„Ikea" ne garantuje fabriku u Srbiji

Srbija zaslužuje kompaniju „Ikea” koja je već jednom u vreme sankcija otišla i drugi put je ne treba pustiti, jer nove šanse neće biti tako brzo.

Ovo nije pritisak, već naše iskreno mišljenje, saglasni su „Politikini” sagovornici koji se prvi put posle 18 godina, od kada su angažovani da u Beogradu otvore robnu kuću švedskog trgovinskog lanca nameštaja i pokućstva, susreću direktno sa novinarima.

Dragan Skalušević, direktor „Ikee” za Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju, Vladislav Lalić, direktor za nekretnine, i Čedomir Janković, biznis menadžer, za ovu kompaniju su u međuvremenu radili širom Evrope i vratili se u Srbiju sa jasnim biznis-planom za narednih 10 godina. A on glasi: najmanje četiri robne kuće, svaka vredna 50 miliona evra i četiri šoping centra od po 200 miliona evra. Kada se podvuče crta, ukupna investicija je oko milijardu evra i osam hiljada radnih mesta, jer su Srbiju zbog veličine tržišta odredili kao centar regiona. Srbija to u ovom trenutku nije i zato su planovi ove kompanije uvek dugoročni.  

„Ikea” ima dva pristupa ulaska na nova tržišta. Kako kaže Vladislav Lalić, u Portugalu su se dogovorili o otvaranju robnih kuća, šoping centara i fabrike, ali su od vlade te zemlje dobili beneficije kao što je dugoročno snabdevanje drvnim materijalima i poreske olakšice. Drugi princip je primenjen u Češkoj i Slovačkoj, gde su prvo otvorili šoping centre, pa su onda proizvođači nameštaja prepoznali svoj interes i počeli da rade za njih. Izvoz „Ikeinog” nameštaja iz Poljske je četiri odsto ukupnog izvoza te zemlje. U Češkoj i Slovačkoj je slično.

Vlada Srbije je prva u regionu prepoznala tu mogućnost i ponudila im pomoć za realizaciju njihovih planova, ali je tražila da otvore i fabriku nameštaja.

– Sva trojica smo iz ove zemlje i naravno da bismo voleli da fabrika bude ovde ili u regionu, ali mi to ne možemo da garantujemo u vreme ekonomske krize. Zbog toga su stopirani pregovori sa Vladom Srbije, ali ne verujem da su završeni. Komunikacija između nas je bila veoma otvorena. Dogovor je bio izgradnja robnih kuća, šoping molova, fabrika i povećanje obima proizvodnje domaćih proizvođača kao što su „Simpo”, „Jasen Lukić”, Fabrika stakla iz Paraćina. Sklopili smo ugovor sa „Simpom” vredan 5,5 miliona evra, a celokupan prošlogodišnji izvoz svih dobavljača iz Srbije bio je oko 2,5 miliona evra. Uložili smo 500.000 evra i u fabriku „Jasen Lukić” da dodatno unapredi proizvodnju. To su konkretne stvari koje smo uradili od momenta kada smo počeli da pregovaramo sa Vladom Srbije, pre godinu i po dana. Sasvim opravdano je od nas traženo povećanje izvoza iz Srbije i to uopšte nije sporno. Problem je to što ne možemo da garantujemo izgradnju fabrike – objašnjava Skalušević.

Pošto su ova trojica menadžera angažovani samo za otvaranje robnih kuća, njihove kolege iz Švedske analizirali su lokacije za izgradnju fabrike, među kojima su Loznica, Sremska Mitrovica, Kučevo i još nekoliko na istoku Srbije. Kriterijumi za fabriku jesu da postoji blizina sirovinske baze, dobra geografska lokacija zbog logistike, tradicija u proizvodnji i, naravno, cena radne snage. Odluka još nije pala. Ona je, kako kaže Čedomir Janković, na stendbaju i tu se ništa ne krije.

Što se tiče prvog trgovinskog centra, koji bi 2011. godine trebalo da bude otvoren u Beogradu, sa Ministarstvom ekonomije je razgovarano samo o jednoj lokaciji. To je državno zemljište pored aerodroma koje trenutno koristi Institut za stočarstvo. „Ikea” je, kaže Skalušević, tražila da ga iznajmi ili kupi.

Upitan da li su tražili da im plac bude dodeljen neposrednom pogodbom i po cenama nižim od tržišnih, on kaže da su Vladi Srbije poslali dopis u kome je obaveštavaju da su zainteresovani da učestvuju na tenderu, sa ostalim ponuđačima za zemljište Instituta za stočarstvo. Mada oni i dalje pregovaraju i sa privatnim vlasnicima. Interesantne su im lokacije u Malom Mokrom Lugu, kraj Ibarske magistrale, Aerodrom…„Gradonačelnik i njegov tim s kojim smo se sretali pružili su nam podršku kad je reč o svim pitanjima o kojima smo razgovarali. To želimo da istaknemo. Mi stalno ukazujemo na otežano poslovanje svih kompanija u Srbiji bez obzira da li su domaće ili strane”, kaže Skalušević.

Koliko skupo je investirati u Srbiji, kako kaže Čedomir Janković, najbolje govori podatak da se za objekat od 34.000 kvadrata u Sloveniji za komunalnu taksu plaća 1,8 miliona, u Hrvatskoj 1,1, a u Srbiji 7,4 miliona evra. Promena namene placa u Sloveniji se ne plaća, a u Hrvatskoj i Srbiji to staje dva miliona.

-----------------------------------------------------------

Računica za zemlju

Na komentare posetilaca sajta „Politike” i pitanje da li kupuju placeve od 30 do 40 hektara da bi kasnije izdavali prostor i na tome zarađivali, predstavnici „Ikee” su odgovorili:

„Za robnu kuću je potrebno oko dva hektara, za šoping centar pet hektara, a ostatak zemljišta je zelena površina koja u zavisnosti od propisa zemlje ide oko 30 odsto, što je devet hektara. Parking za 6.000 vozilaće zauzeti oko šest hektara. Ostatak zemlje je predviđen za naredne faze gradnje, jer njihovo iskustvo govori da će za pet do deset godina doći do potrebe za proširenjem objekta. Analize „Ikee” su da će godišnja poseta iznositi oko 11 miliona ljudi.