Nežni osećaj za posleratne apsurde

Specijalno za Politiku iz San Franciska

Nedavni uspesi srpskih filmova na prestižnim festivalima širom SAD, podstakli su tamošnje kritičare na niz afirmativnih prikaza u uglednim novinama i magazinima.

Kritičar Mišel Vilijams iz uglednog američkog filmskog magazina „Varajeti” odaje priznanje srpskim režiserima na upornosti da zadrže kreativan instinkt uprkos svim teškoćama i međunarodnim preprekama. Ovakvi komentari uticali su na brisanje barijera i dobijanje ulaznice čak i za najveće filmsko tržište – Ameriku. Navešćemo samo nekoliko skorašnjih primera sa filmskih festivala Tribeka, Indijanapolis i Holivud. Goran Marković je za film „Turneja” dobio nagradu žirija na filmskom festivalu Cinequest, u San Hocey u Kaliforniji, gde je bio prikazan i film Darka Bajića „Na lepom plavom Dunavu” koji je takođe pokupio sve simpatije američke publike, a ovih dana i nekoliko nagrada (za najbolji film, režiju i scenografiju – Milenko Jeremić i kameru – Boris Gortinski) na nedavno održanom zapadno-holivudskom Međunarodnom filmskom festivalu u Los Anđelesu.

Drugi primer je sjajan uspeh prvog igranog filma Darka Lungulova „Tamo i ovde” koji je dobio nagradu za najbolju autentičnu priču o Njujorku na Tribeka film festivalu u Njujorku i sa velikim uspehom bio prikazan na festivalu u Indijanapolisu.

„Bio sam veoma zadovoljan reagovanjem američke publike. Mislim da su shvatili osnovnu poruku filma na svoj način, što je meni jako važno, jer nisu bili pod uticajem televizije ili Interneta nego su jednostavno došli u bioskop i imali umetnički doživljaj”, kaže Darko Bajić, ističući zadovoljstvo što je publika imala mnogobrojna pitanja posle projekcije.

„Želeo sam da im približim ideju da „Na plavom lepom Dunavu” govori o tradiciji i promenama koje se dešavaju u politici i da ljudi jednostavno ne rešavaju sve kad se izađe na izbore i kad se izaberu ljudi koji će ih predstavljati u sledeće četiri godine. Ima stvari koje se dešavaju na drugačiji način i promene se reflektuju u nama, u našim glavama, našim dušama i tek onda dolazi do najveće promene”, kaže Darko Bajić ističući da je bilo simpatično videti reakciju publike na neke univerzalne teme.

„Verovatno su Rumuni zamenili Meksikance, Čehe Portorikancima, Srbe Kubancima…

(/slika2)Na pitanje kakvu je distribuciju i reklamu ponudio američki festival u San Hoseu, Bajić kaže da je izlazak na svetsko tržište nemoguć bez podrške kod kuće, odnosno Filmskog centra u Srbiji.

„Svi mi idemo na neku malu ekskurziju po svetu na filmske festivale, upoznajemo se sa sjajnim glumcima, kamermanima, producentima, distributerima sa kojima ćemo možda sarađivati, međutim Srpski filmski centar je taj koji treba da uspostavi dugotrajniji odnos sa svim tim ljudima i da napravi reklamu za naš film na inostranom tržištu”.

Nakon velikog uspeha na Tribeka film festivalu (prvi put da je u istoriji festivala bio prikazan srpski film) i dobrog prijema na nedavno održanom američkom festivalu u Indijanapolisu, nekoliko američkih filmskih kritičara uporedilo je Lungulova po kreativnosti sa Džimom Džarmušom.

Kritičar Peter Gutierez (Firefox News)oduševljen je režiserovim inteligentnim vođenjem likova u filmu, originalnim scenarijem o paralelnim pričama u Beogradu i Njujorku koje su u isto vreme i satirične i tople i publiku ostavljaju ispunjenom. KritičarHoward Feinstein (Indiewire)oduševljen je režiserovim pričom da pretopi iskustvo i probleme Njujorka u beogradsku atmosferu i obratno.

„Srpski režiser Darko Lungulov živeo je u oba grada i bez romantiziranja i ulepšavanja vrlo autentično prikazuje karakter i jednog i drugog grada.” Kritičar Rodžer Fridman iz Showbiz 411 objašnjava da Srbi vole da se našale i kad im je najteže i hvali režisera Lungulova da je to odlično preneo na veliki ekran uz pomoć sjajno izabrane glumačke ekipe. Ronnie Scheib iz legendarnog časopisa Varajeti opisuje „Tamo i ovde” kao karakterni film koji strpljivo niže mala otkrovenja, ublažujući svoj istočnoevropski crni humor nežnijim osećajem za posleratne apsurde, kome iskusna glumica Mira Karanović daje suvu dostojanstvenost.

„Proveo sam nekoliko godina na umetničkim školama u Njujorku gde se nisam snebivao da radim slične poslove kao i moj glavni lik Robert. Vozeći kombi za selidbe saznao sam puno o problemima Njujorčana i svih onih koji dolaze u Ameriku da ostvare svoje snove. Moj prvi film „Bekstvo”, dokumentarac o ženi sa decom koja beži iz Srbije od bombardovanja, da bi se našla u svetskom trgovinskom centru 11. septembra, dao mi je mogućnost da analiziram ljude u dva velika grada pritisnute tegobom tragedije izazvane političkim nerazumevanjem, kaže Lungulov.

Film našeg reditelja je, između ostalog, izazvao čuđenje američke publike i zbog činjenice da je reč o niskobudžetnom ostvarenju snimanom na dva kontinenta sa Dejvidom Torntonom i Sindi Loper.

„Bili su iznenađeni kad sam im rekao da je film koštao samo dvesta hiljada evra i da sam imao završnu reč u filmu iako sam dobio novac od beogradskog i srpskog Ministarstva za kulturu. To je u Americi nezamislivo, jer onaj ko daje novac donosi odluku kako će se film završiti”.