Manipulacija siromašnima i neukima

Skoro 90 odsto Roma upisanih u biračke spiskove izađe na izbore, ali malo ih glasa za svoje – romske partije. Glasaju za velike, najčešće za Demokratsku stranku. Zato su posle vanrednih republičkih izbora u maju prošle godine ostali bez dvojice svojih poslanika koji su u skupštini proveli samo oko jednu i po godinu.

Ako bi se prihvatile preporuke Cesida da se strankama nacionalnih manjina snize uslovi za kandidovanje, neka od romskih partija bi ponovo mogla da uđe u parlament. Na republičkom nivou bilo bi im potrebno 3.000 potpisa, a na lokalnom nivou stranke nacionalnih manjina morale bi da imaju kandidate na najmanje jednoj desetini od ukupnog broja odborničkih mesta u lokalnoj skupštini.

Na parlamentarnim izborima 2007. godine Romska partija – Srđan Šajn dobila je 19.158 glasova ili 0,5 odsto što je jedan mandat, a Unija Roma Srbije – dr Rajko Đurić 14.214 glasova ili 0,4 odsto što je takođe jedan mandat.

Tridesetak hiljada glasova nije tako mnogo ako u Srbiji živi oko pola miliona Roma, a neki procenjuju da ih je i više. Tim pre što ova etnička zajednica ima mnogobrojne probleme, od kojih je neke Dekada Roma učinila vidljivijim.

O tome koliko je važno da Romi više budu prisutni u političkom životu Srbije, s obzirom da ih prema podacima Svetske banke u Srbiji živi oko 500.000, Srđan Šajn, predsednik Romske partije, kaže: „Mislim da je od suštinske važnosti da etnička grupa koja ima oko 500.000 stanovnika bude značajno zastupljena u parlamentu. Ali, velike političke partije manipulišu interesima malih partija i to ne samo romskih. Manipuliše se glasovima siromašnih i neukih.”

Šajn ističe da na odsustvo Roma iz političkog života takođe utiču političke partije.

„Jedna ili dve partije zastupale su interese Roma, a ostale su bile sateliti velikih stranaka.” Šajn objašnjava da su u Dekadi Roma u Srbiju ušla velika sredstva, a da se taj novac blokira. Ni Savet za integraciju Roma, osnovan kao radno telo vlade, ne radi kako treba. „Vlada je u savet postavila ljude koji nisu Romi, ali se bave tim pitanjima. Čini se da je savet formiran iz marketinških razloga, a to se vidi i po tome što je održao nekoliko sednica.”

Podaci iz istraživanja Dekada i položaj Roma u Srbiji autora Zdenke Milivojević iz oktobra prošle godine pokazuju da je 91,4 odsto Roma upisano u biračke spiskove i da na poslednjim parlamentarnim izborima nije glasalo samo 9,2 odsto ispitanika.

„Ovako visoka stopa izlaznosti Roma na poslednjim, vanrednim parlamentarnim izborima je podatak značajan za romske političke lidere i njihov odnos prema sopstvenom narodu”, zaključuje se u istraživanju.

Šajn objašnjava da je najlakše motivisati taj deo stanovništva da izađe na izbore.

„Političke partije su iz budžeta uzimale novac koji je trebalo da se deli siromašnima, pa su delili Romima pakete da izađu na izbore. Profesore ne možete naterati da izađu na izbore sa paketima u kojima je ulje. Mi smo Božidaru Đeliću poslali sedam paketa da glasa za Romsku partiju. U jednom istraživanju identifikovana su romska naselja i velike partije plaćaju svoje ljude da se angažuju i podele pakete”, ističe Srđan Šajn.

Isto istraživanje pokazuje da su Romi na poslednjim parlamentarnim izborima najviše glasova dali Demokratskoj stranci – čak 38,3 odsto, zatim sledi Romska partija za koju je glasalo 15,5 odsto, Srpska radikalna stranka kojoj je poverenje poklonilo 11,7 odsto Roma i Unija Roma Srbije za koju je glasalo pet odsto Roma.

(/slika2)Šajn ove podatke tumači time što su izbori bili praktično referendum za Evropu.

„Ovo nije bilo izjašnjavanje o programskim orijentacijama, već da li hoćemo u Evropu i Romi su se uključili u lavinu onih koji to žele. Ubeđen sam da će situacija da se menja jer političke elite moraju da shvate interese manjih zajednica. Velikim partijama su puna usta Roma, tu mislim i na one koje prelaze cenzus od pet odsto, ali su oni diskriminisani kao i neke druge grupe.”

Ipak, Romska partija se sprema za sledeće izbore.

„Romska partija pravi koaliciju sa Vlaškom demokratskom strankom Srbije, a pregovaramo sa još nekim manjinskim partijama. Trebalo bi da ponovo uđemo u parlament. DS je mnogo obećavao Romima ali od toga ništa, pa bi trebalo da se ukrupni politička scena i da se udruže stranke sa sličnim problemima”, kaže Šajn.

Ivana Anojčić

---------------------------------------------

Šta je to Dekada Roma

Skoro polovina Roma nije čula za Dekadu Roma, a o aktivnostima koje se sprovode u okviru ovog međunarodnog projekta u lokalnim sredinama zna manje od četiri odsto ispitanika. Većina ispitanika nije imala korist od Dekade inkluzije Roma, niti se njihov položaj poboljšao.

Romi misle da u okviru Dekade prvo treba rešavati pitanja školovanja i obrazovanja, a zatim zapošljavanja, stanovanja i zdravstvene zaštite, pokazuje istraživanje – Dekada i položaj Roma u Srbiji. Isto istraživanje pokazuje i da su Romi zainteresovani za politiku, iako ih nema u parlamentu.