Privatne vojske u Srbiji

Jedan od pripadnika obezbeđenja preduzeća „Trgovina 22” u Kragujevcu, privatizovane fabrike „22 decembar”, upotrebio je suzavac da bi pre neki dan sprečio pokušaj manjinskih akcionara da uđu u krug te firme.

Komentarišući incident koji se dogodio u preduzeću „Trgovina 22” u Kragujevcu, Dragiša Jovanović, predsednik odbora Udruženja za fizičko-tehničko obezbeđenje pri Privrednoj komori Srbije, rekao je za „Politiku” da „niko nema pravo da upadne u objekat i da izbaci nekoga ko se već nalazi unutra”. Navodeći da nije upoznat sa detaljima, kao ni sa firmom za privatno obezbeđenje koju je angažovalo preduzeće „Trgovina 22”, Jovanović kaže da je sporan način na koji su radnici obezbeđenja ušli u objekat.

– Svako ko je vlasnik neke imovine i prostora ima pravo da angažuje pravno ili fizičko lice da mu čuva imovinu. Ali, niko nema pravo osvete ili kontranapada – objašnjava Jovanović.

Ukoliko je pak, kako kaže Jovanović, privatno obezbeđenje ušlo u preduzeće nesmetano i nenasilno, onda su imali pravo da izbace radnike i manjinske akcionare.

Ne samo ovaj slučaj ukazao je po ko zna koji put na odavno već gorući problem nepostojanja zakona koji bi regulisao oblast fizičko-tehničkog obezbeđenja u Srbiji. U pitanju je veliki broj ljudi koji obavljaju te poslove i veliki broj firmi i pojedinaca koji ih angažuju. Naš sagovornik smatra da je to dovoljan razlog da se ovoj problematici pristupi ozbiljno.

– Reč je o jednoj respektivnoj sili i pitanje je da li je to prva, druga ili treća po broju naoružanih ljudi u Srbiji. To je više nego dovoljan razlog da se normativno reguliše oblast fizičko-tehničkog obezbeđenja. Zakonom bi se definisalo ko, koja prava i ovlašćenja ima i u kojim slučajevima i situacijama – navodi Jovanović.

Naš sagovornik kaže da se na donošenju zakona radi od 2000. godine, ali da je tek pre nekoliko meseci formirana radna grupa za izradu njegovog nacrta.

– Naše udruženje pri Privrednoj komori Srbije je na sastanku sa Ivicom Dačićem, ministrom policije, pre nekoliko meseci postiglo sporazum da se proces donošenja zakona ubrza. Tako je formirana mešovita radna grupa koju čine predstavnici MUP-a i Udruženja preduzeća za fizičko-tehničko obezbeđenje kao reprezentativnog predstavnika delatnosti. Zadatak ove radne grupe je da od svih modela zakona, koje su do sada izradile nevladine organizacije i nadležne institucije, napravi jedan nacrt – otkriva za „Politiku” Jovanović.

On tvrdi da će donošenjem zakona biti izbegnute i sve dileme u vezi sa tim ko i na koji način se zapošljava u ovom sektoru.

U zakonu o oružju i municiji, kojim se oblast privatnog obezbeđenja delom reguliše, postoje stroga pravila o upotrebi oružja u incidentnim situacijama. Radnik obezbeđenja nema pravo da upotrebi oružje osim kada je ugrožen njegov život, život ljudi i imovina.

Oružje se sme potegnuti u krajnjoj nuždi ili nužnoj odbrani. Ali, recimo kada razbojnik uđe u banku, potegne oružje i kaže „ovo je pljačka” radnik obezbeđenja ne sme da potegne pištolj. Ako pljačkaš uperi oružje u radnika i puca ka njemu, on tek tada ima pravo da reaguje.

-----------------------------------------------------------

Pedeset hiljada „gorila”

U našoj zemlji ima oko 180 registrovanih privrednih društava za fizičko-tehničko obezbeđenje, koja, procenjuje se, upošljavaju više od 50.000 ljudi sa više od 45.000 komada oružja. O neregistrovanim i ilegalnim grupama i pojedincima koji rade „u sivoj zoni”, ne postoje ni grube procene.

Danijela Vukosavljević