Fu­to­ški ku­pus pred vra­ti­ma Evropske unije

Fu­tog – Ko ni­je pro­bao „fu­to­ški ku­pus“, ka­žu ov­de, još ima šan­su, jer će ga mo­žda već do­go­di­ne, ako se pro­iz­vod­nja ne po­ve­ća, vi­še bi­ti na stra­nim tr­pe­za­ma ne­go u Sr­bi­ji. In­te­re­so­va­nje stra­na­ca za ovaj srp­ski brend (re­gi­stro­van ne­dav­no u Za­vo­du za in­te­lek­tu­al­nu svo­ji­nu pod red­nim bro­jem 50) sve je ve­će, a u Fu­to­gu ne mo­gu uvek da udo­vo­lje svim po­tre­ba­ma.

Osim na do­ma­ćem tr­ži­štu, tra­žen je u Fran­cu­skoj, Ru­mu­ni­ji, Šved­skoj, Austri­ji, Ne­mač­koj, Ru­si­ji, a sti­gle su i pr­ve na­rudž­bi­ne iz SAD, Ka­na­de i Austra­li­je. Me­še­ta­ri­ma to ni­je pro­ma­klo.

Na evrop­skom tr­ži­štu po­ja­vio se la­žni „fu­to­ški ku­pus“, a is­po­ru­ču­je se iz po­je­di­nih me­sta Hr­vat­ske i Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, naj­vi­še iz oko­li­ne Va­ra­ždi­na. Na taj fal­si­fi­kat su već upo­zo­re­ni stra­ni kup­ci, ma­da su ne­ki i sa­mi pre­po­zna­li pre­va­ru.

– Sor­tu smo, u sa­rad­nji sa no­vo­sad­skim In­sti­tu­tom za pre­hram­be­ne teh­no­lo­gi­je i In­sti­tu­tom za ra­tar­stvo i po­vr­tar­stvo za­šti­ti­li kao srp­ski brend, ali u ino­stran­stvu smo za sa­da ne­moć­ni – ka­že za „Po­li­ti­ku“ Osto­ja No­va­ko­vić, pred­sed­nik Skup­šti­ne Udru­že­nja „Fu­to­ški ku­pus“. – Za­to ga mo­ra­mo za­šti­ti­ti kao brend i u Evrop­skoj uni­ji.

Već ra­di­mo na to­me, na osno­vu Li­sa­bon­ske de­kla­ra­ci­je iz 2006. go­di­ne, pre­ma ko­joj i po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­di iz ze­ma­lja ko­je ni­su čla­ni­ce EU mo­gu bi­ti re­gi­stro­va­ni i za­šti­će­ni u Evrop­skoj uni­ji ako ima­ju ka­rak­te­ri­sti­ke vr­hun­skog i tra­di­ci­o­nal­nog pro­iz­vo­da. Op­ti­mi­sti smo i oče­ku­je­mo da se to de­si što pre.

Pred­sed­nik Udru­že­nja Go­ran Pu­a­ča, di­plo­mi­ra­ni in­že­njer teh­no­lo­gi­je, upo­zo­ra­va, me­đu­tim, da se ne­do­volj­no pra­vi raz­li­ka iz­me­đu sor­te „fu­to­ški ku­pus“ i hi­bri­da ku­pu­sa ko­je isto­vre­me­no uz­ga­ja­ju Fu­to­ža­ni, i to na mno­go ve­ćim po­vr­ši­na­ma.

Adu­ti hi­bri­da ni­su ni slič­ni auten­tič­noj sor­ti. Nji­hov kva­li­tet je, uka­zu­je naš sa­go­vor­nik, ne­u­po­re­div, kao ne­bo i ze­mlja.

Ali, mno­gi Fu­to­ža­ni su se pri­klo­ni­li eko­nom­skoj lo­gi­ci, jer dok se sa jed­nog hek­ta­ra „fu­to­škog ku­pu­sa“ ube­re od 2,5 do tri to­ne po hek­ta­ru, pri­no­si hi­bri­da su dvo­stru­ko ve­ći. Kva­li­tet u tr­ci sa kvan­ti­te­tom kod ne­u­pu­će­nih gu­bi bit­ku.

Zbog ve­ćih pri­no­sa, ce­ne hi­bri­da su, na­rav­no, ni­že, a kup­ci na do­ma­ćem tr­ži­štu če­sto i ne zna­ju da pra­ve raz­li­ku iz­me­đu „fu­to­škog ku­pu­sa“ i osta­log ko­ji se pro­iz­vo­di u Fu­to­gu. Ku­pu­ju onaj jev­ti­ni­ji. Ina­če, sve do pre tri de­ce­ni­je Fu­to­ža­ni su uz­ga­ja­li is­klju­či­vo auten­tič­nu sor­tu, a on­da su sti­gli hi­bri­di i ve­ća mo­guć­nost za­ra­de...

Ov­de je ove go­di­ne ku­pus za­sa­đen na oko 700 hek­ta­ra, a od to­ga „fu­to­škim ku­pu­som“ sve­ga 200 hek­ta­ra. Ze­mljo­rad­nič­ku za­dru­gu „Po­du­na­vlje“, ko­ja je po­sled­njih go­di­na spa­la na ni­ske gra­ne, pre­u­ze­la je od ove go­di­ne u za­kup ov­da­šnja ugled­na po­ro­di­ca Ću­lum, a no­ve ga­zde po­dr­ža­va i Udru­že­nje „Fu­to­ški ku­pus“.

Ra­de Ću­lum, glav­ni ope­ra­ti­vac u za­dru­zi, ka­že da ne­će iz­ne­ve­ri­ti, već una­pre­di­ti tra­di­ci­ju „fu­to­škog ku­pu­sa“. Za­to su i mo­der­ni­zo­va­ni pre­rad­ni ka­pa­ci­te­ti, a oče­ku­je se sa­rad­nja sa još ve­ćim bro­jem ko­o­pe­ra­na­ta. Naj­ve­će ko­li­či­ne ku­pu­sa na­me­nje­ne su ki­se­lje­nju.

U Fu­to­gu ve­ru­ju da se ni­ka­da vi­še ne­će po­no­vi­ti pro­šla je­sen, ka­da su pro­iz­vo­đa­či zbog neo­r­ga­ni­zo­va­nog pla­sma­na mo­ra­li da za­o­ra­va­ju nji­ve pod ku­pu­som. Ni­je im se is­pla­ti­lo da ga pro­da­ju tr­gov­ci­ma, ko­ji su ma­sov­no sti­za­li šle­pe­ri­ma, za sve­ga tri di­na­ra po ki­lo­gra­mu.

Do­tle, sa­mo ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra da­lje, na no­vo­sad­skim pi­ja­ca­ma pre­pro­dav­ci su ga nu­di­li po se­dam-osam pu­ta vi­šoj ce­ni! Čak ni u sa­mom Fu­to­gu pro­iz­vo­đa­či ni­su mo­gli da ga pro­da­ju na ma­lo, jer ni­je bi­lo ure­đe­ne lo­ka­ci­je, pa ih je ka­žnja­va­la in­spek­ci­ja.

– E, ta bru­ka se vi­še ne­će po­no­vi­ti – ka­že Osto­ja No­va­ko­vić. – Ove je­se­ni će­mo u Fu­to­gu or­ga­ni­zo­va­ti tri pro­daj­na punk­ta, a dva­de­se­tak naj­bo­ljih pro­iz­vo­đa­ča do­bi­će ta­ko­zva­ne ko­ri­snič­ke ozna­ke za­šti­će­nog ge­o­graf­skog po­re­kla.

To zna­či da će nu­di­ti is­klju­či­vo „fu­to­ški ku­pus“, pro­iz­ve­den po stro­gim stan­dar­di­ma, od ra­sa­đi­va­nja do sa­me ber­be. Pri­vo­de se kra­ju pri­pre­me za po­če­tak ovo­go­di­šnje ber­be ko­ja pred­sto­ji za de­se­tak da­na.

Osim Fu­to­ga, za­šti­će­na zo­na ge­o­graf­skog po­re­kla „fu­to­škog ku­pu­sa“ pro­sti­re se i na pod­ruč­ju obli­žnjih na­se­lja Be­geč i Ve­ter­nik, tač­ni­je na oko 5.000 hek­ta­ra. Ove je­se­ni pro­iz­vo­đa­či će se oku­pi­ti po­čet­kom no­vem­bra na ju­bi­lar­noj de­se­toj „Ku­pu­si­ja­di“, gde će pri­ka­za­ti svo­je re­zul­ta­te u uz­ga­ja­nju ku­pu­sa, ali i ku­li­nar­ske ve­šti­ne.

Pro­iz­vo­đa­či „fu­to­škog ku­pu­sa“ i maj­sto­ri u spra­vlja­nju sar­me po­sta­li su pro­šle go­di­ne zva­nič­ni Gi­ni­so­vi svet­ski re­kor­de­ri po ko­li­či­ni sku­va­nih sar­mi u jed­noj po­su­di. Na lanj­skoj „Ku­pu­si­ja­di“ za­vi­je­no je 6.556 sar­mi (925,4 ki­lo­gra­ma).

Or­ga­ni­za­to­ri na­ja­vlju­ju da će svoj svet­ski re­kord po­bolj­ša­ti već na ovo­go­di­šnjoj „Ku­pu­si­ja­di“, ka­ko bi prak­tič­no po­stao neo­bo­riv.

Sla­vo­ljub Živ­ko­vić