Sportski javni servis

Kao da joj je malo istorije koju ubrzano pravi i dramatično preživljava tokom poslednje dve decenije, Srbija je i jednu fudbalsku utakmicu proglasila istorijskim događajem. Valjda se i državi učinilo da će se lakše steći uslovi za izlazak na sportsku nego za neku drugu, recimo političku, elitnu svetsku scenu, pa je sve oko meča Srbija-Francuska u kvalifikacijama za mondijal imalo obeležja velikog nacionalnog poduhvata.

Pridružila se i Radio-televizija Srbije udarnim programom, direktnim prenosom u novoj HD tehnici, specijalnim emisijama, propagandom u kojoj je „srce na terenu” i bukvalno pulsiralo na TV ekranu. Izgleda da javni medijski servis Srbije na sport, uz igrane serije, gleda kao na najvažniji i najprestižniji deo svog programa. U rečenu sredu smatrao je za potrebno da prati još i utakmice košarkaške i odbojkaške reprezentacije na evropskim šampionatima u Poljskoj i Turskoj kao i duel Novaka Đokoviđa na teniskom turniru u Njujorku. Uz toliku gužvu na oba programa RTS-a kao da smo zapravo gledali neki namenski, specijalizovan kanal koji živi od sporta i za sport.

Ako i ima ovakvih izuzetnih sportskih dana koji remete uobičajenu programsku šemu, nije sasvim jasno zašto se ona toliko podređuje sportu i kad ne igraju naši. Istumbana je, recimo, u četvrtak zbog četvrtfinalnot meča Ju-Es opena koji nas se nije neposredno doticao – pa je jedna iz reda uobičajeno poznih kulturnih, naučnih i obrazovnih emisija, „Kontekst 21”, nenadano stekla privilegiju da se na ekranu pojavi oko 21 čas, sat i po pre no što je najavljeno. Time je učinjeno nažao svima koji su želeli da pogledaju priloge o ovogodišnjem upisu na univerzitete, o novoj terapiji u lečenju raka pluća, o skupu balkanskih botaničara i još niz aktuelnih vesti vezanih za istraživanja u zemlji i svetu. Time je, istovremeno, iskazano nepoštovanje i prema rektorima i dekanima, naučnim radnicima, mladim stručnjacima iz dijaspore koji se spremaju za povratak u otadžbinu i ostalim učesnicima ovog obrazovno-naučnog magazina.

Tim „Konteksta 21”, kao uostalom i autori „Hit librisa”, „Obrazovnog ogledala”, „Putokaza vere”... ovakvo pomeranje mogli bi smatrati ipak boljom varijantom od ne tako retkog potpunog ispadanja iz ponude u danima višesatnih prenosa iz Narodne skupštine. Tek tada gube svaku šansu da pokažu svoj učinak u jasnom, preglednom i vizuelno zanimljivom predočavanju tema kojima se bave.

Odnosom prema ovom delu svog programa, koji, izgleda, sama ne ceni dovoljno, matična kuća ne šalje baš najbolju poruku širokoj gledalačkoj javnosti. Forsiranjem sporta i zabave uopšte na račun obrazovanja i kulture ona ne pokazuje težnju da ravnomernije pristupa različitim stvaralačkim delatnostima, da jače podrži intelektualni rad i ističe onaj valjani ljudski angažman za koji se ne dobijaju medalje.

Sportskim junacima svaka čast i hvala za radost koju nam donose. Ali nam fali više prostora i pažnje za ostale heroje naše (tegobne) današnjice.