Ima li nadležnog za huligane?

Posle najnovijeg ispada Zvezdinih navijača u Pragu mnogi će opet postaviti pitanje – ko može da ih zaustavi? Mada bi više vajde bilo od odgovora na pitanje – ko im dopušta da se tako ponašaju?

Obično kad se ovakve stvari dese od „dvanaestog igrača” svi peru ruke, a posebno njihov „voljeni klub” koji, po nepisanom pravilu nema nikakve veze s njihovim putovanjima na utakmice, a još manje s njihovim izgredima.

„Delije”, koje imaju zavidan broj mesta u Skupštini fudbalskog kluba Crvena zvezda, i zalažu se za sveopšti oporavak kluba mogle bi da se oglase i u ovakvim prilikama. Zašto? Zato da skinu ljagu sa svog imena, jer se svaki ovakav ispad vezuje za njih, a oni ćute.

Ako su to učinili njihovi članovi neka preduzmu nešto protiv takvog ponašanja: neka ih isključe, neka ih javno opomenu, neka utiču na njih da ne nanose štetu klubu i navijačkom udruženju. A ako nisu njihovi članovi neka kažu da taj, taj i taj nisu „delije”.

Ako 29 srpskih državljana demolira benzinske pumpe u inostranstvu to je nesumnjivo bruka za Srbiju, to je problem i Ministarstva inostranih poslova, jer je to lice koje pokazujemo Evropskoj uniji i svetu.

To je i problem pravosuđa. Kaže se da je pravda spora. Hajde da vidimo da li je i dostižna. A ako nije – zbog čega nije.

Priča se i da su zakoni „dobri, ali se ne poštuju”. Čiji je to problem što se ne poštuju? Da, nemamo zakon o „sportskim huliganima”. Pa šta? Zar mora da postoji poseban zakon po kome bi se kažnjavalo razbijanje izloga u toj i toj ulici taj i taj broj, jer ako nema tačne adrese objekta onda on može nekažnjivo da se uništava?

Zar treba neki poseban zakon da bi se kaznio neko ko maltretira građane, uništava nečiju imovinu? Primera radi, u poslednjih 30 godina u „Pioniru” se nije odigrao nijedan „večiti derbi” u košarci na kome nije bila polomljena barem jedna stolica. Zar je potreban zakon u kome će pisati da je zabranjeno lomljenje stolica u „Pioniru”?

Huligansko-navijački talas nastao je u Engleskoj i zapljusnuo je ceo svet. Ali, u Engleskoj su napravili branu i zaustavili ga. Kod nas to ne ide, iako je Partizan zbog navijača izbačen iz Evrope.

Čemu toliki strah i od koga? Đoanu Laporti su huligani okupljeni oko Barselone pretili i smrću, ali on nije popustio. Ima li neki naš klub svog Laportu?

Da li političari neće da se raščisti stvar s huliganima, jer kad dođu izbori i oni glasaju?

A huligani funkcionišu bolje i od policije. Akcija koju oni pokrenu odmah se prenese na celu zemlju – preko noći osvanu u gotovo svakom naseljenom mestu iste poruke ispisane na zidovima.

Huliganske grupe ne mogu međusobno da se gledaju očima, ali su u onome što im je zajednički sadržalac zadivljujuće solidarni. A cehove koje one naprave plaćamo svi: država, narod, građani... Ne plaćaju jedino huligani.