Bankrot koji je promenio svet

Nelisva Dladla (34), samohrana majka iz ubogog predgrađa Kajeliša kod Kejptauna, nikada nije čula za propalu američku banku Braća Liman.

Ipak, lanjski kolaps jedne od najuglednijih finansijskih institucija SAD zauvek je promenio život te siromašne Afrikanke kao i miliona ljudi diljem sveta.

„Već godinu dana redovno kradem hranu po samoposlugama. Obučem široke haljine i trpam potrepštine pod skute. Ponekad jedem hranu sa rafova usred radnje. Ostala sam bez posla i danas nemam drugog načina da preživim i prehranim decu. Dokle god traje ova recesija, krašću po prodavnicama”, južnoafričkom dnevniku „Novosti zapadnog Kejpa” poverila je Nelisva Dladla.

„Globalna finansijska i ekonomska kriza naterala je u poslednjoj godini dana poštene ljude bez posla i sredstava za život u egzistencijalni očaj”, upozorava Udruženje potrošača JAR.

Spektakularni bankrot Braće Liman 15. septembra 2008. godine na Volstritu računa se danas kao početak najteže globalne finansijske i ekonomske krize od Drugog svetskog rata.

Lavina tekuće krize pokrenuta je tmurnog septembarskog jutra 2008. godine kada je postalo jasno da, uprkos očekivanjima svetskih berzi, američka Centralna banka neće priskočiti u pomoć posrnuloj banci Braća Liman.

Privatna investiciona banka – dotle četvrta po snazi u SAD – sa jakim vezama u vrhu američkog establišmenta, naizgled odjedanput razotkrila je septembra 2008. svoju basnoslovnu dubiozu.

Igrajući godinama na rizičnom američkom hipotekarnom tržištu, banka Braća Liman upala je u bankarski dug od 613 milijardi dolara i dug po obveznicama težak još 155 milijardi dolara! U dugogodišnjem poslu rizičnog finansiranja američkog tržišta stanogradnje, privatna banka Braća Liman nije bila usamljena.

Brižljivo negujući mit da svaki Amerikanac treba da ima svoju kuću, tamošnji investicioni krugovi godinama su razrađivali složeni sistem davanja kredita za stanogradnju gotovo svim zainteresovanim klijentima, bez mnogo raspitivanja o njihovoj stvarnoj platežnoj sposobnosti. Deoba rizičnih „sabprajm” kredita u SAD  samo naizgled je bila „olaka”. Vodeći američki zajmodavci, među njima i Braća Liman, nakon odobravanja rizičnih kredita, te finansijske ugovore pakovali su u kompleksne dužničko-poverilačke aranžmane i – obećavajući veliki profit – preprodavali zainteresovanim investitorima širom sveta. Verujući u snagu Amerike, plejada globalnih investicionih banaka, privatnih fondova, osiguravajućih društava... zaigrala je u hipotekarnom kazinu s one strane Atlantika. Kada je sredinom 2007. postalo jasno da masa američkih poverilaca nije u stanju da otplaćuje rate hipotekarnih kredita „američki globalni hipotekarni kazino” počeo je da se urušava. Američka Centralna banka je u proleće 2008. priskočila u pomoć banci Bear sterns koja je prva prikazala zastrašujuće gubitke na hipotekarnom tržištu.

U međuvremenu, suočena sa stampedom gubitaka, banka Braća Liman prošlog leta takođe se obratila za pomoć Centralnoj banci SAD (Federalne rezerve).

Berze i investitori napeto su iščekivali najavu „spasilačkog paketa ” FED-a za Braću Liman. Većina američkih banaka i penzionih fondova poslovala je dotle sa njima.

Istorijskom odlukom američke Centralne banke banka Braća Liman puštena je niz vodu. „Bankrot banke Braća Liman ne bi ugrozio finansijski sistem SAD”, procenio je FED.

Panika se razlila svetskim berzama: potonju lavinu bankrota, bespoštednog pumpanja državnog novca u posrnule finansijske institucije i političke svađe širom sveta oko utvrđivanja „krivca”... moderni svet dotad nije video.

Vanredni sastanci guvernera centralnih banaka, hitne sednice lidera najrazvijenijih zemalja, zamiranje međubankarskog poverenja, oseka privrednih kredita privredi, zamiranje privreda, zaprepašćujući talas otpuštanja... postali su u protekloj godini dana uobičajena pojava.

U međuvremenu, debata o novom svetskom poretku, bez globalnog bankarskog kazina – tek je na početku.

Nelisva Dladla još dugo će krasti po samoposlugama.