Tajna špijunske beležnice

Beleške francuskog obaveštajca, generala Filipa Rondoa, koje je početkom nedelje delimično objavio list „Liberasion”, otkrivaju da Francuskoj nije bilo u interesu hapšenje hrvatskog generala Ante Gotovine, optuženog za zločine protiv čovečnosti pred Haškim tribunalom, kako na videlo ne bi izašle veze njihove obaveštajne službe sa hrvatskim specijalnim jedinicama.

U izveštaju koji je Rondo, u to vreme savetnik za obaveštajne i specijalne operacije ministra odbrane Mišel Alio-Mari, napisao za Jelisejsku palatu 2005. godine, a koji prenosi „Liberasion”, navodi se da su oficiri francuske obaveštajne službe, DGSE, zadužene za akcije van zemlje „tajno bili u vezi sa generalom Antom Gotovinom, prvo u Zagrebu, a potom u Zadru” i da je „jedan od njih u avgustu 1995. pratio odvijanje operacije ’Oluja’ u kojoj je hrvatska vojska preuzela Krajinu”.

„Tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji traži generala Antu Gotovinu zbog događaja koji su se dogodili u tom periodu”, konstatuje Rondo, koji se pribojava „tragova” koje je ostavila francuska obaveštajna služba.

„General Gotovina mi je poručio da nikada neće otkriti veze koje su mogle da postoje tokom rata između njega i nas”, piše Rondo i dodaje da on smatra „kao i DGSE, da bi ova francuska podrška mogla da bude rasvetljena ukoliko dođe do ozbiljnije istrage”.

U belešci iz aprila 2005. godine Rondo zapisuje: „Moje odbijanje da se Gotovina uhvati na prevaru: MAM (Mišel Alio-Mari) slaže se”.

U dokumentu upućenom državnom vrhu Rondo navodi da je „DGSE održavao veze sa Hrvatima od druge polovine 1991. godine”, i da se radilo o „misiji tajne podrške hrvatskim specijalnim jedinicama”.

Autor teksta Karl Laske, koji je imao uvid u sudski transkript ovih beleški, kao i u pismo koje je Rondo uputio Alio-Mari, kaže za „Politiku” da je ova operacija podrške hrvatskim jedinicama, zavedena pod kodiranim imenom „Simond”, podrazumevala „obuku i pomoć u nesmrtonosnom materijalu”, odnosno pomoć u logistici, poput vozila, opreme i sl.

Cilj operacije je bio da se obezbede obaveštajni podaci i bezbednost francuskih jedinica u regionu.

Laske kaže da je Rondo lično nadgledao sprovođenje ove operacije 1991. godine, kada je boravio u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Nije, međutim, sasvim izvesno pod čijim ovlašćenjima je ova operacija izvedena i ko je sa njom bio upoznat.

Klod Silberzan, generalni direktor francuske obaveštajne službe od 1989. godine do juna 1993. godine, kategorički odbacuje mogućnost da je njegova služba davala podršku hrvatskim jedinicama u vreme dok je bio na njenom čelu.

„Ovi navodi su netačni. Dok sam ja bio na čelu službe nije bilo nikakve tajne misije podrške hrvatskim jedinicama. To bi bilo protivno tadašnjoj politici Francuske, koja nije podržavala Hrvatsku ni politički ni vojno. Do mog odlaska iz službe, 1995. godine, Francuska nije podržavala nijedan secesionistički pokret u bivšoj Jugoslaviji”, kaže za „Politiku” bivši šef DGSE-a, danas gradonačelnik Simora, gradića od 700 stanovnika na jugozapadu Francuske.

Kada je, međutim, reč o kontaktima sa Gotovinom, Silberzan kaže da su oni postojali, kao i u slučaju drugih ličnosti od interesa za obaveštajnu službu.

„Imali smo kontakte sa vojnim predstavnicima, kako sa hrvatske, tako i sa srpske strane, ali to je u opisu našeg posla”, objašnjava bivši šef obaveštajaca.

Novinar „Liberasiona” kaže da je moguće da Silberzan nije bio u toku sa misijom koja je poverena Rondou, jer je „bio na putovanju”.

Rondo je u to vreme direktno zavisio od kabineta ministra odbrane, socijaliste Pjera Žoksa, čiji je bio savetnik za specijalne operacije.

„Postoje ljudi kojima su poverene posebne, autonomne misije, o kojima čak ni služba ništa ne zna, a koje su ocenjene kao korisne za Francusku. Neka vrsta tajne u tajni”, kaže za „Politiku” Žan Ginel, stručnjak za pitanja vojne špijunaže, ukazujući na moguće objašnjenje.

Iv Bone, koji je od 1982. do 1985. bio šef francuske kontraobaveštajne službe, DST, koja deluje unutar francuske teritorije, smatra da ne treba sumnjati u verodostojnost Rondoovih beleški.

„Poznajem generala Rondoa, on je pouzdan, treba verovati da je ono što je napisao istinito”, kaže Bone, koji se seća da je „o Hrvatu” prvi put čuo u vreme dok je bio na čelu DST-a, u vezi sa državnom aferom u koju je bio umešan njegov „prijatelj po oružju”, Dominik Erilen, sa kojim se Gotovina zbližio u Legiji stranaca.

Novinar „Liberasiona” kaže da su ove beleške, nastale između 1999. i 2005, dokaz da je Francuska štitila Gotovinu i da nije sarađivala sa Karlom del Ponte i Haškim tribunalom.

U jednoj od beleški iz tajne misije Rondoa u Dubrovniku 2003, kada se sastao sa jednim od svojih ljudi Hrvata sa kojima kontaktira, francuski obaveštajac piše: „Gotovina se neće predati”, a direktor kabineta Alio-Mari mu odgovara: „To je u našem interesu”. Francuska je, navodi Laske u tekstu, nameravala da pregovara kako bi Gotovina ostao na slobodi u zamenu za jednog drugog optuženika za ratne zločine za kojim je tragao Haški tribunal, čije ime ne navodi.

Ove lične beleške koje je Rondo čuvao u svom pariskom stanu ne bi nikada ugledale svetlost dana da nije postao jedan od glavnih aktera „afere Klirstrim”, najveće političko-špijunske afere poslednjih godina u Francuskoj, koja je izbila zahvaljujući sukobima u državnom vrhu između bivšeg i sadašnjeg predsednika Žaka Širaka i Nikole Sarkozija. Francuski obaveštajac, koji je bio savetnik tri ministra odbrane, naći će se kao svedok u procesu koji se otvara 21. septembra, a u kome je bivši premijer Dominik de Vilpen optužen da je učestvovao u zaveri sa ciljem da onemogući Sarkozijev dolazak na vlast.

Među stotinama stranica na kojima je godinama beležio svoje aktivnosti u službi i mnogobrojne tajne operacije u kojima je učestvovao širom sveta, našle su se i ove stranice koje bacaju novo svetlo na ulogu tajnih službi u sukobima u bivšoj Jugoslaviji i odnos velikih sila prema Haškom tribunalu, koje su, iako pod pečatom državne tajne, pronašle put do javnosti.

Ana Otašević