive.

Vlašićeva je skakala četiri puta – na 1,85, na 1,89, 1,92. i na 1,95 m što je bila norma za plasman u finale i sva četiri puta letela je visoko preko letvice, a posle, u miks zoni otkrila je da je jutros imala veliki peh.

– Jutros sam se zagrevala skakućući po hotelskom hodniku i nisam primetila da sam došla do mesta gde je svod kraći. Skočila sam i udarila glavom. Krv mi je odmah krenula. Otišla sam u ambulantu i odmah dobila šest kopči. Nije me ohrabrilo ni to što je sestra, koja je počela da me šije, pri trećem šavu umalo pala u nesvest, pa je došao doktor da završi posao. Da nisam toliko visoka to mi se ne bi desilo – našalila se na svoj račun visoka Splićanka.

Arijana Fridrih se ne šali.

U kvalifikacijama izvela je samo jedan skok – na 1,95 metara i plasirala se u finale. U miks zoni, u kojoj se sreću sportisti i izveštači, iznenadila je sve, pa i domaće novinare. Samo je projurila pored njih, a bez izjava ostali su i novinari IAAF, koji rade za oficijelni sajt šampionata...

Živko Baljkas