Drugo lice sreće

Italijan iz gradića Banjone u Toskani, u subotu uveče, osvojio je najveću loto premiju koju Evropa pamti – skoro 147 miliona evra. Prema procenama stručnjaka, šansa srećnika da pogodi dobitnu kombinaciju brojeva bila je jedan prema 622 miliona. Samo dan ranije, u petak, dobitnik nedavno izvučene loto sedmice iz Nikšića vredne oko 1,56 miliona evra javio se Lutriji Crne Gore. Zbog sopstvene sigurnosti odlučio je da ostane anoniman.

Milioni ljudi širom sveta maštaju o osvajanju ogromnih nagrada na raznim lutrijama, a kada se to zaista i dogodi započinju novi život o kome su do juče samo mogli da sanjaju. Pokazalo se, međutim, da iznenadni dobitak ogromne sume novca može ponekad ozbiljno da zaludi „taličnog”, ugrozi njegovo zdravlje i sreću pretvori u nesreću. Ali, stručnjaci imaju odgovor zbog čega naprasno stečeno bogatstvo zna iz korena da pomuti razum.

– Često se u narodu tako dobijen novac smatra prokletim, pa se dobitnici nekad vode devizom „Kako došlo, tako i otišlo”. S druge strane imamo takozvani fenomen dekompresije: ljudi su na našim prostorima toliko uskraćeni za novac i uživanje u novcu da iznenadni dobitak mnogo para, da kažemo laički, može da „poremeti” određene osobe – objašnjava psihijatar Ivana Aleksić. Kako ističe, odnos prema iznenadnom bogatstvu ipak najviše zavisi od toga kakav je stav prema novcu dobitnik imao ranije.

– Svakako da postoje i osobe kod kojih dobitak na lutriji izaziva lažno samopouzdanje i osećaj nadmoći. Ako se takav stav prenese i na upravljanje stečenim bogatstvom, to može da bude vrlo problematično – smatra naša sagovornica.

Stara latinska poslovica kaže da bogatstvo menja karakter, ali retko kad nabolje. Veliki broj primera iz inostranstva o kobnim sudbinama milionera koji su profitirali u igrama na sreću to i pokazuje. Kako je nedavno prenela britanska štampa, nekadašnjeg vodoinstalatera Majkla Antonućija, koji je 1995. osvojio 2,8 miliona funti na lutriji, niz loših odluka i suludo trošenje novca na nekretnine, skupe automobile i žene doveli su do finansijskog kraha. Vilijam Post iz Pensilvanije za kratko vreme je nepromišljenim odlukama uspeo da spiska čak šesnaest miliona dolara zarađenih na lutriji. Pravi primer za izreku da je novac teže sačuvati nego steći je Nemac Lotar Kuzidlovski. Čim je 1994. godine dobio četiri miliona maraka odmah se otarasio žene, kupio brza kola i odselio na Majorku. Četiri godine kasnije, umro je sam od trovanja alkoholom i bez prebijene pare.

Životne priče ljudi kojima se fortuna osmehnula često zvuče potpuno neverovatno i kod mnogih izazivaju podozrenje. Kao, recimo, medijski izveštaj o Britancu Vinsu Tejloru koji je čak dvaput dobio na lotou 1.300.000 funti 1997. godine, a četiri godine kasnije „tričavih” 118.000 funti, a danas je građevinski radnik koji živi u iznajmljenoj kući. Bolnički portir Džon Mekginis, koji je pre 11 godina osvojio deset miliona funti na lutriji, sada je do guše u dugovima i traži posao. Bankrot se dogodio, između ostalog, posle pogubnog ulaganja od četiri miliona funti u škotski fudbalski klub Livingston.

Ali fijasko posle rasipništva nije najgore što može da snađe ljude kojima svet zavidi. Dobitak na lutriji dokazano šteti zdravlju jer se uživajući u novostečenom bogatstvu dobitnici često odaju porocima, pokazuju istraživanja. Naučnik Endrju Klark, zaposlen u Pariskoj školi ekonomije, proučavao je živote 8.000 Britanaca koji su od 1994. do 2005. godine dobili velike premije na lotou. „Oni koji više dobiju više puše i češće piju”, tvrdi on. Najdrastičniji primer je 58-godišnji stolar Fil Kičen koji se samo tri godine pošto je osvojio 1,8 miliona funti toliko napio da je umro. Vilijam Kari iz Bostona takođe je umro, ali od sreće – srce mu je prepuklo od uzbuđenja shvativši da je bez muke inkasirao 3,6 miliona dolara.

Većina onih koji na ovakav način dođu do velikih para o svom dobitku, ipak, ćute. Srbi su prilično istrajni u tim odlukama i očigledno takve vesti kriju čak i od najbližih prijatelja i rođaka. Do ovakvog zaključka će doći svako ko se zamisli da li je ikada upoznao ijednog loto milionera ili bar od najbližih čuo za nekog takvog. Strah od dosadne rodbine koja će odmah stati u red za pozajmicu, ali još više od otmice i ucena verovatno su osnovni su razlozi za takvo paranoično ponašanje.

Ubistva, razvodi i iznude ipak nisu retkost. Tako je Japanku Hisako Jošidu, koja je osvojila loto nagradu vrednu 1,5 miliona evra, ubio pohlepni ljubavnik. Amerikanac Džefri Dampier, koji je na lutriji osvojio 20 miliona dolara, 2005. godine postao je žrtva razbojnika koji su ga ubili pokušavajući da iskamče novac. Ispostavilo se da je nalogodavac ovog zločina bila Dampierova snaja, koja je potom osuđena na doživotnu robiju.

Da sreća, nažalost, može da ima dva lica, svedoči i nedavni primer iz Srbije. Avgusta 2006. godine, na seoskom groblju u selu Kličevac kraj Požarevca, uz posmrtnu muziku duvačkog orkestra i opelo navodno petorice sveštenika, sahranjen je Borislav Perić (65), francuski penzioner. Nastradao je u dvorištu porodične kuće kada je na njega pala teška metalna kapija koju je pokušavao da zatvori zbog nadolazećeg nevremena. Perić je zajedno sa suprugom četiri decenije radio kao konfekcijski radnik u Parizu, a evropskoj javnosti postao poznat pošto je 2005. godine osvojio glavnu premiju na francuskoj državnoj lutriji, koja je iznosila čitavih pet miliona evra.

Marko Albunović