I bogati – osiromašili

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21. avgusta – Vredeo je 100 a sada samo četiri miliona dolara. Finansijsko stanje mu je i dalje kritično pa rasprodaje imovinu da bi vratio dugove u koje je upao pogrešno računajući da će mu nova ulaganja doneti profit. Zaglibio je toliko da namerava da se iz preostalog luksuza u Nju Meksiku preseli u Belize jer su tamo manji porezi…

Takva sudbina zadesila je Džona Mekafija (63) osnivača istoimene kompanije. Stvorio je jedan od najmoćnijih antivirusa za kompjutere ali je podlegao virusu tekuće američke krize…

Njegov slučaj je najupečatljiviji primer novog ovdašnjeg fenomena – siromašenja superimućnih, onog tankog društvenog sloja dosad „imunog” na dejstvo prokletstva „da bog da imao pa nemao”. Trenutno, hiperbogati Amerikanci se prvi put posle mnogo godina više ne bogate, konstatuje „Njujork tajms” u današnjoj opsežnoj analizi zaokreta.

Broj Amerikanaca čija imovina vredi više od 30 miliona dolara smanjen je prošle godine za 24 odsto, precizira se. A Bil Gejts, Voren Bafet, naslednici trgovačke imperije Vol-mart, pa i osnivači Gugla izgubili su ponaosob milijarde dolara, izvestio je magazin „Forbs”.

Njihovo siromašenje ne znači, naravno, da će oni postati siromašni. Zalihe su im dovoljne za ostajanje u gornjem delu i vrhovima socijalne lestvice.

Okolnost da su i njima fondovi skresani govori, pak, o dubini sistemske krize. Sa sigurnošću se pretpostavlja da će posledice njihovog posrtanja biti loše i po druge, a naslućuje se da će možda nekima biti popravljen sada nezavidan položaj.

Istanjiće se prilozi univerzitetima, muzejima i drugim ustanovama koje su dosad primale zamašne donacije. Povećaće se i neprilike u centralnoj kasi kao i u budžetima saveznih država, jer će im opasti prihodi od poreza.

Nabolje bi moglo da krene srednjoj i nižoj klasi. Pola veka, od 1929. do 1979. raspodela nacionalnog bogatstva je išla ka uravnotežavanju prihoda, a od početka osamdesetih, donedavno, rasla je nejednakost, da bismo sada ušli u novu fazu ravnomernije distribucije – izjavio je „Tajmsu” Nil Sos, šef ekonomista Kredit Svisa.

Za oko tri decenije, do 2007. godine, prinadležnosti jednog procenta superbogatih Amerikanaca su se udvostručila, dok su prihodi srednjeg sloja porasli za jedva 20 odsto a najnižeg za samo 12 procenata, navodi se. Predstoji usklađivanje, ali stručnjaci smatraju da neće doći do relativnog „zaravnavanja” prihoda kakvo je bilo pedesetih i šezdesetih. Predviđaju, prenosi njujorški dnevnik, da će nejednakost ostati veća nego što je bila u većem delu prošlog veka.

Ali, biće i novosti, kažu: superbogati se neće brzo oporaviti od gubitaka, bar ne onako hitro kao u ranijim situacijama. Neki podaci sugerišu da se sada osetno odriču statusnih navika: cene umetničkih predmeta pale su za 32 odsto, njujorški bejzbol klub nije uspeo da proda mnoge karte za najskuplja sedišta na stadionu i prinuđen je da pojevtini ulaznice, a drastično je opala i prodaja kuća skupljih od dva miliona dolara.

Siromašenje bogatih svedoči da „nužda zakon menja” i da su u izgledu dalekosežne pretumbacije, proizlazi iz procene harvardskog ekonomiste Lorensa Kaca. Priznajući da su mnoga superbogatstva narasla iz tržišne utakmice i tehnoloških unapređenja, on računa i da su „znatne svote stečene favorizovanjem u poslovima sa državnim organima, niskih poreza i pomanjkanja regulisanja finansijskih tokova”.

Administracija Baraka Obame nastoji da ublaži te manjkavosti ali nailazi na snažne otpore. „Bez političkih promena, vrhunski prihodi bi opet mogli da za nekoliko godina dostignu stari, visoki nivo”, komentariše Kac.

Zasad se analitičarima čini, prenosi „Tajms”, da se „možda bliži kraju 30 godina dugo doba neprestanog povećavanja i bogatstva i broja superimućnih Amerikanaca”. Videće se da li će opstati bar logika o međuzavisnosti kretanja, pa da sada pad vrednosti poseda superbogatih označi početak osetnijeg rasta prinadležnosti srednjeg i nižeg sloja, isto onako kao što je brzi rast prihoda finansijske elite koincidirao sa sporim povećanjem dohotka gotovo svih drugih socijalnih grupa…

M. Pantelić