Ponovo Stahanov
Profesija-naučnik, zaposlen u državnim naučnoistraživačkim institutima Srbije, koju iz budžeta države finansira Ministarstvo za nauku i tehnologiju (MNT), od 1. januara. 2006. godine, voljom MNT-a, vrlo moguće, jedina je među profesijama u državnom, budžetskom sektoru Srbije kod koje stepen školske, spreme – stepen naučnog zvanja ima zanemarljivi, gotovo simbolični udeo u platama.
I ne samo to. Pripadnici ove profesije socijalno i radno su diskriminisani, između ostalog, i u sledećem. Njihova primanja, koja im od 1. januara2006. god. MNT više ne određuje i ne dodeljuje prema školskoj, naučnoj kvalifikaciji, tj. prema njihovim zakonom regulisanim naučnim zvanjima (a kao što je to, i dalje, slučaj sa kolegama na državnim fakultetima) već prema, od strane MNT-a novouvedenom i institutima nametnutom administrativno-birokratskom bodovno-kvantifikacijskom kriterijumu (normi) i na njemu zasnovanim „platnim razredima” (A1, A2, A3, B1, B2, B3 i B4) u koje su naučnici izbodovani i razvrstani – važe samo za jedan finansirani, obračunski vremenski ciklus (od tri do pet godina). Za naredni ciklus, naučnik kreće od početka, „od nule”. U zavisnosti od kvantifikacijske, bodovne produktivnosti – ostvarene kvantum norme, koju je propisao i procenjivao MNT, kao i od zadovoljenja, od strane MNT-a, propisane i zahtevanestrukture tih bodova koje naučnik sakupi u novom ciklusu a MNT mu ih prizna, ili ne prizna, MNT pripadniku ove profesije dodeljuje: isti „platni razred” iz prethodnog ciklusa, neki od viših, najviši, neki od nižih, najniži ili, pak, poslednji, nulti „platni razred”. Onaj koji MNT ne finansira, „razred” u kome naučnik ostaje bez primanja.
Na ovaj način su, i profesija i njeni pripadnici, grubom birokratskom samovoljom i bahatošću jednog ministarstva, preko noći izvrgnuti, pervertirani u takav socijalno-radno-materijalni položaj da je rad u ovoj oblasti koji se, od 1. januara 2006. svodi na surovu kvantifikomanijsku jurnjavu, trku za bodovima, na lov na njih, postao izuzetno nesiguran, nestabilan, visoko stresan, rizičan i neizvestan. Za pripadnike svih generacija naučnoistraživačke populacije, bez razlike. Ova mera je bitno negativno uticala na materijalni status i standard ove grupacije zaposlenih a odraziće se, sigurno, i na određivanje njihovog sutrašnjeg penzionog osnova.
Kvantitet naučnog rada i naučne „produkcije” u Srbiji danas, ovakvim pogubnim „socijalnim inženjeringom” MNT-a, nažalost ne prerasta u željeni, nekadašnji marksističko-lenjinistički – kvalitet! Već u – kvantitet! Ili još tačnije, naučni kvalitet prerasta u – kvantitet! MNT je sveo kvalitet rezultata naučnoistraživačkog rada na produkciju kvantiteta. A naučnike u institutima uveo u de fakto socijalni status privremeno zaposlenih, ciklusno finansiranih i materijalno rejtingovanih, lica.
MNT ne uzima u obzir i de fakto ukida i svako dotadašnje radno i naučno iskustvo, „minuli naučni doprinos” naučnika. Jer potpuno je svejedno da li je naučnik na početku, u sredini ili pri kraju karijere, koje naučno zvanje ima i da li ga, uopšte, ima, kakve su njegove radne i zdravstvene sposobnosti, socijalne i porodične uslove i sl.
Za ovakav način određivanja plata i socijalno-materijalnog statusa i sudbine naučnika i njihovih porodica, MNT nije imao utemeljenje u zakonu. On, štaviše, za to nema nikakav svoj pravni akt, što je zvanično, potvrdilo autoru ovog teksta. MNT je, takođe, dobio zvaničnu negativnu ocenu Republičke inspekcije rada Ministarstva za rad i socijalnu politiku Srbije. Jedinu „pozitivnu recenziju” dobio je od Ustavnog suda Srbije koji se proglasio nenadležnim.
Najnegativniju „recenziju” MNT je, međutim, dobio od preko 120 doktora i magistara nauke i istraživača iz preko 25 državnih instituta Srbije koji su stali iza devetomesečne inicijative, pokrenute decembra 2008. godine (videti sajt: http://ljubai.users.sbb.rs), koja traži da se: novouvedeni, sporni način određivanja plata naučnicima u državnim institutima ukine i da se vrati prethodni, zasnovan na školskoj spremi, tj. na naučnim zvanjima, koji je važio decenijama, i koji i dalje važi za naučnike na fakultetima, i da se za „stahanovsko” kvantifikacijsko „prebacivanje norme” uvede stimulativni, varijabilni deo, ne veći od 10 do 15 odsto iznosa plate.
naučni savetnik u Institutu za evropske studije