Obama krenuo u protivofanzivu

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 10. septembra – Besedom koja je bila 47-minutni oratorski spektakl pred oba doma Kongresa, ali, uz pomoć TV mreža i pred celom nacijom, predsednik Barak Obama sinoć je ovde pokušao – i u tome, prema prvim ocenama, prilično i uspeo – da prevlada rastuće sumnje da može da sprovede reformu koja nije pošla za rukom nijednom njegovom prethodniku, još od Teodora Ruzvelta, početkom prošlog veka.

Reč je o radikalnoj promeni sistema zdravstvenog osiguranja Amerikanaca koji godišnje košta dva i po biliona (dve i po hiljade milijardi) dolara, a koji je sada isključivo privatni biznis, ali izvan koga je sada blizu 50 miliona ljudi. Amerika je inače jedina razvijena zapadna ekonomija u kojoj nema univerzalne socijalne zaštite.

Obamin plan je da se postojećem sistemu pridoda i „javna opcija”, državni sistem osiguranja koji bi bio konkurentan privatnom sektoru i omogućio da zdravstvene polise dobije i velika armija onih koji ih sada nemaju. To bi, prema njegovim rečima, svima donelo boljitak, „osiguranima i neosiguranima, malom i velikom biznisu”.

Opozicija je ovaj reformski plan, jedno od Obaminih predizbornih obećanja, koje je od marta postalo njegov ključni politički prioritet, napala kao „rizičan eksperiment sa nacionalnom zdravstvenom zaštitom”. Konzervativni spektar američke političke scene i društva, alergičan na svako uplitanje države, bilo gde, optužio ga je da želi da uvede „socijalizovanu medicinu”. Tokom avgusta, uz pomoć donacija industrije osiguranja, ova opozicija je prešla u napad, održavanjem serije mitinga po unutrašnjosti Amerike i svakodnevnim emitovanjem televizijskih oglasnih spotova koji su građane zastrašivali da će maltene masovno umirati ako predsednik sprovede svoj naum.

Rezultat je bio da je Obama počeo da gubi popularnost i začetak ozbiljnih sumnji, čak i u redovima demokrata, u njegove liderske sposobnosti i političku veštinu.

Sonoćnim govorom Obama je međutim prešao u protivofanzivu. Vešto kombinujući činjenice i gađajući na emocije (tekst je unapred pripremljen, ali je Obama, uz pomoć publici nevidljivih „telepromtera”, sjajno odglumio da govori iz glave) – poručio je da nije prvi predsednik koji se suočava sa ovim problemom, ali da je „odlučan da bude poslednji”. „Nismo ovde samo da rešavamo krize, nego i da gradimo budućnost”, rekao je, često prekidan aplauzima i ovacijama, mahom od strane kongresmena iz redova sopstvene partije.

Očigledno je takođe da je to bio njegov novi pokušaj da izgradi dvopartijski konsenzus oko svog reformskog plana, pa zato nije propustio da naglasi da ostaje „otvoren za nove konstruktivne ideje”.

Opovrgao je optužbe opozicije da će reforma, koja podrazumeva trošak od 900 milijardi dolara za period od deset godina, povećati budžetski deficit, koji će, samo za ovu godinu, dostići zastrašujućih 1,6 biliona dolara. Protivnicima je zamerio da „umesto poštene debate” sprovode „taktiku zastrašivanja”.

Retko koji američki predsednik je u tako ranoj fazi svog mandata bio na tako važnom raskršću. Ulog je veliki: uspe li, ući će u istoriju kao veliki reformator i promeniti Ameriku, odnosno ulogu države u obezbeđivanju socijalne pravde. Neuspeh bi međutim bio katastrofalan poraz i za njega lično i za Demokratsku stranku.

Rok koji je odredio za realizaciju ovog zahvata je kraj godine. U četiri kongresna komiteta pred kojima je nacrt ovog zakona, odmaklo se kao nikad dosad, premda, kako je sam sinoć rekao, preostaje da se „ispeglaju značajni detalji”.

Na sinoćnu besedu, iako su generalno i dalje protiv njegovog plana, nisu baš ravnodušno reagovali ni republikanci. „Predsednik je održao veoma, veoma važan govor”, rekao je tako nekadašnji predsednički kandidat, kongresmen Bob Dol. On se nije ustručavao da proceni kako strategija njegove partije, posle kratkoročnih uspeha, može da donese i dugoročnu štetu. „Posle nekog vremena ljudi će početi da se pitaju – za šta su republikanci”, rekao je.

Obama je sinoć sasvim izvesno obnovio entuzijazam svoje baze. Preostaje mu još samo da 87 odsto zemljaka, koji su, prema najnovijem istraživanju Galupa, zadovoljni sadašnjim načinom kako se leče, uveri da su sistemu neophodne promene i da neće izgubiti ono što već imaju.