Holbrukove kritike iznervirale Karzaija

Kritike da su minuli avganistanski predsednički i lokalni izbori u najmanju ruku diskutabilni, ako ne i pokradeni, iz dana u dan sve se češće čuju i od međunarodnih eksperata i zvaničnika, a ne samo avganistanske opozicije. Malverzacije u toku izbornog dana, kako izveštava Bi-Bi-Si, bile su i predmet žestoke rasprave između specijalnog američkog izaslanika za Avganistan i Pakistan Ričarda Holbruka i aktuelnog šefa avganistanske države Hamida Karzaija.

Ova TV mreža nezvanično je saznala da je u toku susreta 21. avgusta, dan posle izbora, Holbruk direktno Karzaiju pomenuo prevare i malverzacije sa uvećavanjem broja glasova, što su činili i predstavnici izbornih štabova i Karzaija i drugih predsedničkih kandidata, pri čemu je aktuelni šef države reagovao izrazito ljutito. Njegova reakcija bila je toliko eksplozivna da je sastanak brzo prekinut, posle svega 13 minuta razgovora.

Holbruk je, navode izvori, dva puta ponovio da bi održavanje drugog kruga učinilo predsedničke izbore mnogo kredibilnijim uzimajući u obzir zabrinutost oko regularnosti izbornog procesa. Kako Bi-Bi-Si prenosi nekoliko kredibilnih izvora su potvrdili ove detalje sastanka. Međutim, portparol američke ambasade u Kabulu odbio je da govori o detaljima susreta, pri čemu je demantovao da je bilo vikanja i da je Holbruk demonstrativno napustio sastanak. Predstavnik Karzaija takođe je negirao da je razgovor tekao onako kako tvrde izvori Bi-Bi-Sija.

Ipak, međunarodni analitičari smatraju da u Karzaijevom okruženju vlada „paranoični strah” zbog uverenja da SAD žele smenu aktuelnog predsednika Avganistana. S druge strane, Vašingtonu je stalo da ceo proces bude proglašen iole valjanim, budući da međunarodna i američka javnost kroz avganistanske izbore na neki način procenjuje i politiku administracije Baraka Obame.

Prema poslednjem izveštaju izborne komisije posle oko petine prebrojnih glasova, Karzai vodi sa 44,8 odsto ispred glavnog rivala Abdulaha Abdulaha sa 35,1 odsto. Danas se očekuje novi izveštaj, pri čemu je Karzaiju neophodno da osvoji više od 50 odsto glasova kako bi izbegao drugi krug. Opozicioni kandidati su prijavili niz neregularnosti širom Avganistana, a naročito na istoku i jugu gde je izlaznost zbog talibanskih pretnji bila manja, a odakle je Karzai pre, uglavnom, crpio najveću podršku.

Prema mišljenju visokog američkog diplomate Marvina Vajnberga, Vašington nije spreman da ignoriše krupne neregularnosti ne zato što želi da Karzai bude smenjen nego zato što je očekivao da demokratski izbori ojačaju legitimitet vlade u Kabulu i olakšaju borbu protiv talibana.

„Vašington se sada zalaže za održavanje drugog kruga izbora u nadi da će, ako glasanje bude bolje organizovano, pobednik na kraju ipak imati nekakav kredibilitet”, objašnjava Vajnberg.

Sumnja koja se nadvila nad predsedničkim izborima u Avganistanu brine i britanske zvaničnike jer su ostrvski mediji počeli da sve jasnije pitaju da li zaista vredi to što britanski vojnici ginu u delovima Avganistana u kojima građani čak ni ne izlaze na izbore. „Dejli miror” se pita da li vredi to što je desetoro pripadnika britanskih trupa poginulo kako bi obezbedili mir u jednom delu južne provincije Helmand u kojem je na birališta izašlo samo 150 od ukupno 25.000 Avganistanaca sa pravom glasa. Od 2001. godine u Avganistanu je poginulo 207 Britanaca, ali britanski vojni zvaničnici tvrde da britanske snage tačno znaju za šta se bore.

N. Radičević