Krompir okreće svet

Od našeg dopisnika
Vašington, avgusta – Kad astronauti jednom krenu u kolonizaciju Marsa, svež krompir biće na njihovom svakodnevnom meniju. Kako planira Nacionalna aero-svemirska administracija (NASA), sa sedištem nedaleko od centra američke prestonice, do 2037. godine, čovek (svakako Amerikanac) kročiće i na Mars a to putovanje u oba pravca trajaće tri godine. Na putu do Marsa i natrag posada će gajiti svoje povrće, po projektu Bioregenerativnog životnog sistema podrške (BLSS) kojim se naučnici u NASA bave još od 1980. godine. Astronauti će na trpezi, zahvaljujući sistemu koji reciklira žetvu jedne generacije u automatsko klijanje potomaka, imati uvek sveže voće i povrće: luk, paradajz, papriku i jagode… ali energiju i kalorije, uz poneki svemirski vitaminčić i mineral, dobiće od krompira. Nijedna druga namirnica nije tako velikodušno hranljiva kao krtola nađena prilikom „otkrića Novog sveta” na visinama Anda.

Skinut sa andskih visoravni, preuzet od plemena Kečua, Ajmara, Inka i ostalih „divljaka”, krompir je potom spasavao civilizovanu Evropu u svim njenim ratnim krvoprolićima, revolucijama i krizama. A sada će, evo, od gladi zaštititi i Marsovce.

Nije to jedini razlog što je nova istorijska knjiga Džona Ridera „Krompir, moćna hrana” zaposela udarna mesta u knjižarskim izlozima Amerike i što su oba nedeljna broja dva najuticajnija lista novog sveta („Vašington post” i „Njujork tajms”) izdvojila mesto za opširni prikaz ovog noviteta u američkoj publicistici. Letnja šema u kriznim vremenima, uz dozu patriotizma i očitavanje bukvice nadobudnom Starom svetu – gde ćeš bolje teme koja sve to obuhvata i podrazumeva od… krompira.

Za Ridera, lansiranje krompira u svemir je „veličanstvena potvrda” njegove neprocenjive vrednosti. Jer, kako kaže već u uvodnom poglavlju svoje nove knjige, „bilioni dolara, milijarde radnih sati, uspeh najambicioznijeg i najsloženijeg čovekovog poduhvata, na kraju krajeva će zavisiti od umeća astronauta da uzgajaju krompir”.

Na ovozemaljskom nivou, oko krompira se vode ljuti sporovi. Uzdignut na pijedestal u njujorškom sedištu Ujedinjenih nacija kao namirnica koja u vreme astronomskih cena žitarica treba da odigra ulogu spasioca čovečanstva, na lokalnom nivou, samo što nije izazvao rat između latinoameričkih suseda Perua i Čilea. Rider se ne upušta detaljnije u „lokalkrompirizam” već samo konstatuje da je namirnica gajena još pre četrnaest hiljada godina na visinama koje sada pripadaju teritoriji Bolivije, Čilea i Perua. Dok neupućeni literarni kritičari zasluge za drevnu kreaciju krompira pripisuju Čileu, Peru je s novoosnovanom Akademijom, u kojoj se sa svih strana podrobno izučava smeđa krtola, otišao najdalje u povezivanju preistorije Novog sveta s globalnim futurizmom.

U Kusku, postojbini Inka, održana je uz pomoć UN, koje su prošlu godinu proglasile godinom krompira, međunarodna konferencija posvećena njegovom visočanstvu, a Akademija u Limi dobila je u zadatak da na četrnaest hiljada hektara isproba i oživi svih tri hiljade vrsta koje su davno pre Kolumbovog otkrića gajene na ovim visovima. Nekako u isto to vreme, Čile je drskom diplomatijom iskočio iz globalnog konsenzusa i patentirao svojih autohtonih 60 vrsta. Usledilo je razmenjivanje nota na ministarskom nivou. Krompirski rat između Perua i Čilea plamti uporedo sa sporom oko granica o čemu će uskoro raspravljati i Međunarodni sud pravde u Hagu.

Ujedinjene nacije za to vreme proglasile su da se 31. decembra 2008. godine nije završilo vreme krompira: naprotiv ono tek počinje. Institut u Limi velikodušno obećava da će svoje znanje o prekolumbijanskom agraru velikodušno podeliti s celom planetom: ali nikada Čileu neće dozvoliti da registruje 60 „otetih” sorti. Krompir se, procenjuju statističari, ogromnom brzinom širi po Aziji i Africi.

Pojedini analitičari u SAD zasluge za globalno širenje krompira pripisuju megakorporacijama brze hrane.

Svaka čast andskim starosedeocima, ali bez Mekdonaldsa nikad krompir ne bi dosegao tako daleko, tvrde ljuti protivnici zelenog talasa koji sa Obaminom administracijom zapljuskuje sve obale Severne Amerike. Među njima je Denis Averi, iz vašingtonskog institute Hadson, koji odluku Mekdonaldsa da se u skladu sa ekološkim zahtevima prikloni „organskom krompiru” gajenom bez upotrebe pesticida, smatra tragičnom po čovečanstvo i Ameriku. „Organski, tvrdo levičarski antikorporativni pokret vlada u ovom trenutku svetom”, zaključuje Averi, ismevajući se planovima Bele kuće da u dvorištu „zasadi organsku baštu prve dame”.

Farmeri koji gaje krompir blizu Mekdonaldsovih postrojenja za zamrzavanje biće u riziku da zbog nedozvoljenih pesticida ponekad izgube ceo sezonski prinos. Možda će, kaže Averi, doći do krompirske gladi ili, što je još gore, u Mekdonaldsu bi mogao da se služi hamburger bez prženih krompirića…

I dok se knjiga Džona Ridera o krompiru penje po američkim merdevinama bestselera, na andskim visinama od preko tri hiljade metara, farmeri danas još gaje po nekoliko stotina vrsta krompira, bilo da su iz Čilea, Perua, Bolivije ili severnih delova Argentine. Zavisno od sorte krompir i danas zovu na 400 različitih načina. A ipak niko u SAD nije predložio da se frenč frajs zameni nekim od tamošnjih originalnih termina. Iako su svi oni, provereno, čisti od pesticida.

Zorana Šuvaković