Amerika odustaje od raketnog štita u Evropi

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 17. septembra – Amerika odustaje od kontroverznog raketnog štita u Evropi čija je namena, prema zamisli administracije predsednika Buša, bila da od iranskih raketa zaštiti Evropu i istočnu obalu Amerike. Ovi odbrambeni sistemi na teritorijama Češke i Poljske trebalo je da budu operativni do 2015.

Ovo je jedan od najvećih spoljnopolitičkih i bezbednosnih zaokreta predsednika Obame, potez koji će sigurno razočarati Čehe i Poljake, dok će ga Rusija tumačiti kao sopstvenu pobedu. Umesto stacionarnih radarskih i protivraketnih sistema, odbrana od iranskih projektila biće zasnovana na manjim SM-3 raketama, prvo na brodovima, a potom negde na jugu Evrope ili u Turskoj.

Zaokret je, kako je to prvo objavio „Volstrit džornal”, a potom preuzeli i na svoj način, pre nego što je to saopštio sam predsednik Obama, razradili i ostali ovdašnji mediji, rezultat obaveštajno-strateške procene da Iran nije toliko napredovao u savladavanju tehnologije dalekometnih raketa da bi to opravdalo postavljanje štita. Teheran je, prema najnovijim obaveštajnim nalazima, mnogo uspešniji u proizvodnji projektila kratkog i srednjeg dometa, čemu se treba prilagoditi.

Do ove promene dolazi i u kontekstu američkih nastojanja da „resetuje” (povrati na prethodno stanje) veze sa Rusijom i obezbedi njenu kooperativnost, kao stalne članice Saveta bezbednosti, ali i kao partnera Teherana, u obuzdavanju iranskih ambicija da dođe u posed nuklearnog oružja, što je crvena linija preko koje Amerika ni po koju cenu ne želi da dozvoli prelazak.

Primetni su zato ovde napori Obaminog okruženja da opovrgnu kako je ova odluka pre svega ustupak Rusiji. TV mreža Ej-Bi-Si tako navodi neimenovanog zvaničnika koji kategorički tvrdi da zaokret „nema ama baš nikakve veze sa Rusijom, a ima sve veze sa Iranom”.

(/slika2)Prve reakcije iz Moskve, kako su prenete ovde, pozitivne su, ali ne i euforične. Njihova srž je da je odluka dobrodošla, ali da Rusija ne vidi razlog da uzvraća bilo kakvim ustupcima.

„Raketni štit je bio greška koja je sada ispravljena”, poručio je u telefonskom intervjuu „Volstrit džornalu” Dmitrij Rogozin, ruski ambasador pri NATO-u. Rusija se planovima za izgradnju štita inače protivila od samom početka, smatrajući ga pretnjom sopstvenoj bezbednosti i preteći da će svoje ofanzivne rakete pomeriti na same granice sa Evropom.

Jedan iranski izvor, koji citira agencija Rojters, smatra pak da bi ovaj potez „mogao da bude signal napuštanja politike pretnji i konfrontacija, kao i da su dva moguća razloga za ovu odluku: ili je Amerika zaključila da Iran nije pretnja, ili su ih Rusi ubedili da nema potrebe za takvim štitom”.

Pada u oči da su o promeni američkih planova prvi obavešteni baš najzainteresovaniji. Obama je noćas telefonom nazvao češkog premijera Jana Fišera, koji je to potvrdio i na konferenciji za štampu, dok je „Poljska obaveštena na isti način”. Obe zemlje će sigurno zbog ovoga biti nezadovoljne, jer su smatrale da će im američki raketni sistemi pružiti dodatnu, kako psihološku, tako i praktičnu zaštitu od Rusije, čiji su sateliti nekada bili.

Planirano je da tokom dana o svemu budu brifovani i svi saveznici u NATO-u. O novom američkom potezu najpre je obavešten novi generalni sekretar alijanse Andres Fog Rasmusen, koji ga je ocenio kao „pozitivan korak”. Među onima koje će Obamin zaokret sigurno duboko razočarati jeste i ovdašnji vojnoindustrijski kompleks, koji ostaje bez poslova vrednih milijarde dolara.