Bebe lako uče

U kakvoj je vezi sa učenjem jezika to što Japanci ne razlikuju glasove „l” od „r”?

Naučnici su, najzad, odgonetnuli zašto dečji mozak do sedme godine može lako da nauči nekoliko stranih jezika. Da li to lukavstvo može koristiti odraslima?

Patriša Kul, sa Univerziteta Vašington (SAD), članica je međunarodnog tima koji pokušava da otkrivene mehanizme primeni u učenju stranih jezika kod odraslih ljudi. Svaki jezik koristi jedinstvene varijacije zvukova, a bebe se rađaju s mogućnošću da ih sve razluče. Ali ova sposobnost slabi, mozak ne stvara tako brzo nove sklopove, i pre nego što mališani progovore (do navršene prve godine).

Pomenuta naučnica nudi nudi primer: Japanci ne razlikuju „l” i „r” u engleskom im „rake” i „lake” istovetno zvuče. Sada su istraživači, međutim, dokazali da se sedmomesečna beba rođena u Tokiju i sedmomesečna beba iz Sijetla podjednako odazivaju (reaguju) na oba zvuka. Ali do 11. meseca prva izgubi ovu sposobnost.

Ovladavanje preovlađujućim jezikom, naime, ometa učenje drugih, manje poznatih, pokazuje istraživanje Patriše Kul. Mozak jednostavno zanemaruje (ignoriše) zvukove koji se ne uklapaju.

Nasuprot tome, novorođenčad koju odgajaju u dvojezičkoj (bilingvalnoj) sredini – odrasli im se obraćaju na dva različita jezika – može naučiti oba za isto vreme za koje ostala nauče samo jedan jezik! Jednojezički i dvojezički mališani započinju, u proseku, da govore oko prve godine izgovarajući oko 50 reči do 18. meseca.

Italijanski istraživači su se pitali zašto klinci koji uče dva jezika ne progovore nešto kasnije. U svojem izveštaju, objavljenom u uglednom časopisu „Sajens”, oni su dokazali da dvojezički mozak postaje prilagodljiviji (fleksibilniji). A šta bi to pomoglo ljudima koji su propustili da nauče jezik kao deca?

Da bi se stopio s novim jezikom, bebin mozak iziskuje naročit međuodnos (interakciju) – gledanje televizije ili slušanje kompakt diska (CD) nisu dovoljni. Naučnici nastoje da poboljšaju postupke pomoću kojih odrasle ljude najčešće podučavaju.

Setite se razlike između „l” i „r” koja zadaje tolike muke Japancima? Patriša Kul i saradnici sa Univerziteta Tokio Denki (Japan) i Univerziteta Minesota (SAD) pomogli su da se osmisle kompjuterizovani programi za učenje jezika, u kojima su dočarani ljudi koji govore „mama-jezikom” usporeno preterujući sa zvukovima koje roditelji, obično, koriste u čavrljanju s bebom.

Japanski visokoškolci koji su imali vrlo malo dodira s govornim engleskim prošli su kroz 12 sati slušajući preterano „ls” i „rs”, dok su istovremeno posmatrali kompjuterizovano lice učitelja koji je govorio engleski. Snimanje (skeniranje) mozga MEG spravom (za magnetoencefalografiju) pokazalo je da studenti bolje razlikuju ove njima strane engleske zvukove.

I bolje su ih izgovarali, izvestili su naučnici u časopisu „Njuroimidž”.