MILOŠ VASIĆ

Za razliku od država bivše Jugoslavije, organizovani kriminal na tom terenu nikada se nije razdruživao i to je do sada bila i ostala njegova glavna prednost. Naime, kriminalci nemaju nikakve verske ili nacionalne predrasude: oduvek, bez obzira na naše ratove, kriminalci su se razumeli odlično i sarađivali bez problema, iako su svi redom puštali "patriotske" zvuke i pravili se rodoljubi, patrioti i domoljubi. To je zato što je "patriotizam prvo utočište nitkova", kako je to lepo objasnio američki pisac Embrouz Birs još početkom prošlog veka. Pa smo tako imali do dana današnjeg večito prijateljstvo Legije Ulemeka i Hrvoja Petrača (i još nekih likova sa obe strane), a na temu zajedničkog poduhvata – šverca heroina. To je samo jedan primer, ima ih onoliko. A svi su kod kuće onoliki patrioti i busaju se u prsa junačka i domoljubna, vitez do viteza. Objašnjenje je jasno: ko je u stanju da opljačka, protera ili ubije svog komšiju samo zato što je komšija druge vere ili nacije – taj je u stanju da učini i sve drugo; to je dno svake ljudskosti i morala.

Organizovani kriminal fenomen je iz oblasti političke ekonomije. Srbija – kao i ostale balkanske države – nalazi se na ključnoj liniji komunikacija Istok – Zapad i natrag. To znači da je puki tranzit robe od vitalnog značaja za te države industrija sama po sebi. Za ogromnu i nervoznu narkomansku populaciju Evropske unije heroin je roba od vitalnog značaja – i više od toga: vrhunska organska potreba, nešto za šta će učiniti sve. To heroinske zavisnike čini idealnim tržištem: njihova potražnja stabilna je i visoko motivisana; šta ćete bolje?

Zadržaćemo se na heroinu, jer je ključni segment u celom kompleksu organizovanog kriminala: ima najvišu profitnu stopu, pored pomenute stabilne i brojčano velike potražnje. To ga čini investicijski najprivlačnijim. Naime, kokain je droga bogatih i potražnja mu je nestabilna; oružje je politički uslovljena roba, a crno tržište oružja ionako je upropašćeno raspadom Varšavskog pakta čiji su viškovi i dalje dostupni po dampinškim cenama. Trgovina ljudima ima značajno nižu profitnu stopu, a u poslednje vreme nije higijenska, jer je postala prioritet za Evropsku uniju. Cigarete su manje-više svedene u legalne okvire, a posle augzburške istrage (koja još traje i optužnice tek slede) šverc cigareta postaće glavno fiskalno pitanje Evropske unije, ali i preostalih evropskih zemalja: ipak je reč o poreskoj šteti od desetak milijardi evra do sada.

Heroin je, dakle, najbolja ilustracija i suštinski problem Jugoistočne Evrope. Organizovani kriminal ima razne izvore prihoda, ali heroin je najbolji; nema tog reketa, ilegalnog oružja, kradenih automobila ili prostitucije koji bi mogli da konkurišu visinom profitne stope. Toga su bili svesni i naši bivši gospodari: zašto bi inače čuvali onih 660 kilograma čistog heroina u sefovima Državne bezbednosti?

Treba, dakle, pratiti statistike zaplene heroina, zaplenjene količine množiti sa deset, pa se onda pitati gde su pare od nezaplenjene droge završile. Većim delom, naravno, kod dilera u Evropskoj uniji, ali dobrim delom i ovde, kod logističara koji omogućavaju prolazak heroina i uredno se ugrađuju. Sve ostalo možemo da zanemarimo, jer je heroin najbitniji. To je jasno našim gangsterima-patriotima; a da li je jasno i našim državama?