Baklja

„Utakmica je bila odlična! Posle početnog udarca počeli smo pijani da navijamo i palimo baklje, a onda smo se potukli sa njihovima i bežali od policije”.

Ovako je novopečeni navijač lokalnog beogradskog fudbalskog kluba ushićeno prepričao svoj „debi” na tribinama.

Na pitanje koji je rezultat meča, hladnokrvno je odgovorio: „Otkud znam, ne pratim fudbal!”

Huligani koji su pre dva dana napravili „bakljadu” u autobusu na liniji 53 u Beogradu, prethodno demoliravši vozilo, od te su fele „navijača”.

Hteli su da dopru do simpatizera konkurentskog kluba ne osvrćući se na ostale putnike.

Cenu prepada u maniru drumskih razbojnika, naoružanih kamenicama, močugama i bakljama, platila je maloletna devojka koja je zaradila opekotine.

Nije, srećom, životno ugrožena. Preživeće. Bojan Majić nije preživeo. Sećate li ga se? Bio je to dvadesetosmogodišnji Voždovčanin koji je kobnog avgustovskog dana 2005. godine odlučio da ode u Zagrađe kod Sutomora da provede godišnji odmor sa devojkom koja ga je tamo čekala.

Naumio je usput da svrati u Podgoricu i pogleda meč između Voždovca i Zete iz Golubovaca. Put je trajao kratko, jer su navijači Rada naoružani noževima upali u voz u Batajnici i okomili se na kupe u kom su bili navijači Voždovca, među njima i Majić. Ostatak priče se zna.

Država, čini se, u sličnim situacijama burno reaguje samo kad je sama napadnuta, kao u slučaju Uroša Mišića. Zaposeo je naslovne strane kada je divljajući bakljom – po navodima optužnice – pokušao da ubije čuvara reda. Nasuprot tome, suđenje osumnjičenima za napad na Majića sa smrtnim ishodom do danas se odlaže, kažu njegovi prijatelji.

Pričajući u jednoj emisiji o tradicionalnom rivalitetu navijača Želje i Sarajeva, Nele Karajlić je svojevremeno rekao da je najveći „okršaj” pristalica ova dva kluba izbio jedne zime kada su se pre početka utakmice navijači međusobno – grudvali.

Za to vreme, bio je to prvorazredni skandal koji je zaposeo novinske stupce. Država u kojoj se taj incident dogodio više ne postoji, fudbalska liga u međuvremenu je srozana, pa su monotone stadionske borbe zamenili okršaji „dvanaestih igrača” na ulicama.

Umesto snežnih lopti, sevaju noževi i pirotehnička sredstva, potežu se pištolji, ostaju teške povrede, gine se u razmiricama huligana. Pojedina beogradska naselja noću više nisu sigurna zbog navijača koji se okupljaju i slučajne prolaznike zapitkuju: „Mali, za koga navijaš?” Šta god da kažeš, odgovor je pogrešan.

Bilo bi neiskreno reći da pojedini vinovnici navijačkih sukoba nisu raskrinkani. Problem je u tome što svako u Beogradu zna da su u Evropi kazne i za najmanje izgrede drakonske, ali se ovde uvek nađe neki zaštitnik „dvanaestog igrača”.

Ako se tako nastavi, ako bude sve više bakljonoša među navijačima, na gradskim ulicama biće sve manje nevino nastradalih Bojana.