Velika „čistka" u Makedoniji

Od našeg dopisnika
Skoplje, 31. avgusta – Do kraja meseca septembra svi državni funkcioneri u Republici Makedoniji dužni su da nadležnoj državnoj komisiji za lustraciju (ispitivanje prošlosti) dostave izjavu da nisu bili saradnici tajnih službi.

Takvu obavezu, na početku primene Zakona za lustraciju, ima 250 državnih funkcionera, počev od predsednika države, premijera, predsednika Sobranja i dalje, do funkcionera u lokalnoj samoupravi. Izjava mora biti overena kod notara i nadležnoj komisiji dostavljena u zapečaćenoj koverti.

Provera verodostojnosti tih izjava počeće početkom oktobra, kad bi trebalo da bude utvrđeno da li je neko od državnih funkcionera prećutao da je bio saradnik neke tajne službe.

Zakon za lustraciju je u Makedoniji donesen početkom minule godine, ali je njegova primena odlagana zbog formiranja lustracione komisije, oko čega je inače bilo partijskih natezanja gotovo celu godinu.

Predlaganje i usvajanje pomenutog zakona, jednog iz paketa takozvanih evropskih zakona, izazvalo je buru polemika počev od toga ko treba da bude lustriran do toga od koje godine treba da se proverava da li je neko bio policijski doušnik.

Zakonom je propisano da lustracija ima važnost od 2. avgusta 1944. godine do njegovog usvajanja, ali će ta odredba biti proverena pred Ustavnim sudom, s obzirom da je u javnoj raspravi prevagnuo predlog da lustracija važi od 1991. godine, odnosno od prestanka postojanja državne zajednice SFRJ.

Ustavni sud će se pozabaviti i dilemom da li imena funkcionera, za koje se bude dokazalo da su bili saradnici tajnih službi, objaviti u Službenom listu ili ne, te da li lustraciji treba da bude podvrgnut i šef države, ako se zna procedura njegovog izbora.

U Arhivu Republike Makedonije odloženo je 36.000 policijskih dosijea, a od njih – 14.600 se odnosi na političke slučajeve, a 20 hiljada dosijea su iz najvećeg makedonskog zatvora „Idrizovo”.

Nije poznat broj dosijea koji su arhivirani kao državna tajna, kao ni broj dosijea koje su zainteresovani podigli pre nekoliko godina kad je takva mogućnost bila dostupna svakom državljaninu Makedonije.

Član Komisije za lustraciju, profesor Đorđi Malkovski, izjavio je da komisija nije nikakav sud, te da niko neće biti stavljen na stub srama, ali da će državne funkcije biti lišen svako za koga se dokaže da se tokom života i karijere okoristio sarađujući sa tajnim službama.

Zanimljivo je da Zakon za lustraciju neće biti primenjivan na članove Makedonske akademije nauka i umetnosti, na vladike makedonske pravoslavne crkve, novinare, profesore i mnoge druge profesije, ukoliko oni sami ne izraze želju da im prošlost bude proverena.

Makedonija i Albanija su jedine istočnoevropske zemlje u kojima nije izvršena lustracija aktuelnih državnih funkcionera.