Trune Titova ograda
Od našeg stalnog dopisnika
Nova Gorica, Trst – Dok slovenačka javnost likuje prateći kako građevinska preduzeća ruše ostatke pogranične infrastrukture na Fernetiču i prelazima kod Gorice, komentatori primećuju da to oduševljenje splasne kako se ide ka jugu Italije, gde "verovatno neće ni primetiti novost". Napisi u novinama ukazuju da, iako je uklonjena žičana ograda koja je decenijama delila Goricu (Italija) i Novu Goricu (Slovenija), u nekim glavama tamo još stoji zid.
Liberalnija glasila, poput nedeljnika "Espreso", pokušavaju da se na originalan način late teme o "međi ka severoistoku"; opširni članci opominju čitaoca da je opasno i glupo širiti predrasude, pa za svaki zao čin teretiti Slovene ili Albance. Jer onaj Albanac koji je, prema pisanju medija u Videmu – ubio zlatara, nije bio stranac nego čistokrvni Furlan, kao što i opaki strelac koji je pucao na prolaznike – nije bio ništa drugo nego italijanski vojnik.
Mediji seju strah, upozorava Rikardo Ili, guverner Furlanije-Julijske krajine, koji povodom proganjanja Roma i Rumuna podseća na hiljade italijanskih biznismena koji su u Temišvaru i širom Rumunije našli obećanu zemlju sa jeftinom radnom snagom. Ali ni guverner italijanske najseveroistočnije pokrajine nije uspeo a da se ne zapita jesu li policije (devet) novih članica Evropske unije, koje preuzimaju čuvanje EU granice, sposobne da je brane i osiguraju "njenu nepropustljivost". Ilijev odgovor je – negativan.
Trst od 22. decembra više nije tik uz šengensku granicu, primećuje Ili, ne naročito veseo što su zonu Šengena preuzele zemlje koje "imaju niži dohodak po glavi stanovnika i nemaju finansijske mogućnosti za formiranje personala i informatizaciju sistema". Guverner bi da tu uskoči Brisel, jer bezbednost i javni red nisu samo nacionalni problem, otuda bi po uzoru SAD trebalo i EU da stvori federalnu policiju koja bi, pored lova na ilegalne imigrante, organizovanu prostituciju i trgovce oružjem, brinula i o spoljnom zidu granice. U to ime Ili, u Italiji uticajan političar i privrednik, predlaže uvođenje "plave karte" koja bi bila odgovor na američku "zelenu", s kojom bi u Evropu smeli da uđu "najkvalifikovaniji radnici" iz sveta koji je izvan šengenskog režima.
Seriju članaka o menama šengenske granice reporter "Espresa" počinje na granici Gorica – Nova Gorica, u kojoj melanholično spoznaje da nestaju četiri rampe koje zatvaraju prolaz na kraju ulice San Gabrijele, iako u tom pojasu svake godine "uđe četvrtina svih ilegalnih useljenika, duplo više nego preko Sredozemlja ili ostrva Lampedusa". Novinar opisuje kako trune ograda koja je još u Titovo vreme i doba nuklearnih raketa delila Evropu, kada su "na jednoj strani bili Italijani i Gorica, a na drugoj Jugosloveni i Nova Gorica; sada trg Transalpina podseća na Čekpoint Čarli nekoliko dana uoči pada Berlinskog zida".
--------------------------------------------------------------------------
Šansa za video
Carinarnica na Erjavčevoj ulici u Novoj Gorici, gde su službenici putnike decenijama zaustavljali pitanjem "Šta imate da prijavite?", pretvorena je u veliku video-ispovedaonicu, gde namernici mogu da "plaknu sa duše" ono što svojevremeno nisu smeli da pomenu cariniku. To je akcija organizacije Kinoatelje, a hepening je uspeo zahvaljujući projektu Eu-forija čija je svrha očuvanje zajedničkog pograničnog sećanja. "Za Novu Goricu je ovo skroz novo, s obzirom na to da je 1948. nastala baš zbog granice", objašnjava Ana Medved, autorka, koja u brisanju granice vidi bojazan da grad, izgrađen u Jugoslaviji, "sad ostaje bez svog uzroka".