Novogodišnji boj

Prestario sam za Deda Mraza, ali još verujem u novogodišnju čaroliju i baš volim tu slatku pretprazničnu atmosferu. Komšinice uvijaju sarmice, komšije čiste pištolje, pazari se silna pirotehnika... A kod nas u kući, okupljeni oko praznične trpeze, slušamo poslednja očeva uputstva o planu evakuacije u toku novogodišnjeg čestitanja.
Mudra starina je u to utkala toliko duha i radosti da nam, godinama evo, ne pada na pamet da ponoć dočekamo stojeći. Čak je i baka pod posebnim režimom kondicionih priprema, kako joj posle hitrog zaleganja ne bi bio neophodan banjski oporavak...

Ovo vam pričam ne bih li vas privoleo da prihvatite ovaj običaj, jer silni apeli da se ne šenluči i ne divlja u vreme dočeka očigledno proizvode kontraefekat i iz godine u godinu situacija je sve gora. Što se građanstvo više umoljava da ne vodi svoje privatne ratove sa podsvešću, nebesima i komšijskim oknima, to je asortiman upotrebljivog oružja i oruđa sve veći. Možda treba igrati na naš poslovični inat i zvanično zatražiti da se što više puca, minira, ruši, pali, vozi u pijanom stanju, pa za inat to nećemo činiti, jer vlast to traži od nas?!

Elem, za ovu godinu stari tatko je perfektuirao sledeći scenario: pet minuta pre ponoći prestaju sve društvene aktivnosti u kući, po starešinstvu se odlazi u toalet i u njemu zadržava što kraće, sa trpezarijskog stola se uzimaju numerisane papirnate kese sa sendvičem i sokom i po unapred utvrđenom redu stajanja postrojavamo se u predsoblju.

Dva minuta pre svečanog odbrojavanja majka zamračuje sve prostorije, preko lampica na jelki se prebacuje ćebe (sintetičko i tamno, kupljeno specijalno za tu namenu), ja kao najvitalniji pomažem baki da se smesti ispod komode u dnevnoj sobi, merim joj pritisak i ubeđujem da nisu Nemci opet pošli na Beograd.

Supruga spušta roletne, proverava baterijske lampe i sa detetom mirno odlazi put ostave, smeštajući se dijagonalno od tegli sa zimnicom, tik iza kace sa kupusom.

Otac vezuje kuče za nogare kuhinjskog stola i umiruje ga sa dve sarmice, a zatim ostvaruje poslednji vizuelni kontak s bakom, ovog puta uveravajući je da su partizani već na Čukarici.

Otac i ja onda ispraćamo majku u lift i zaglavljujemo ga na pola sprata, daleko od domašaja projektila, svih kalibara. Naravno, njoj sleduje dupli "lanč paket", jer postoji realna mogućnost da u liftu dočeka i reprizu Nove godine. Za ne daj bože snabdevamo je i badnjakom ukoliko oni iz "lift servisa" odluče da spoje praznike...

Minut pre razlaza dve godine, muški, bez vidljivih emocija, rukujem se s ocem i za njim zaključavam vrata plakara i na njih naguravam madrac sa bračnog kreveta.

Od tog trenutka preuzimam izvršnu komandu, optrčavam sve položaje, proveravam psihofizičko stanje ukućana i obećavam baki da neću odati ilegalce, ukoliko me zarobe.

Kad čujem da komšija sa šestog sprata repetira službeno naoružanje, zaležem u kadu i odbrojavam dvaput sporije od ritma otkucaja srca.

S prvim pucnjem zadržavam dah, pazeći da nogom ne odvrnem slavinu za vruću vodu i polako počnem da brojim do 2.632.000, što je u principu dovoljno vremena da se izbegne i najudaljeniji rikošet.

Pognuto, cik-cak pretrčavanjem proveravam ima li na prozorima vidljivih oštećenja, onomatopejom sove dajem supruzi i detetu znak da polako napuste ostavu, odbravljujem oca, doviknem majci: "Srećna Nova godina" i bez oklevanja trčim ka baki.

– Srećno nam oslobođenje sinko! Zna li se koliko je naših stradalo – celiva me u obraze, pokušavajući da se uspravi.

Prepuštam je ocu, odvezujem kuče i sprovodim ga kroz stan u nadi da će nanjušiti eventualna zaostala minsko-eksplozivna sredstva. Pažljivo sklanjamo ćebe sa jelke da iznenadan sjaj lampica ne bi izazvao nekoga na naknadni rafal i tek zatim palimo svetla u stanu.

Svi smo još u stanju pune pripravnosti i samo klimanjem glavom potvrđujemo da je stigla Nova godina.

Tek kada je i majka na sigurnom čestitamo, onako, ljudski. Kako je već prošlo pola sata od poslednjeg pucnja, vreme je da otac i zvanično proglasi vežbu uspelom i ukine vanredno stanje.

E, tada odbrojavamo onako za sebe, za svoju dušu: 10, 9, 8, 7... "Srećna Nova godina" s malim zakašnjenjem.

– Je l` to general Ždanov poslao pomoć – pitaće baka dok otvaramo poklone?

– Jeste bako! Nažalost, Deda Mraz je ustreljen na tri mesta dok je preletao Beograd...