Žene na norveškoj (s)ceni

Specijalno za „Politiku”
Oslo, septembra – Na predstojećim redovnim parlamentarnim izborima u Norveškoj koji se održavaju danas, bitka će se voditi između crveno-zelene koalicije, koja vlada poslednje četiri godine, i saveza građanskih partija. Tri i po miliona Norvežana ima priliku da se odluči hoće li sadašnja vladajuća koalicija, koju čine Radnička partija (AP), Socijalistička partija levice (SV) i Partija centra (SP), dobiti još jedan mandat, ili će birači dati šansu opoziciji, u koju bi mogli da uđu Desna partija (H), Levica (V) i Hrišćanska narodna partija (KRF).

Nepoznanica ostaje koga će podržati trenutno najjača i najuticajnija norveška opoziciona stranka – Partija progresa ili napredna stranka (FRP). Večito druga, ova partija nikako da uđe u vlast zbog lošeg koalicionog potencijala. Kao osvedočeni nacionalisti, desničari, naprednjaci ili ne žele da dele vlast ili ih druge stranke odbacuju kao potencijalne partnere.

Dominacija „ženskih partija”

U zemlji parlamentarne monarhije upravljaju parlament i vlada uz „blagoslov” i odobrenje kralja Haralda Petog, a bira se 150 narodnih poslanika. Kuriozitet je da od sedam partija kormilom čak četiri stranke upravljaju pripadnice lepšeg pola, a na političkoj sceni postale su vrlo uticajne i moćne. Srpska izreka da gde su politika i novac, tu obavezno dolaze i „lepe se žene”, mogla bi u zemlji potomaka Vikinga da se prevede kao – gde su žene tu su moć i uticaj.

Svakodnevne predizborne sondaže javnog mnjenja, a i analize najvažnijih norveških političkih instituta pokazuju da najviše izgleda ima aktuelni premijer i lider AP Jens Stoltenberg (50). Naravno, ukoliko ga kao i u dosadašnjem četvorogodišnjem mandatu podrže njegove dosadašnje partnerke Kristin Halvorsen, kao lider levih socijalista, i Liv Signe Navarsete, vođa zelenih odnosno SP.

Očekuje se da AP aktuelnog šefa vlade osvoji najviše glasova, a najnoviji partijski barometri govore da će ova stranka osvojiti blizu 35 odsto mandata, nešto više od tri odsto u odnosu na izbore iz 2005.

Pesma na srpskom

Popularnost jedne od najstarijih norveških partija ne leži samo u tradicionalnoj opredeljenosti radničkih, seljačkih i srednjih slojeva prema programu ove socijaldemokratske partije, već i u harizmi lidera Jensa Stoltenberga.

Mlad je, obrazovan, moderan i skroman političar, raznovrsne i bogate političke karijere. Živi na obodu glavnog grada, u klasičnoj drvenoj kući, a povremeno u premijerski kabinet dolazi biciklom. Kao dete odrastao je u Beogradu kao sin tada čuvenog norveškog diplomate, ambasadora, ministra spoljnih poslova i mirovnog pregovarača UN Torvalda Stoltenberga. Razume i govori malo srpski. Na nedavnoj promociji njihove zajedničke knjige „Razgovori” stariji i Stoltenberg junior evocirali su uspomene na boravak u bivšoj Jugoslaviji, posebno u Beogradu. Otpevali su i jedan stih pesme na srpskom posvećene njegovoj sestri Nini koja je rođena u Beogradu.

Stoltenberg i njegova partija zalažu se za jaku socijalnu i zdravstvenu zaštitu, za robinhudovski princip raspodele državnog bogatstva. Najzaslužniji su što je zadržan uspešan recept upravljanja ekonomijom, a bazira se na mešavini socijalizma i kapitalizma. Mada mu opozicija oštro prigovara da siromaštvo nije smanjeno, da građani i dalje dugo čekaju kod lekara, ono što mu se mora priznati jeste činjenica da je stopa nezaposlenosti u Norveškoj zadržana na neverovatno tolerantnih tri odsto. Aktuelni prvi norveški ministar nema iza sebe većih afera. Najveću kritiku javnosti doživeo je tokom proleća kada je otvorena afera sa uvođenjem hidžaba (muslimanska marama) kao obaveznog dela policijske uniforme.

Jens protiv Jensen

Glavni naslovi u norveškim medijima su „Jens protiv Jensen”, sa podnaslovima da će glavni rivali za fotelju prvog ministra biti sadašnji premijer Stoltenberg i energična i najpopularnija norveška političarka Siv Jensen, vođa FRP.

Naprednjaci su tipična desničarska, populistička partija čija popularnost je dospela iznad „kritičnih” 20 odsto poverenja birača. Kao najjača partija opozicije, vrhunac popularnosti dostigla je zahvaljujući njihovoj beskompromisnoj borbi protiv rastuće islamizacije Norveške (da li samo nje?). Partija progresa nastoji da zaustavi epidemiju azilanata sa afro-azijskog podneblja, ograniči dolazak emigranata, izbeglica iz zemalja koje oni smatraju nezapadnom civilizacijom.

Mora se ograničiti navala azilanata iz Iraka, Irana, Pakistana, Avganistana, Somalije, Indije kako bi se predupredili neminovni konflikti u društvu koje se bazira na zapadnoj tradiciji, kulturi, hrišćanskoj ideologiji.

Najezda azilanata i njihovi sve veći zahtevi njihovih verskih prava, ali i neumitna činjenica da i na krajnjem severu Evrope sve više minareta para mirno nebo države koja počiva na hrišćanskim temeljima, dovoljni su razlozi da se i ostale stranke uhvate u koštac sa sve vidljivijom epidemijom islamizacije norveškog društva.

I partija Desnice (H) zalagala se za strožu, ali pravednu kontrolu priliva stranaca, posebno onih iz zemalja koji ne baštine hrišćansku kulturu i demokratiju. Vođa Desne partije Erna Solberg kao predsednica treće stranke po snazi, bivša ministarka i liderka takozvanog građanskog bloka, pokušaće da sa trona skine Stoltenberga.

Ako mu iko dođe glave, biće to žene. Neće to biti samo „mangupi iz njegovih redova”, dve njegove dosadašnje partnerke sa kojima je vladao protekle četiri godine i čiji koalicioni rezultat sada ide na proveru. U političkom ringu nestrpljivo ga čekaju i dve ljute rivalke, čelnice naprednjaka i desnice.

Radovan Pavlović