Zastoj u suđenju Karadžiću i Šešelju

Dopisnik Bete, specijalno za „Politiku”
Hag – Prvi dani u Haškom tribunalu, posle redovne tronedeljne letnje pauze, protiču u znaku postupka protiv Vojislava Šešelja, za koji se još ne zna kada će biti nastavljen i okončan, i Radovana Karadžića, čiji je početak sudija Ijan Bonomi nedavno najavio, sada je već izvesno, previše optimistički – zaseptembar.

Utisak je da se to neće promeniti ni narednih sedmica, kada, s prvim opalim lišćem na haškim ulicama, u tri sudnice tribunala budenastavljeno čak šest suđenja optuženima za ratne zločine naKosovu, u BiH i u Hrvatskoj.

Prvi nastup pred sudijama na početku svoje sedme haške jeseni, Šešelj je već iskoristio za (ne) očekivanu ofanzivu, ulažućizahtev da suđenje – koje je prekinuto u februaru zbog tvrdnjeoptužbe da je prećeno svedoku VS-008 – bude nastavljeno što pre,zato što u proteklih šest meseci te tvrdnje nisu dokazane.

Lideru Srpske radikalne stranke u tome je svesrdno pomogaopredsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti, koji se, inače, protivioprekidu sugerišući optuženom da usputnu usmenu primedbu nazovezvaničnim zahtevom, na koji veće mora uskoro odgovoriti.

Svoj stav sudija Antoneti se nije trudio previše da prikrijepostavljajući Šešelju „hipotetičko” pitanje da li bi uložiozahtev za oslobađanje zbog nedostatka dokaza „ako suđenje sutra budenastavljeno” i tužilaštvo okonča dokazni postupak saslušanjempreostalih desetak svedoka.

Drugo dvoje sudija Frederik Harhof iz Danske i Flavija Latanci izItalije, koji su u februaru odlučili da suđenje bude prekinuto, preglasavajući Antonetija – upadljivo su za to vreme ćutali.

Šešelj, koji je do sada odbijao da uloži žalbu na odluku oprekidu ili zatraži njeno preispitivanje, tvrdeći da je u pritvoruspreman da ostane „još 77 godina”, pokazao je, pri tom, ponovo,znake nervoze i žurbe, optužujući zapadne obaveštajne službe dažele da ga eliminišu iz političkog života u Srbiji i unište SRS.

Ionako zapetljani proces, dodatno je zakomplikovao tužilac DerilMandis, najavljujući da „u petak” napušta tribunal, na šta jeŠešelj cinično primetio da se „tužilaštvo iznutra osipa”.

Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić, sa drugestrane, tokom avgustovskih ferija nije dao ni dan odmora svom glavnompravnom savetniku Piteru Robinsonu.

Američki advokat Robinson zasuo je, naime, tribunal nizom zahtevada tuce država i NATO obaveže na dostavljanje obaveštajnihdokumenata koji, kako tvrdi odbrana, dokazuju odgovornost vlasti uSarajevu za dve eksplozije na pijaci Markale; umešanost SAD, bliskoistočnih zemalja i Unprofora u naoružavanje armije BiH, tedelovanje islamskih fundamentalista u toj vojsci.

Na hitro izdat poziv sudskog veća, Severnoatlantska alijansa većje odgovorila da takvih dokumenata nema,dok su druge prozvane države„započele pretrage” svojih arhiva.

Veću sudije Bonomija, Karadžić je u avgustu, posle godinu dana upritvoru u Sheveningenu, podneo i zahtev da mu zbog, kako tvrdi, nelegalnog hapšenja u Srbiji, 18. jula 2008, bude smanjena kazna, akopred tribunalom bude osuđen, ili isplaćena odšteta, ukoliko poslesuđenja ne bude proglašen krivim.

Premda je tribunal već odbio njegov zahtev za oslobađanje na osnovuimuniteta koji mu je 1996. navodno garantovao izaslanik SAD RičardHolbruk, Karadžić i dalje insistira na toj tvrdnji. Pokušavajućida „iscedi suvu drenovinu”, njegov advokat Robinson je čak iu prilično bezsadržajnom razgovoru sa šefom švedske diplomatije KarlomBiltom, koji je u kritično vreme bio visoki predstavnik međunarodnezajednice u BiH, video dokaz da je Holbruk zastupao ne samo SAD, negoi UN, što bi „imunitet” koji je navodno garantovao učiniloobavezujućim za tribunal.

Lavina podnesaka odbrane i činjenica da je Karadžić uložio višežalbi na ranije odluke sudskog veća, uključujući i onu o„holbrukovanju”, čini neizvesnim planirani početak suđenja useptembru, uprkos ekspeditivnom radu veća sudije Bonomija.