Internet u krizi srednjih godina

NjUJORK – Retko ko je obratio pažnju na dvadesetak ljudi koji su se početkom septembra 1969. okupili u jednoj laboratoriji na univerzitetu u Los Anđelesu da posmatraju kako dva velika računara razmenjuju besmislene probne podatke.

Naučnici, predvođeni profesorom Lenom Klajnrokom, tada su želeli da stvore otvorenu mrežu za razmenu podataka, a upravo ta otvorenost je izrodila internet, Jutjub, Fejsbuk...

Danas, međutim, ta otvorenost kao da se gubi jer iako je internet postao široko dostupan i brži nego ikad, veštačka ograničenja prete da uspore njegov razvoj.

To bi se, kažu, moglo nazvati i „krizom srednjih godina” za koju postoji mnoštvo razloga.

Neželjena pošta i napadi hakera izazvali su postavljanje zaštitnih filtera, autoritarni režimi širom sveta ograničavaju pristup mnogim sajtovima, a neki su čisto komercijalni.

„Običan korisnik interneta danas ima više mogućnosti da se igra, komunicira sa drugima ili kupuje, ali s druge strane, dugoročne prognoze ukazuju da postoji i više mogućnosti za kontrolu informacija”, rekao je za agenciju AP Džonatan Citrain, profesor prava i jedan od osnivača Berkman centra za internet i društvo, na Univerzitetu Harvard.

Tišina koja je u početku pratila razvoj interneta, doprinela je njegovom procvatu, bez zakonskih i komercijalnih ograničenja koja bi mogla da obeshrabre ili čak zabrane eksperimente.

„Tokom većeg dela njegovog postojanja, niko nije čuo za internet. To mu je dalo vremena da dokaže svoju funkcionalnost i ustoliči se”, kaže profesor Citrain.

Ni američka vlada, koja je u najvećoj meri finansirala rani razvoj interneta za potrebe vojske, nije se mnogo mešala, puštajući inženjere da grade svoj ideal otvorene mreže.

„Dozvolite slobodan pristup i procvetaće hiljade cvetova. Jedna stvar koju možete predvideti u vezi s internetom je da ćete biti iznenađeni njegovim neočekivanim primenama”, kaže Klajnrok koji predaje na kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu od 1963.

Idealizam, međutim, nestaje, a neslaganja između velikih kompanija Gugl i Epl prete da uspostave jedno novo ograničenje, jer Epl namerava da dozvoli korišćenje programa za pristup internetu na svom uređaju Ajfonu samo za one aplikacije koje kompanija odobri.

Epl insistira na tome da su ograničenja potrebna kako bi se zaštitila deca, privatnosti korisnika i kvaliteta rada telefona.

Drugi proizvođaci istovremeno pokušavaju da sačuvaju otvorenost koja postoji na ličnim računarima, pa tako Guglov sistem „android” otvorenog koda omogućava svakom korisniku da slobodno piše i razmenjuje programe.

I internet provajderi mogu da ograniče korišćenje interneta tako što će ograničiti mesečni protok podataka. Neki već ispituju mogućnost uvođenja znatno slabijeg protoka uz posebno naplaćivanje njegovog prekoračenja.

Niko ne pomišlja na uklanjanje svih ograničenja. Filteri za bezbednost i neželjenu poštu postali su nezamenjivi kako se internet širio, a njihovo uklanjanje dovelo bi do velikih nevolja.

Ono što vodeći inženjeri žele da izbegnu su ograničenja koja su tako jaka da guše nove ideje pre nego što se i pojave. Ako noviteti ni ne stignu do korisnika, možda nikad nećemo znati šta sve propuštamo, ocenjuju stručnjaci.