Paprena cena izlaska iz recesije

Globalna finansijska kriza pretvorila je razvijeni svet u teškog gubitaša, upozorio je juče londonski „Fajnenšel Tajms”.

Od izbijanja najteže globalne finansijsko-ekonomske krize u poslednjih 80 godina, vlade država širom sveta izgubile su milijarde dolara spasavajući urušene privatne investicione banke, upozorio je londonski dnevnik.

Gubitak od najmanje 10,8 milijardi dolara trenutno „davi” sve vodeće ekonomije razvijenog sveta, osim SAD i Švajcarske.

Pritisak poreskih vlasti SAD na švajcarsku banku UBS da oda imena američkih klijenata – zbog sumnje da su utajili prihode - vlada u Bernu munjevito je iskoristila da proda devet odsto svojih akcija u toj finansijskoj instituciji i inkasira rekordni prihod od preko 5,5 milijardi dolara. Sa one strane Atlantika, vlada SAD zabeležila je na papiru profit od 11 milijardi dolara od kupovine akcija Siti banke – jedine u kojoj Vašington ima direktnog udela.

Naime, nakon priliva državnih para, akcije Siti banke na Volstritu, znatno su dobile na vrednosti, prenosi „Volstrit džornal”. Finansijska avantura vlada sa ove strane Atlantika: posebno velike Britanije, Nemačke, Islanda, Irske, Belgije... u spasavanju tamošnjih investicionih banaka od njihovog sopstvenog „kockanja ” na rizičnim tržištima, donela je izgleda znatnu štetu. Koliko su ozbiljno investicione banke razvijenog sveta povukle sa sobom u finansijski bezdan i vlade pojedinih država još nije izvesno.

Naime, kraj rasta basnoslovnih državnih gubitaka na načetom bankarskom tržištu, još nije na vidiku, budući da se finansijske institucije uporno opiru da prikažu stvarni obim dugogodišnjih transakcija povezanih sa urušenim hipotekarnim tržištem u SAD 2007. godine, upozorava londonski list.

Tmurni izveštaj o basnoslovnim gubicima mnogih vlada – koje su prošle jeseni žurno zasule ogromnim sumama jevtinog novca privatne banke – ima simbolični tajming. Vest da je samo Velika Britanija imala gubitak više od 5,5 milijardi dolara kupujući deonice posustalih nekadašnjih finansijskih bastiona poput „Lojd banke” i „Rojal Bank of Skotland” – objavljena je nakon vikend samita guvernera centralnih banaka razvijenog sveta u Džekson Holu (Kanzasu) a uoči samita lidera G20 u Pitsburgu.

Reforma globalnog bankarskog sistema, skica budućeg strožeg državnog nadzora finansijskih institucija i nova uloga centralnih banaka – glavne su teme oba skupa.

Guverneri centralnih banaka razvijenog sveta složili su se u Kanzasu da je izlazak iz recesije na vidiku, ali da će oporavak biti dug, i verovatno mukotrpan. Predsednik Evropske centralne banke Žan-Klod Triše upozorio je u Kanzasu na opasnost koju bi sa sobom nosilo odustajanje od reformi globalnog finansijskog sistema, uprkos tome što se čini da je „epizoda” tekuće globalne finansijske krize izgleda pri kraju.

Zasipajući privatne investicione banke od prošle jeseni silnim novcem, ne bi li oživele tržište kredita i podstakle zamajac zgasle privrede, vlade razvijenog sveta bezuspešno pokušavaju da nateraju banke na poslovnu iskrenost i saradnju. Tek kada države prekinu sa sadašnjom praksom finansijskih stimulusa, saldo krize banaka i ekonomija prikazaće se u pravom svetlu, upozorava nobelovac Pol Krugman.

T. Vujić