MMF: Mora da se smanji javna potrošnja

BEOGRAD – Šef misije Međunarodnog monteranog fonda Albert Jeger izjavio je danas da se završetak druge revizije stend baj aranžmana sa Srbijom pomera do 20. oktobra i najavio da će do tada Vlada Srbije morati da ispuni neke uslove, pre svega, da smanji javnu potrošnju, započne reformu penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema.

Jeger je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da će završetak druge revizije biti kombinovan sa početkom treće revizije stend-baj aranžmana i dodao da je dogovoren deficit budžeta u 2009. godini sa tri na 4,5 odsto bruto domaćeg prozvoda (BDP).

On je rekao da je korigovan pad BDP Srbije u 2009. sa dva na četiri odsto do kraja godine i izrazio očekivanje da će u 2010. stopa rasta BDP iznositi 1,5 odsto.

Šef misije MMF-a je obelodanio da je Fond tražio povećanje stope PDV-a od Vlade Srbije, kako bi se pokrio deficit budžeta, ali je dobio uveravanja da za tim nema potrebe, pošto će deficit biti pokriven iz drugih izvora.

Povećanje PDV-a u Srbiji ne bi dobro uticalo na potražnju i na celokupnu privredu, tako da je MMF odustao od tog zahteva, rekao je Jeger i dodao da je u Srbiji smanjen deficit tekućeg platnog bilansa, što je rezultat velikog smanjenja uvoza u odnosu na izvoz.

Jeger je ocenio da je smanjenje deficita tekućeg platnog bilansa dobro, radi ukupne ekonomske ravnoteže zemlje, ali nije dobro za budžet, jer će dovesti do trajnog gubitka nekih prihoda za državnu kasu.

On se pohvalno izrazio o monetarnoj politici Srbije, posebno u vezi sa stabilnim deviznim rezervama NBS i stabilnosti bankarskog sektora, ali je ukazao i na dalje visoku inflaciju u odnosu na druge zemlje u regionu, iako se ona nalazi u zacrtanim okvirima centralne banke.

-------------------------------------------------------------------------------

Dinkić:Dogovoreno smanjenje državne administracije

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je danas da je Srbija sa MMF- om dogovorila da neće biti smanjenja plata i penzija, niti povećanja poreza, već će biti smanjena državna administracija.

„Izabrali smo težu, ali korisniju strategiju da smanjujemo javni sektor što će zahtevati konsenzus čitavog društva”, rekao je Dinkić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.

On je istakao da je smanjenje javnog sektora nužno, jer imamo skupu državu, puno birokratije i nepotrebne propise i dodao da to neće biti moguće uraditi u jednoj godini.

Dinkić je naglasio da postoje ohrabrujući znaci oporavka u srpskoj ekonomiji, zaustavljen je pad privredne aktivnosti, a da je već nekoliko meseci privreda u fazi stabilizacije.

On je izrazio očekivanje da će krajem 2009. i početkom 2010. godine Srbija izaći iz recesije i da će u narednoj godini ostvariti privredni rast od 1, 5 odsto.

Dinkić je naglasio da Vlada Srbije do dolaska misije MMF-a u oktobru „neće sedeti skrštenih ruku” već bi do kraja meseca trebalo da utvrdi zakone o državnim službenicima i o potrebnom broju činovnika na lokalnom nivou.

Ministar je podsetio da je Srbiji već sada na raspolaganju 600 miliona dolara na osnovu povećanja kvote u MMF-u i taj novac biće povučen do kraja meseca i iskorišćen za pokrivanje budžetskog deficiita u 2009. i 2010. godini.

„Ako uspemo da zaključimo drugu i treću reviziju aranžmana u oktobru na raspolagnaju će nam biti još oko 1, 2 milijarde evra od kojih će polovina biti iskorišćena za pokrivanje deficita u 2010. godini, a polovina će ići u devizne rezerve”, dodao je Dinkić.

---------------------------------------------------------------------------------

Dogovorena postepena relaksacija monetarne politike

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić izjavio je danas da je sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) dogovoreno da postojeća monetarna politika u Srbiji bude nastavljena i da u budućnosti dođe do njene postepene relaksacije.

Jelašić je na konferenciji za novinare istakao da je u razgovorima ukazano da postoji rizik da inflacija izađe iz planiranog okvira od osam plus minus dva odsto, zbog rasta regulisanih cena, a posebno rasta cena naftnih derivata.

Prema njegovim rečima, stres testovi banaka pokazali su da su banke adekvatno kapitalizovane, da se likvidnost bankarskog sektora povećala, da štednja građana raste, a centralna banka od februara nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu.