Vapaj za nestalima

Međunarodni dan nestalih, 30. avgust, bio je povod da se juče organizuju različite, uglavnom protestne akcije i da se oglase udruženja, stranke i pojedinci koja zahtevaju jasnu spremnost domaćih i međunarodnih vlasti, kao i vlasti u okruženju, da konačno bude otkrivena istina o stradalnicima za čiju se sudbinu i posle toliko godina ne zna ništa.

Međunarodnom komitetu Crvenog krsta je tokom oružanih sukoba na prostorima bivše Jugoslavije prijavljen nestanak 34.372 osobe, a do sada je rasvetljena sudbina 18.717 lica.

Šef regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta Pol-Anri Arni je za Slobodnu Evropu saopštio da se i dalje traga za 15.655 nestalih, što je ,,preveliki broj za postizanje pomirenja na zapadnom Balkanu”.

Najviše nerazjašnjenih slučajeva, kazuju drugi izvori, ima u BiH (11.466), Hrvatskoj (2.300) i na Kosovu i Metohiji (1.889).

U ovom trenutku, nekoliko srpskih udruženja i vladina Komisija tragaju za oko 4.000 nestalih Srba i drugih državljana Srbije, među kojima je i blizu 400 srpskih vojnika i oficira bivše JNA, nestalih tokom 1991/1992. godine.

Na Trgu Nikole Pašića u Beogradu juče je protest organizovala Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije. Predsedavajući Čedomir Marić je pročitao otvoreno pismo sa zahtevom da Srbija, Hrvatska i BiH potpišu sporazum o razmeni relevantnih informacija i saradnji u traganju za nestalima, preneo je Tanjug

Predsednik Udruženja porodica nestalih u Republici Srpskoj (RS) Nedeljko Mitrović izjavio je juče da se zbog „opstrukcije i politikantstva” u Bosni i Hercegovini gotovo ništa ne radi na ekshumaciji i identifikaciji blizu 1.800 nestalih Srba

Od 1996. godine, kada je u RS registrovana 5.251 nestala osoba, rešena je sudbina nešto više od 3.000 lica, među njima i tridesetak dece, rekao je Mitrović za Tanjug. Trenutno porodice tragaju za 1.772 nestalih, a među njima je sedmoro dece. Osnovni problem je „opstrukcija, a još više od toga, politikantstvo. Mi smo totalno nezadovoljni, jer se ne uvažavaju zahtevi sa spiska nestalih u Republici Srpskoj”, rekao je Mitrović. Prema njegovim rečima, prošle godine je ,,identifikovano više od 900 Bošnjaka, a ekshumirano samo pet-šest Srba”, što „porodice više ne mogu prihvatiti”. Zato je juče upućen zahtev da vlade Srbije, Hrvatske i BiH što pre utvrde strategiju u traganju za nestalima i da obezbede uslove za kvalitetan rad nadležnih institucija, prenela je Beta.

Pod motom ,,Želimo istinu”, juče je i u Gračanici organizovan protestni skup i zatraženo rasvetljavanje sudbine nestalih i kidnapovanih na KiM.  Prema rečima Milorada Trifunovića, koordinatora Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Srba na Kosmetu, prema tim porodicama se i danas vrši zločin.

,,Nadležni, a među njima je najodgovorniji Euleks, odbijaju da počnu otkopavanje i ekshumaciju na lokaciji u blizini Obilića gde su, pretpostavlja se, pokopani ostaci kidnapovanih rudara ugljenokopa Belaćevac”, naveo je Trifunović.

Oglasio se juče i šef misije Euleks na Kosovu Iv de Kermabon, koji tvrdi da je Euleks preduzeo „znatne mere” za utvrđivanje sudbine nestalih na Kosovu i naveo da je ta misija od decembra 2008. izvršila 88 terenskih operacija, 45 ekshumacija, odnela 405 uzoraka kostiju na DNK analizu i ekshumirala tela 66 pojedinaca, prenela je Beta.

Nataša Kandić, iz Fonda za humanitarno pravo, pozvala je vlast u Srbiji da objavi sve podatke o masovnim grobnicama i da obezbedi sredstva i izvrši ekshumaciju preostalih masovnih grobnica u jezeru Perućac i na Košarama i u Belaćevcu. Predstavnica fonda Sandra Orlović rekla je na konferenciji za novinare da je na Kosovu od 1. januara 1998. godine do decembra 2000. godine ubijeno 13.421 osoba a da se kao nestalo vodi njih 1.886.

Nova Srbija (NS) juče je zatražila hitno rešavanje svih slučajeva kidnapovanih i nestalih i energičnije zauzimanje srpske vlasti i tužilaštva u otkrivanju zločina, naročito na severu Albanije.

Nova Srbija je podržala i inicijativu da se u Beogradu podigne spomenik svim nestalim i kidnapovanim.

Sl. K.