Kad su Kluni i Dejmon "preteški"

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, decembra – "Samo da znaš da sam bolji od oba tvoja idola", dobacio je vižljasti muškarac poznanici koja svoje "junake" probira po kinematografskoj produkciji. Nije ga udostojila odgovora, uverena da takav kakav je "ne može ni da primiriše" njenim idolima – Džordžu Kluniju i Metu Dejmonu. Ali, dobacivač se oslanjao na podatke vlasti. Prema zvaničnim premeravanjima, a za razliku od njega, Kluni i Dejmon spadaju u kategoriju "preteških" građana, tačnije u osobe s viškom kilograma, što se proglašava "vanrednim opterećenjem za nacionalno biće Amerikanaca". Tako je bar izračunala Sali Pajpes iz kalifornijskog konzervativističkog Pacifičkog istraživačkog instituta. Po njoj je "vaga" vlasti netačna, tako da "gojaznima" proglašava i "savršene tipove" kakvi su pomenuta dvojica, koji su prošle (Kluni) i ove godine (Dejmon) proglašeni za najseksepilnije žive muškarce, u tradicionalnom izboru časopisa "Pipl".

Specifičnosti tela

Kategorizacija Nacionalnog instituta za zdravlje ne uvažava specifičnosti pojedinačnih tela, dodaje autorka napisa u "Vašington postu", uz napomenu da, tako, u "preteške" spadaju i košarkaška "zvezda" Kobi Brajant i as američkog fudbala Tom Brejdi, a da zapravo imaju samo "višak" jakih mišića. Jesmo podeblji, u proseku, ali ne onoliko koliko nas službena statistika etiketira, zaključuje istraživačica.

Amerikancima kao da je sve teže da sebi, pojedinačno i kolektivno, odrede "pravu meru" i kad se ne radi o telesnoj težini. Upotrebljavajući različite aršine, jedni tvrde da im je zemlja i dalje najjača na svetu, dok drugi upozoravaju da je "odzvonilo njenoj dominaciji" pa da joj se ponovo, na različite načine, kao konkurent ispostavlja Istok u vidu "rastućih sila" Rusije i Kine.

Zađevice se rasplamsavaju i oko najvećeg savremenog ratnog poduhvata u Iraku, neki kliču da tamo treba "ostati do konačne pobede" a neki preporučuju "redefinisanje" pobede tako da ovdašnje trupe treba da počnu da se povlače iz tamošnjeg košmara. Sloge nema ni kad se priča o domaćem stanju stvari, raskol se rasteže od očekivanja "neizbežne ekonomske recesije" do ocena da "privreda tutnji, uz probleme izazvane poskupljenjem energenata". Grupa eksperata, ujedno, uzvikuje da "globalizacija guta Ameriku", s čim se ne slažu njihove kolege koje uveravaju da supersila profitira u globalnim vezama…

Dok finansijski centar u njujorškom Vol stritu slavi pozamašne dobitke i naručuje rekordne količine šampanjca i kavijara, većini ostalih građana se "američki san", da će svako pokolenje živeti bolje od roditelja, pretvara u "noćnu moru", sugeriše komentator "Njujork tajmsa". Istraživanja sindikata, koje prenosi jedan od njihovih lidera Endru Stern, pokazala su da samo 16 odsto anketiranih veruje da će njihova deca finansijski bolje stajati nego oni sada.

Pesimizam nije američka osobina, podseća se, ali njegova sadašnja pojava ukazuje na ozbiljnost nagomilanih problema, kaže Stern. Poziva se na studiju po kojoj su, u poslednje četiri decenije, 30-godišnjaci ovde vrlo teško uspevali da prihodima nadmaše očeve.

Danas Amerikanci na kreditnim karticama imaju dug od ukupno 900 milijardi dolara, nagomilanih zaduživanjem za stan, kola, studiranje, zdravstvene potrebe. U njega su zapali jer karticama nastoje da premoste jaz između stagnirajućih plata i rastućih troškova života, ocenjuju stručnjaci. Problem Amerike nisu, po Sternu, ni bogatstvo ni razvoj već neuravnotežena raspodela nacionalnog blaga.

Ekonomista Stiven Rouz osporava, međutim, prilično rašireno uverenje da srednja klasa klizi ka nižem sloju. Pripadnika srednje klase s prihodima između 30.000 i 100.000 dolara godišnje manje je sada, kaže, zato što je 12 odsto njih, za poslednjih 28 godina, preraslo u viši sloj.

Ipak, ubedljiva većina anketiranih Amerikanaca smatra da predsednik Džordž Buš ne vodi dobro ekonomiju, kao ni rat u Iraku, i da se "zemlja kreće u pogrešnom pravcu". On odgovara da ankete nisu pravo merilo i da se on rukovodi "principima a ne kolebljivim raspoloženjima"…

U naporima da Belu kuću preusmere ka angažmanu za smanjivanje zagađivanja atmosfere, ovdašnji istraživači su došli i do vrlo neobičnih nalaza. Ekolog Đijaguo Liju, sa Univerziteta Mičigena, alarmirao je javnost napisom da brakovi doprinose štednji prirodnih i društvenih blaga a da ih razvodi rasipaju. "Dugo već kritikujemo industriju za ekološke probleme a vreme je da u tome vidimo i ulogu domaćinstava", obrazložio je svoj pristup, koji je proveravao u 11 zemalja. I dodaje da je "razvod faktor koji takođe utiče na klimatske promene", pošto razdvojena domaćinstva "troše mnogo više struje, vode"… Nije prošao bez osporavanja da propagira istrajavanje bračne zajednice i kad je ona zrela za raspad.

Vazduh i umetnost

Pojavile su se i studije ekonomistkinje Džesike Volpo Rejes iz masačusetskog koledža Amerst i Rikija Nevina, savetnika merilendskog Nacionalnog centra za zdravo stanovanje, po kojima "prljav vazduh podstiče prljavo ponašanje". Zagađivanje iz automobilskog goriva "nanosi štetu, mladim mozgovima pogotovu, i povećava kriminalitet". Ali, kažu drugi kriminal je nastavio da raste u mnogim sredinama i kad se gorivo pročistilo.

Priča se i da je umetnost često "izdatak". Ali u Raliju, glavnom gradu Severne Karoline, došli su do suprotnog rezultata.

Sa svakim dolarom uloženim u umetnost, privučemo po pet dolara u ekonomiju, tvrde. "Našem privrednom razvoju, umetnost daje karakter", izjavio je "Kriščen sajens monitoru" gradonačelnik Čarls Miker.

Kao brodvejski teatri Njujorku. Kao što i Los Anđeles dobija od holivudske "fabrike snova", gde majstorstava poput Klunijevog i Dejmonovog, imaju zaista "specifičnu težinu".