Samo basna šumu spasava

Bila jednom jedna šuma. Puna životinja, koje su gospodarile nemoćnim ljudima. Kada su ljudi shvatili da životinje nemaju mogućnosti da se bave šumskim poslovima – jer su se životinje tako besramno prolopovile – naivni među njima nisu shvatili da je sloboda govora samo urbani mit.

O lopovluku su na sav glas pričali šumski Dobošari. To su bili psi, najbolji prijatelji ljudi. Lavež pasa – Dobošara nesnosno je smetao mačkolikoj Hijeni, koja je zaurlala: „Dobošare na doboš!”

Hijena je povilenila poput histerične žene, jer se panično boji da bilo ko razobliči njenu prirodnu, životinjsku, sklonost ka gomilanju plena. Jer ona od svog grabljivog karaktera ne može da pobegne. Iako je ranije Hijena neke od Dobošara huškala protiv drugih šumskih životinja, sada je sa svima na ratnoj nozi – jer je nakon dugih godina šumske tiranije umislila da joj je sve dozvoljeno. Da je nedodirljivi car. A pošto su neki Dobošari ustvrdili da je car, ne samo go, nego je i lopuža – trebalo jeuvesti red. Znači – odmazda. I to je sve sama smislila Hijena, životinja za koju se svi čude otkuda je i kako je uopšte dospela u ovu šumu – mada svi znaju sa kojom vrstom oružja.

Iako se niko nije iznenadio zbog Hijenine bestijalnosti, jer od nje se svako nepočinstvo očekuje, svi se čude zašto Lav ćuti. Jer trebalo bi da je Lav veći od Hijene, u tim šumskim hijerarhijama. Tim pre što ranije, kad su neke druge životinje pokušale da ućutkaju šumske Dobošare, a neke su čak i rastrgli, taj isti Lav ne samo da nije ćutao nego je i rikao. Zato se svi danas čude Lavu, ne zato što ćuti i ne riče nego što, kao mala maca, prede pred ostrašćenom Hijenom, koja demonstrira moć. Čak i nad Lavom. I svi se u šumi pitaju: „Kojom to magijom od Lava postaje Mala Maca?” Jer to već spada u domen promene pola. On je postao Ona. Avaj! „Kakva su to vremena došla da i moćni Lav ustukne pred ludačom Hijenom!”,čude se čak i šumske babe, koje ne pamte da je to ikada bivalo.

Čak je i Vučica okrenula ćurak – i mimo svih poslovica – promenila ćud, ali ne i dlaku. I postala Zečica. Hijenina. Iako je ceo život bila najbliži srodnik pasa Dobošara – najboljih čovekovih prijatelja.

A smešni Jednorog je svoje prešaltavanje na Hijeninu stranu objasnio kao Hijenin veliki poraz. Avaj, na kvadrat!

Dobošari su zatim pomislili da će ih od Hijene spasiti umirovljena Baka Kornjača, ali je i nju, posle prvobitnog i neosnovanog junačenja, savladala činjenica da savremene kornjače nemaju zube – za razliku od iste te Hijene – kojazubima i kosti mrvi... A bakine kosti su krhke zbogosteoporoze.

Onda su svi tipovali na Malu Lisicu, ali je i ona posle odlučnog „ne” rekla još odlučnije „da”. Zato što su prijatelji Velike Lisice, koja je privremeno u zoološkom vrtu, van naše šume, navodno, malo ublažili gnev Hijene prema Dobošarima. A po šumi se šuška da je Mala Lisica, baš kao i Velika – zbog toga dobila veliko sledovanje. Samo o tome, po novom – ne sme da se laje.

Ali, Vepar,kome je Hijena ne tako davno, na zoološki oltar prinela jednu drugu životinju otrgao se kontroli i kod njega je „ne” zaista značilo „ne” do kraja. Znači – Vepar je muško! Bar nešto...

Iako Hijenin sustanar, Mrmot je, s filozofskom mirnoćom, spokojno, zavio čokoladu i proglasio neutralnost. Kao Švajcarska. Jer izvukao je pouku iz svojih ranijih grešaka spram Dobošara. Za razliku od Hijene, koja je uvek grešila – a ljudi iz toga ništa nisu naučili.

Ostali „protivnici” Hijene – Šakal, Gorila i Sova – postali su Mišići, koji su umesto neophodne buke, tek pomalo cijukali – potvrđujući novostečeni status pitomih laboratorijskih životinja. Baš kao i jedno od dva udruženja Dobošara – koje se raduje njima nametnutom zulumu.

Naravoučenija:

1. Možetezabraniti dobošaru da laje – ali ne možete zabraniti nikom da mu čita sa usana.

2. Kose boji Hijene – ne treba da živi.

3. Kose prepozna u ovoj basni – ili je lud ili je kriv. Znači – ili je za ludnicu ili za sudnicu.

P.S.

Živela sloboda govora!