„Boing" ili „Erbas"

Kako koji direktor dođe na čelo nacionalne aviokompanije, prvo što izjavi jeste da će prioritet „Jata” biti kupovina novih letelica. I tako već godinama. A pomaka nema. Putnici se voze avionima na čijim krilima se odvrću šrafovi.

Tako će, po svemu sudeći, biti sve dok država kao vlasnik kompanije ne prelomi i jasno ne kaže da je konačno došlo vreme za nabavku novih aviona. Pitanje je samo – od kojih para. I – od kog proizvođača?

Pare nisu problem, jer ih – nema. To otvoreno priznaju u „Jatu” i u Ministarstvu za infrastrukturu. Izgleda, međutim, da to uopšte ne uzbuđuje potencijalne prodavce. Tako su predstavnici američkog „Boinga” ovih dana boravili u Srbiji, navodno da bi održali proceduralne sastanke s čelnim ljudima nacionalnog avioprevoznika i nadležnog ministarstva.

Predvodio ih je direktor prodaje za Evropu i Rusiju. Dakle, ključni čovek „Boinga” zadužen za prodaju aviona. Ali, prema onome što se moglo čuti u „Jatu” i Ministarstvu za infrastrukturu, došao je da bi s ministrima i direktorima neobavezno proćaskao i popio kafu i to na samo dva-tri dana pre sednice na kojoj bi vlada trebalo da donese odluku o budućnosti „Jata”.

Da nije bilo baš sve neobavezno postalo je jasno kada je posle susreta direktorom „Boinga” ministar Milutin Mrkonjić rekao da je država zainteresovana da se američki proizvođač, „onog momenta kada do toga dođe”, uključi u pregovore o obnavljanju flote. Dodao je i da „Vlada Srbije podržava aktivnosti ’Boinga’”, kao i da „Ministarstvo infrastrukture očekuje da se dugogodišnja saradnja sa ovim proizvođačem pojača”. Ministar je pre sednice vlade saopštio svoj stav.

Problem je, međutim, što je Srbija 1998. godine „Erbasu” uplatila 23,5 miliona dolara depozita, jer je nameravala da od njega kupi osam letelica. Ako bi najavljena dugoročna saradnja sa „Boingom” bila krunisana kupovinom njegovih aviona, država bi izgubila 23,5 miliona dolara narodnih para.

Pored toga takva odluka mogla bi da oteža približavanje Srbije Evropskoj uniji, jer Srbija odustaje od kupovine evropskog aviona i opredeljuje se za američki. Postoji, međutim, mogućnost da „Boing”, pod uslovom da se zaista ozbiljno uključi u igru, u dogovoru sa „Erbasom” spasi naše pare, ali je ta priča za sada samo u domenu spekulacije i verovatno je u javnost pustio onaj koji je uspešno u medije ubacio priču o dolasku „Boingovog” direktora prodaje u Beograd u „nezvaničnu posetu”.

U svakom slučaju, onaj ko bude odlučivao o tome čije će avione država kupiti, neće imati nimalo lak zadatak. Moraće da balansira između Evropske unije i Amerike, ali – očigledno je – i između domaćih lobista.