„Peglanje dugova" ne znači kupovinu glasova

Preduzeća u kojima je izvršena konverzija dugova već su pokazala prve znake oporavka, kaže Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, odgovarajući na kritike da je podržavljenje privatnih firmi, u stvari, biranje većeg zla i da je država kao gazda mnogo gora od bilo kog privatnika, a da se pretvaranjem dugova u kapital ništa ne rešava, jer novca i na tržištu i dalje nema.

Želja je, uopšteno gledano, da se kroz konverziju dugova u kapital pomogne preduzećima da lakše prebrode teške uslove poslovanja izazvane efektima svetske ekonomske krize. Time preduzeće ima bolji bilans, nema više dugova, ne gomilaju se kamate, firma više nije u blokadi i samim tim može da konkuriše za kredite, učestvuje na tenderima itd. Važno je istaći da je sve zasnovano na principu dobrovoljnosti i da firme same zahtevaju da se namirenje dugova obavi konverzijom.

Vlada je u aprilu ove godine donela zaključak kojim se prihvata informacija o potrebi sprovođenja konverzije duga subjekata privatizacije u postupku izvršenja ugovornih obaveza i privrednih društava koja posluju sa većinskim državnim kapitalom. Prema tom zaključku obrazovana je radna grupa sa zadatkom da se izjasni o svakom od zahteva za sprovođenje konverzije duga subjekata privatizacije i privrednih društava koja posluju sa većinskim državnim kapitalom. Radnu grupu čine predstavnici više ministarstava, to su predstavnici Ministarstva ekonomije, Ministarstva finansija, Ministarstva rada i socijalne politike, Poreske uprave, PIO fonda, kao i predstavnici ostalih državnih institucija i javnih preduzeća koja imaju potraživanja koja su predmet razmatranja, kaže Ćirić.

(/slika2)Bez obzira na to što su kritičari upozoravali da će zbog stanja u srpskoj privredi i činjenice da je 60.000 preduzeća u blokadi uskoro biti više državnog nego privatnog vlasništva, za „prebijanje” dugovanja prijavilo se oko tridesetak preduzeća.

– Ispostavilo se da je najveći problem to što mnoge od tih firmi duguju Fondu penzionog i invalidskog osiguranja i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje. U tim slučajevima, konverziju je gotovo nemoguće obaviti. Zato je Vlada Srbije zauzela stav da je potrebno doneti zakon o povezivanju radnog staža kojim će se ostvariti penziono i socijalno osiguranje, što je, inače, u nadležnosti Ministarstva rada – objašnjava naš sagovornik.

A formulu po kojoj se dugovi preko noći pretvaraju u kapital predstavnici opozicije najčešće opisuju kao računicu za jeftinu kupovinu glasova. Tako vrlo često može da se čuje da nadležni ministar obilazeći radnike širom Srbije i slušajući njihove vapaje, u stvari, radničku klasu pretvara u svoje biračko telo.

– Prihvatam svaku pohvalu, kao i dobronamernu kritiku, ali još se nije desilo da bilo ko od onih koji nas kritikuje predloži neko konkretno rešenje zarešavanje ovako ozbiljnih problema. Jasno je da je najlakše sedeti sa strane i kritikovati, jer tako ne može da se pogreši. Pitanje je kako pronaći mehanizam da se tim radnicima i privredi pomogne. Istakao bih da sam i ja zagovornik tržišne privrede i ovo je samo privremeno rešenje, odnosno pokušaj da se preduzeće stavi na noge dok kriza ne prođe – ističe on.

Nije tačno, dodaje, da sa podržavljenjem prestaju sve muke radnika i da će „pljuštati” krediti i subvencije, objašnjava Ćirić.

„Petrohemija” je dobar primer za to, jer su dugovi prošle godine bili sto miliona evra, a od kada je prešla u državne ruke, dugovanja su svedena na 35 miliona evra, smanjen je fond plata sa 330 na 150 miliona dinara, usvojen je i socijalni program kojim će biti rešen problem viška zaposlenih, a sve u cilju pokretanja proizvodnje na profitabilnim osnovama, ističe Ćirić.

Kad za to dođe trenutak, država će svoje vlasništvo prodati postojećim vlasnicima ili nekom trećem na berzi. I to će biti po tržišnim ulovima, napominje.

Kao primer konverzije dugova u privatnim preduzećima Ćirić navodi Srpsku fabriku stakla „Paraćin”, koja je privatizovana 2007. godine, gde je prve godine investirano sedam miliona evra. Radnici preduzeća obratili su se nadležnom ministarstvu, jer jednostavno više nisu mogli da ne izmiruju narasle obaveze prema „Srbijagasu”. Njihova dugovanja procenjena su na oko 2,7 milijardi dinara. Kada je reč o državnim preduzećima, primer za to je Metanolsko-sirćetni kompleks „Kikinda” koji takođe ima velike obaveze prema državi, i pančevačka „Azotara”.

Anica Nikolić