Jesen radničkog nezadovoljstva

Talas radničkih štrajkova,koji u poslednje vreme zapljuskuje Srbiju, nagoveštava opšte „potapanje” koje bi se, u vidu još veće eskalacije radničkog nezadovoljstva, moglo dogoditi na jesen.

S druge strane, talas osnivanja novih socijaldemokratskih partija koje će, bar prema oceni njihovih lidera, značajno ojačati levu stranu političkog spektra Srbije, takođe će se pojaviti na jesen.

Povrh svega, stidljivo se govori i o mogućem preobražaju sindikata u političku partiju. Time bi,po svemu sudeći,bila zaokružena pričao konsolidaciji levice ali ne i priča o konačnom rešenju radničkog pitanja u Srbiji?

Nema sumnje da radništvo u tranzicionoj Srbiji duževreme prolazi kroz Tantalove muke. Uklješteno između neoliberalne vlade i nesolidarnih sindikata, radništvo je u velikoj meri prepušteno sebi.

Socijaldemokratija koja je, istorijski gledano, prirodni saveznik radništva, godinama se nalazi u defanzivi tako da priličan broj radnika traži zaštitu na drugoj strani, u okrilju političke desnice.

Ne treba stoga preterano da čudi što u atmosferi neprirodno pobrkanih ideoloških lončića dugoročna rešenja radničkih problema tapkaju u mestu.

U najboljem slučaju problemi se rešavaju na parče bez dubljih sistemskih zahvata što na duge staze vodi još većem fragmentisanju ionako rascepkane radničke klase. Šta bi stoga valjalo učiniti da bi se situacija u potpunosti preokrenula u korist radništva?

Efikasno rešenje svakako bi bilo da vlada skrenesa neoliberalnog puta što po svemu sudeći u ovom trenutku izgleda malo verovatno.

Ujedinjenje trenutno razjedinjenih sindikata bilo bi takođe veoma efikasno rešenje ali je ono nažalost, zbog dubokih međusindikalnih razmirica, još teže zamislivo. U igri je i treća mogućnost ništa manje iluzorna od prethodnih. Reč je o potencijalnoj „partijskoj metamorfozi” sindikata.

Poteškoće u realizaciji ove ideje su brojne i svode se na tradicionalnu operisanost srpskog društva od solidarnosti – ključnog levičarskog načela. Jer buduća radnička partija proistekla iz sindikata morala bi da revitalizuje načelo solidarnosti da bi uopšte mogla da računa na bilo kakav politički uspeh.

A to drugim rečima znači da bi morala da privuče dobar deo radništva sa desnog na levi ideološko-politički kolosek.

Taj posao bio bi neopisivo težak za politički neiskusnosindikalno vođstvo koje bi se naprečac obrelo u političkoj areni. Ruku na srce, težinu ovog posla, ali u daleko manjoj meri, osetiće i partije socijaldemokratske orijentacije koje će uskoro biti ucrtane na političkoj mapi Srbije.

Ideja o mogućnosti pretvaranja sindikalne organizacije u političku partiju počiva na dve pogrešne pretpostavke.

Prva je da Srbija predstavlja društvo politički zrelo za prihvatanje autentične partije levice. Druga je da primer britanske Laburističke partije (koja je proistekla iz sindikalne organizacije) pije vodu u kontekstu tranzicione Srbije.

Mada je tačno da su ostrvski laburisti proistekli iz sindikalnog jezgra takođe je tačno i to da su oni vremenom (sasvim nesentimentalno) sasekli svoje sindikalne korene.

Prati li se razvoj ove partije od prvog posleratnog laburističkog premijera Atlija pa sve do aktuelnog premijera Brauna, lako je uočljiv postepeni otklon partijskog vrha od vlastitog sindikalnog porekla.

To je posebno bilo izraženo pod Blerovim vođstvom budući da je ovaj u pojedinim momentima prevazilazio čak i „čeličnu ledi” u ispoljavanju antisindikalnog raspoloženja. Sva je prilika da bi sličan „sindikalni” autogol dodatno zagorčao položaj radništva u Srbiji.

Jer društvo koje neoliberalne mere vlade prihvata sa priličnom dozom bespogovornosti, svakako nije sazrelo za partiju koja bi isključivo zastupala interese radništva.Naime, u društvu u kojem je partizam odavno i u velikoj meri kontaminirao sindikalizam, prerastanje sindikata u partiju bilo bi ravno političkom samoubistvu. U tom smislu britanski primer je više nego poučan.

Stoga, kad se sve sabere ioduzme ispada kako je samo tesna saradnja između snažnih i ujedinjenih sindikata i snažne i ujedinjene socijaldemokratije ključ za poboljšanje položaja radništva u Srbiji. Ali, pre toga, Srbiju očekuje vrela jesen radničkog nezadovoljstva.

*sociolog