MAJA PELEVIĆ

Naše podzemlje. Vrlo relativan pojam. Svakoga asocira na nešto drugo. Moja prva pomisao je podzemna železnica koju i dalje nemamo. Imamo je delimično a to je kao da je nemamo. Kao i sve drugo. Podzemna garaža. Živim u ulici Strahinjića bana i često čujem priče da će nam zatvoriti ulicu i ispod nje napraviti podzemnu garažu. Pokušavam da zamislim kako bi to izgledalo. Smešno.

Zamišljam neke rupe u trotoaru koje funkcionišu po principu propadališta u pozorištu. Automobili koji prolaze. Čas ih vidiš čas ih ne vidiš. Hodaš po novim pločicama boje terakote dok se ispod tebe kreću neke ljute mašine. Bilo bi lepo prebaciti i sve kafiće, zbog kojih ne mogu na miru da šetam svog psa, u podzemlje. Osim onih sa dobrim kolačima, a takvih je malo.

Podzemne igraonice. Najbolje opisane u drami "Halflajf" Filipa Vujoševića. Deca koja nikada ne vide sunce. Voze se podzemnom železnicom i tako zatvaraju začarani krug. Katakombe. Podzemna groblja. Kod nas ih ima u Jajcu. Noćni klubovi. Najbolji su oni koji se nalaze u podzemlju jer u njemu vladaju drugi zakoni. Dozvoljeno je sve ono čega se zemlja gnuša. Znoj i razvrat su mnogo prihvatljiviji.

Podzemne vode. Najgore su dorćolske. Premeštala sam krevet po celoj sobi dok se nisam izlečila od insomnije zbog, kako ja smatram, podzemnih voda. One remete san i izazivaju noćne more.

Kad smo već kod noćnih mora najgore su one koje se dešavaju u podzemlju. Kao da si prerano ušao u svet koji te, kako god okreneš, čeka. Koliko je lepo sanjati letenje, toliko je užasavajuće sanjati da te neko juri po podzemlju.

Had, grčki bog podzemlja. Naziva se i Pluton. Kako bi se kod nas zvao? Podzemlje kao najpopularnije mesto za skrivanje ratnih zločinaca, terorista, vladara i svih onih koji se zbog nečega kriju. Da su naši za nijansu maštovitiji, slali bi nam video snimke iz podzemlja. Igrali bi se sa nama poput Bin Ladena koji je svoj poslednji mini šou program snimio u podzemlju Tora Bore. Sam, u sobici sa bibliotekom i mašinkom pozdravlja sve koji ga gledaju na malim ekranima. U svakom slučaju bi mi bilo zanimljivije da gledam njega dok prelistava knjige nego ovaj naš prvi predosadni rijaliti šou. Kad god gledam "Big brother" a to je retko (obično dok se šminkam izigrava mi zvučnu pozadinu) pomislim kako se sve to dešava u podzemlju. Zbog neprirodnog osvetljenja koje doživljava svoju punu neprirodnost u "bašti" imam utisak da su oni negde dobro zakopani. I ako nisu, kao da jesu. Ponestaju mi asocijacije pa ću preći na dnevne novine.

Što se tiče ovog našeg metaforičnog podzemlja ne moramo mnogo da se brinemo. Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu potiv trideset pet članova zloglasne "stečajne mafije". Naježila sam se. Ženi je oteta torba na ulici! "Akcija sablja" nije donela rezultate i kriminal je i dalje na ulicama našeg glavnog grada. Da li je moguće! Dvojica srednjoškolaca iz Vranja uhapšeni u pokušaju krađe "vespe" na ekskurziji u Grčkoj. Da li je to novi podmladak našeg podzemlja? Vrlo moguće. A možda su to samo dva dečaka kod kojih "rade" hormoni. Tranzicija u našu zemlju pored mnoštva raznovrsnih kremica, krpica i čokoladica, donosi i moralnu paniku. Zapad vrlo dobro zna šta to znači. Prema tome bolje je shvatati podzemlje u njegovom bukvalnom značenju nego upadati u zamku medijske predstave podzemlja kao nečeg strašnog. Strašnije su mnogo ove stvari iznad zemlje koje ni na koji način ne asociraju na podzemlje. To mračno i lepo podzemlje.

Dramska spisateljica