Ka­ko se za­du­žu­je dr­ža­va

U srp­ski bu­džet, sa­be­re li sve ono na šta ra­ču­na dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja Vuk Đo­ko­vić, sli­lo bise vi­še od 800 mi­li­o­na evra iz kre­di­ta do­ma­ćih po­slov­nih ba­na­ka i me­đu­na­rod­nih kre­di­to­ra za po­pu­nu uve­ća­nog manj­ka u dr­žav­noj ka­si.

Pod ko­jim se to uslo­vi­ma dr­ža­va za­du­žu­je i ho­će li sav taj no­vac sti­ći u bu­džet ove go­di­ne. I da li će to što stig­ne bi­ti do­volj­no da za­i­sta, bez do­dat­nih ušte­da, za­tr­pa bu­džet­sku ru­pu?

No­vi kre­di­ti

U bu­džet će, za sa­da, si­gur­no i to vr­lo br­zo, mo­žda već do kra­ja ovog me­se­ca, ući pr­vih 90 mi­li­o­na evra kre­di­ta tri do­ma­će po­slov­ne ban­ke sa ko­ji­ma bi, pre­ma zva­nič­nim na­ja­va­ma iz Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, već ko­li­ko ove ne­de­lje bi­li pot­pi­sa­ni ugo­vo­ri.

Pre­ma za­ko­nu o ovom za­du­ži­va­nju, ko­ji je ne­dav­no usvo­jen u skup­šti­ni, Re­pu­bli­ka Sr­bi­ja će od Al­fa ban­ke uze­ti 30 mi­li­o­na evra, od Voj­vo­đan­ske još 20 mi­li­o­na evra, dok će kre­dit Pi­re­us ban­ke iz­no­si­ti 40 mi­li­o­na evra.

Za sva tri zaj­ma pred­vi­đe­ni su isti osnov­ni uslo­vi: ka­mat­na sto­pa – jed­no­me­seč­ni evro­bor plus 4,75 od­sto, tro­ško­vi ob­ra­de i pu­šta­nje kre­di­ta u te­čaj – je­dan od­sto od iz­no­sa kre­di­ta, pe­ri­od ot­pla­te kre­di­ta – pet go­di­na, uklju­ču­ju­ći i pe­ri­od mi­ro­va­nja od go­di­nu da­na i pra­vo zaj­mo­prim­ca na pre­vre­me­nu ot­pla­tu kre­di­ta bez pla­ća­nja na­kna­de zaj­mo­dav­cu (ban­ci).

Ma­da su i oče­ki­va­nja pre­go­va­ra­ča u ime dr­ža­ve, ka­ko sa­zna­je­mo, bi­la ne­što ve­ća (po­stig­nu­ta ka­ma­ta je ne­što vi­ša od one na ko­ju se ra­ču­na­lo), te­ško je re­ći ko­li­ko su ovi aran­žma­ni za­i­sta po­volj­ni. Jer upo­re­di­vih ne­ma po­što su ovo pr­vi kre­di­ti po­slov­nih ba­na­ka ko­je dr­ža­va uzi­ma ra­di po­kri­ća de­fi­ci­ta.

Ina­če, dr­ža­va je mo­gla da se za­du­ži i u di­na­ri­ma, ali te po­nu­de ni­su raz­ma­tra­ne, jer su bi­le iz­u­zet­no ne­po­volj­ne.

Na slič­ne uslo­ve ra­ču­na se i u pre­go­vo­ri­ma za ne­red­ne kre­di­te od po­slov­nih ba­na­ka. Vla­da je pro­šle ne­de­lje usvo­ji­la za­klju­čak o po­tre­bi za­du­ži­va­nja kod po­slov­nih ba­na­ka za još 120 mi­li­o­na evra.

Ima­ju­ći u vi­du da pro­ce­du­ra od po­kre­ta­nja jav­ne na­bav­ke, pre­ko odo­bre­nja skup­šti­ne, pot­pi­si­va­nja ugo­vo­ra i vla­di­ne ove­re tra­je me­sec-dva, taj no­vac bi mo­gao da leg­ne na bu­džet­ski ra­čun do kra­ja go­di­ne i da, ako ne bu­de no­vih za­klju­ča­ka i od­lu­ka, do sa­da na­ja­vlje­no za­du­ži­va­nje kod do­ma­ćih po­slov­nih ban­ka­ma ne pre­la­zi li­mit od 300 mi­li­o­na evra, odo­bren april­skim re­ba­lan­som ovo­go­di­šnjeg bu­dže­ta.

Za ta­da odo­bre­nih 550 mi­li­o­na evra za­du­ži­va­nja kod stra­nih ko­mer­ci­jal­nih ba­na­ka ni­je ni bi­lo po­ku­ša­ja.

A iz Va­šing­to­na...

Me­đu­tim, bu­džet ra­ču­na i na po­dr­šku, sa­mo na­ja­vlje­nu ili i odo­bre­nu, me­đu­na­rod­nih fi­nan­sij­skih in­sti­tu­ci­ja, Svet­ske ban­ke i MMF-a i to pod ne­u­po­re­di­vo po­volj­ni­jim uslo­vi­ma.

Od Svet­ske ban­ke se oče­ku­je ukup­no 250 mi­li­o­na do­la­ra (oko 180 mi­li­o­na evra) ili tač­ni­je 200 mi­li­o­na do­la­ra, po­što je 50 mi­li­o­na već po­vu­če­no: 150 mi­li­o­na do­la­ra pro­gram­skog zaj­ma za raz­voj pri­vat­nog i fi­nan­sij­skog sek­to­ra (PFDPL) i sto mi­li­o­na do­la­ra pro­gram­skog zaj­ma za raz­voj jav­nih fi­nan­si­ja (PEDPL).

Ova sred­stva ne bi slu­ži­la is­klju­či­vo za po­pu­nu de­fi­ci­ta, ali bi sva­ka­ko fi­nan­si­ra­njem dru­gih stav­ki jav­ne po­tro­šnje od tog nov­ca bio sma­njen čist do­ma­ći bu­džet­ski tro­šak.

Za­jam PFDPL je u dva de­la, od ko­jih je pr­vi u iz­no­su od 50 mi­li­o­na do­la­ra pro­šao skup­štin­sku pro­ce­du­ru i po­vu­čen u ce­lo­sti, a dru­gi od 100 mi­li­o­na do­la­ra tre­ba­lo bi da bu­de pot­pi­san vr­lo br­zo i da se po­vu­če do kra­ja go­di­ne.

Što se ti­če zaj­ma PEDPL, for­mi­ran je pre­go­va­rač­ki tim i usko­ro se oče­ku­ju pre­go­vo­ri, ali is­ku­stvo po­zna­va­la­ca pro­ce­du­re upo­zo­ra­va na re­al­ni­ju mo­guć­nost da taj no­vac uđe u bu­džet tek u pr­vom kvar­ta­lu sle­de­će go­di­ne.

Ina­če, kre­di­te Svet­ske ban­ke Sr­bi­ja je do­bi­la na 20 go­di­na (grejs pe­ri­od osam go­di­na) i za raz­li­ku od ne­kih ra­ni­je do­bi­je­nih išlo se na va­ri­ja­bil­nu ka­ma­tu, ko­ja je tre­nut­no do­lar­ski li­bor mi­nus 0,05 (fik­si­ra se na sva­kih šest me­se­ci) uz pro­ce­nu da ona ne­će ni­ka­da pre­ma­ši­ti je­dan od­sto.

Iako je pro­men­lji­va i uto­li­ko ri­zič­ni­ja od fik­sne, ona je uvek bi­la ni­ža od fik­sne, ob­ja­šnja­va­ju upu­će­ni i uka­zu­ju da je Sr­bi­ji osta­vlje­na mo­guć­nost da se pre­đe, uko­li­ko to za nju bu­de po­volj­ni­je, na fik­snu ka­ma­tu.

Ko­li­ko će Sr­bi­ja za po­kri­će bu­džet­skog de­fi­ci­ta do­bi­ti od MMF-a, za sa­da je kraj­nje ne­iz­ve­sno. Oko 600 mi­li­o­na do­la­ra iz, ina­če, svim ze­mlja­ma uve­ća­ne kvo­te zbog kri­ze, sto­ji ras­po­la­ga­nju, a da li će to ići u bu­džet, ka­ko su na­ja­vi­li vla­di­ni zva­nič­ni­ci, ili za po­pu­nu de­vi­znih re­zer­vi, kao što že­li gu­ver­ner, pi­ta­nje je od­no­sa sna­ga. Jed­no je si­gur­no, za taj no­vac ka­ma­ta je fik­sna i vr­lo po­volj­na (0,3 od­sto).

Sr­bi­ja je, pod­se­ti­mo, za­tra­ži­la od MMF-a i da deo dru­ge tran­še kre­di­ta vred­ne 2,1 mi­li­jar­du evra (ka­ma­ta na taj no­vac 1,5 od­sto) ko­ri­sti za bu­džet, ume­sto za pr­vo­bit­no pla­ni­ra­nu i uobi­ča­je­nu po­dr­šku de­vi­znim re­zer­va­ma ze­mlje.

EU če­ka MMF

Od uspe­ha ok­to­bar­skih pre­go­vo­ra sa MMF-om za­vi­si­će i je­di­ni no­vac ko­ji će srp­ski bu­džet do­bi­ti na po­klon. Evrop­ska ko­mi­si­ja je na­go­ve­sti­la da bi Sr­bi­ja mo­gla da ra­ču­na na 100 mi­li­o­na evra za po­moć bu­dže­tu iz IPA fon­do­va, od če­ga bi pr­va tran­ša od 50 mi­li­o­na evra bi­la upla­će­na to­kom ove je­se­ni, a dru­gih 50 mi­li­o­na evra to­kom na­red­ne go­di­ne.

A sa­be­re li se sa­mo ono si­gur­no i još i oko 30 mi­li­jar­di di­na­ra, na ko­li­ko do­bro upu­će­ni pro­ce­nju­ju pri­liv od dr­žav­nih za­pi­sa ko­ji do­spe­va­ju ove go­di­ne, ra­ču­ni­ce, ma ko­li­ko okvir­ne bi­le, uka­zu­ju da bi ne­što, mo­žda i po­do­sta, ipak i za sva­ki slu­čaj mo­ra­lo da se ušte­di ka­ko bi se po­krio ma­njak od 119 mi­li­jar­di di­na­ra.

----------------------------------------------------------

Bu­džet bez ki­ne­ske i ru­ske po­dr­ške

Iako je od­re­đe­nih raz­go­vo­ra i sa Ru­si­jom i Ki­nom na te­mu fi­nan­si­ra­nja bu­džet­skog de­fi­ci­ta za­i­sta bi­lo, još ne­ma ja­snih na­zna­ka da li će i pod ko­jim uslo­vi­ma do re­a­li­za­ci­je ta­kvih fi­nan­sij­skih aran­žma­na do­ći. Iz­ve­sno je da na taj no­vac bu­džet ove go­di­ne ne mo­že da ra­ču­na, sve­sni su i u srp­skoj vla­di.

---------------------------------------------------------

Dug u di­na­ri­ma

Što se ti­če za­du­ži­va­nja u do­ma­ćoj va­lu­ti, tre­nut­no sta­nje du­ga po osno­vu emi­to­va­nih tro­me­seč­nih i še­sto­me­seč­nih dr­žav­nih za­pi­sa iz­no­si ne­što ma­nje od 74 mi­li­jar­de di­na­ra. Po pro­jek­ci­ja­ma do kra­ja go­di­ne, dug po osno­vu iz­da­tih za­pi­sa na­ra­stao bi na 102 mi­li­jar­de di­na­ra.

Ovaj ob­lik za­du­ži­va­nja pred­sta­vlja osnov­ni uzrok zna­čaj­nog ra­sta jav­nog du­ga (od ja­nu­a­ra za­ključ­no sa ju­lom uve­ćan je za 908 mi­li­o­na evra), či­je je pro­jek­to­va­no uče­šće u BDP-u za ovu go­di­nu 30,4 od­sto.