Škotsko-libijski izazov Zapadu

Diplomatije SAD i Velike Britanije odavno nisu delovale tako bespomoćno kao juče, nakon velikog narodnog slavlja na aerodromu Mitiga kod Tripolija. Pred očima konsterniranog Vašingtona i Londona, na pistu nekadašnje američke vojne baze u Libiji u četvrtak uveče sleteo je iz Glazgova specijalni avion. Ubledeli sredovečni čovek u tamnom odelu sa visoko uzdignutom pesnicom pozdravio je gomilu koja je mahala libijskim i škotskim zastavama.

Abdel Baset al-Megrahi (57,) jedini osuđeni vinovnik rušenja Pan Amovog aviona decembra 1988. godine nad Škotskom, kada je poginulo 270 ljudi (mahom Amerikanaca), stigao je kući bez „lisica“.

Kontroverznom odlukom škotskog ministra pravde Kenija Makaskila neizlečivo oboleli Al-Megrahi pušten je sa doživotne robije „iz samilosti da umre u domovini“.

Samostalna odluka ministra, iz redova autonomaške Škotske nacionalne partije, izazvala je u Libiji, uoči ramazana i proslave 40-godišnjice revolucije iduće sedmice, oduševljenje „zbog konačnog puštanja na slobodu nedužnog čoveka“, prenela je libijska državna novinska agencija PANA.

Na drugom kraju sveta, doček na aerodromu Mitiga izazvao je erupciju političkog gneva sa obe strane Atlantika, ali i veoma oprečne reakcije porodica američkih i britanskih žrtava rušenja Pan Amovog leta 103.

Američki predsednik Barak Obama upozorio je već u četvrtak veče da je puštanje Al-Megrahija iz škotskog zatvora bila „greška“ i da osuđenog vinovnika po dolasku u Libiju treba staviti u „kućni pritvor“.

Vašington će budno pratiti kako će se Libija u sledećih nekoliko dana odnositi prema Al-Megrahiju, od čega će umnogome zavisiti dalji razvoj odnosa dve zemlje, najavio je američki predsednik. „Zar je moguće da su SAD toliko postale bespomoćne da gledaju oslobađanje masovnog ubice”, upitala se predstavnica udruženja američkih žrtava Lokerbija.

Istovremeno, britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband poricao je juče bilo kakav uticaj Londona na odluku Edinburga da pusti Al-Megrahija.

„Velikoj Britaniji nanosi se ljaga tvrdnjama da je London zbog političkih ili naftnih interesa upleten u odluku iz Edinburga“, izjavio je Miliband u intervju državnom radiju. Porodice britanskih žrtava Lokerbija izrazile su juče zadovoljstvo što je Al-Megrahi pušten da ode u Libiju. „Al-Megrahi je bio žrtva zavere da se stvarni vinovnici rušenja aviona prikriju. Njegovim odlaskom, prilika za pokretanje temeljne istrage zauvek je propuštena”, upozorio je otac jedne od britanskih žrtava.

Ipak, klicanje okupljenih na aerodromu Mitiga izazvalo je posebno gnušanje na Zapadu. Osim Milibanda i Hilari Klinton, nezadovoljstvo je juče izrazio i premijer Škotske Aleks Salmond. „Radost zbog dolaska osuđenog masovnog ubice je potpuno neprihvatljiva“, istakao je Salmond.

Teret oštre prozivke zbog odluke da pusti Al-Megrahija škotski ministar pravde ovih dana stoički podnosi.

„Škotsko pravosuđe dobilo je proletos gotovo istovremeno dva zahteva u slučaju Al-Megrahija: za njegovo zatvorsko premeštanje i za njegovo puštanje iz samilosti. S obzirom na nadležnosti škotskog pravosuđa, doneo sam samostalno odluku da Al-Megrahiju iz samilosti dozvolimo da umre kod kuće”, naglasio je Makaskil.

Novo poglavlje političke bure izazvane puštanjem Al-Megrahija razviće se iduće sedmice na dva kraja sveta. Vanredna sednica škotskog parlamenta zakazana je već za ponedeljak da proceni odluku ministra pravosuđa ali i njene posledica po budući politički status Škotske na međunarodnoj sceni.

Gotovo istovremeno, i u Libiji počinje proslava revolucije koja je dovela na vlast pukovnika Moamera el Gadafija, današnjeg predsednika Afričke unije. Zapad strepi da bi Al-Megrahi mogao biti sastavni deo libijskih svetkovina. Država sa najvećim dokazanim rezervama nafte u Africi i sledeći predsedavajući Generalne skupštine UN, Libija je ponovo u središtu pažnje globalne diplomatije.

Tanja Vujić