Arabeska dobrog zvuka

Letnja sezona džez koncerata nastavlja se i ovog vikenda. Beograd i Novi Sad biće domaćini festivala „Umbria Jazz Balkanic Windows `09” koji će biti održan večeras i sutra u amfiteatru ispred muzeja „25. maj” (Beograd), i u Dunavskoj ulici (Novi Sad). U okviru festivala nastupiće perspektivna, ali već dokazana imena u svetu savremene muzike. Poslednji vikend avgusta na „Umbria Jazz Balkanic Windows” obeležiće nastupi internacionalnog kvarteta u sastavu Erik Flojmans (truba), Damir Imamović (gitara, glas), Bojan Zulfikarpašić (klavir, klavijature) i Bašar Kalife (udaraljke), zatim kvartet italijanskog umetnika Rozarija Đulijanija, češki „Kar čes bras bend” i „Italijanski kvartet” Frančeska Kafiza.

Jedan od gostiju ovog festivala, mladi bosanskohercegovački umetnik Damir Imamović, predstaviće se beogradskoj i novosadskoj publici, prvi put u okviru internacionalnog kvarteta. Unuk čuvenog sevdah umetnika Zaima Imamovića i sam pronosi duh sevdaha kao specifičnog muzičkog izraza prostora Bosne i Hercegovine, obogaćenog savremenim idejama, koje ne isključuju ono najbolje iz tradicije ove vrste muzike.

Imamović kaže da se posebno raduje što će sa svojim prijateljima publici u Srbiji ponuditi nešto što predstavlja zanimljivu arabesku dobrog zvuka.

– Drago mi je da dolazimo u Beograd i Novi Sad sa jednim još mladim projektom tako da je i nama uvek iznenađenje šta se sve može desiti. Ovaj bend postavljen je kao pravi susret muzičkih senzibiliteta, čak i žanrova, i verujem da ćemo ovim gostovanjem produbiti ono što smo započeli u aprilu u Sarajevu. Uvek mi je bitno da vidim kako se muzika drugačije doživljava pred publikom u različitim gradovima jer je to način da se cela stvar razvije u dobrom pravcu.

Pitali smo Damira kako komentariše činjenicu da je, uprkos velikom broju koncerata i festivala, publika u regionu uvek željna dobre i kvalitetne muzike, i ima li nekih bitnih razlika između publike na zapadu i one sa ovih prostora.

– Sevdah koji sviram publika u regionu odmah prepoznaje. Delom zbog toga što razume tekstove, često zna i melodije i oseća to kao neki „domaći muzički ugođaj”. Sa publikom u inostranstvu komuniciram gotovo isključivo na muzičkom planu, čak i retko objašnjavam tekstove. Ipak, najčešće mi se desi da ono što radim ljudi jednako čitaju i ovde i van regiona. Mislim da je priča o domaćoj i stranoj publici isforsirana našim provincijskim kompleksima. Svuda postoji dobra, obrazovana, naslušana i zahtevna publika, kao i ona druga.

Imamović ne smatra da je „ubrzanje” i sveopšta dostupnost medija razlog da pojedini kvalitetni muzičari ostanu neprimećeni u „moru” sličnih.

– To je onaj stari paradoks „najbolje pesme ikada napisane, ali koje niko nikada nije čuo” ili „ako neko nije primećen, kako možemo znati da vredi?”. Ne mislim da je medijski „bum” razlog zbog kojeg bi neko kvalitetan ostao neprimećen. Čak naprotiv. Danas imamo mnogo više mogućnosti nego ikada, puno više kanala komunikacije. Na primer, vest objavljenu na Fejsbuku često vidi više ljudi nego kada se ona objavi u nedeljnoj štampi, video-klip na Jutjubu pogleda više ljudi nego dnevnik. Ipak, mislim da su to u pogledu umetnosti samo tehnikalije. Kada su se sve te mogućnosti otvorile, postalo nam je jasno da time ništa suštinski nismo dobili jer je opet ostalo glavno pitanje: šta da uradiš sa mogućnošću koja ti se otvori?!

Beogradskoj i novosadskoj publici predstaviće se i mladi italijanski saksofonista Frančesko Kafizo i „Italijanski kvartet” koji, pored Kafiza čine Dino Rubino (klavir), Rikardo Fjoravanti (kontrabas) i Stefano Banjoli (bubnjevi). Kafizo, iako ima tek 20 godina već slovi za jedno od najperspektivnijih imena savremenog džeza. Njegovi nastupi zakazani su i po godinu dana unapred, a talenat i harizmatičnost koju Frančesko poseduje nisu prošli nezapaženo. Kafizo je, između ostalih, imao tu privilegiju da bude jedan od izvođača u okviru svečanosti povodom inauguracije američkog predsednika Baraka Obame. Mladi umetnik za „Politiku” kaže da ga ne plaše velika očekivanja kritike i svetske javnosti.

– Mislim da ne moram posebno da se dokazujem. Jednostavno, sviram i trudim se da dam sve od sebe.

Prekretnica u karijeri mladog Kafiza bio je susret sa džez legendom Vintonom Marsalisom, koji je primetio Frančeskov vanserijski potencijal.

– Vinton je veliki čovek, veliki muzičar i sjajna osoba. On je, takođe, odličan učitelj. Od njega sam mnogo naučio i zahvalan sam za sve što je učinio za mene. Pored toga smo i dobri prijatelji.

Kafizo je rođen na Siciliji, jednom od najlepših mediteranskih ostrva. Dodaje da ga njegovo poreklo posebno inspiriše prilikom stvaranja i interpretacije muzike.

– Volim svoje ostrvo, koje odiše inspiracijom na svakom koraku. Sunce, more, mirisi i ukusi, boje, divni ljudi. Nedavno sam baš napisao pesmu koju sam nazvao „Mirisi Sicilije”.

Mladi džez autor kaže da sa kolegama iz „Italijanskog kvarteta” ima sjajnu saradnju što je, prema njemu, sasvim logična stvar, pošto su u pitanju ljudi koji se i privatno dobro razumeju.

– Kad sviraš sa sjajnim muzičarima lako je da stvaraš i izvodiš sjajnu muziku. Svi smo doživeli različita iskustva i zato imamo tu početnu prednost da shvatamo muziku koja se i sama kreće različitim putevima.