Recept kubanske raketne krize

Vašington odustaje od raspoređivanja elemenata sistema protivraketne odbrane u Evropi – raketa u Poljskoj i radara u Češkoj. Ovaj potez SAD mogao se i očekivati, jer je to nešto što su demokrate najavljivale i pre nego što je Barak

Obama ušao u Belu kuću. No, na odluku Vašingtona nesumnjivo je uticala i velika ekonomska kriza, jer „rat zvezda“, makar i ograničen, nije nimalo jeftin projekat, ali i odlučno protivljenje Moskve izgradnji raketnog „štita“ u Poljskoj i Češkoj. U situaciji kada Amerika troši ogroman deo vojnog budžeta na ratove u Iraku i u Avganistanu, velika novčana izdvajanja za nešto što ima vrlo sumnjivu defanzivnu ulogu svakako podleže preispitivanju.

Da li je odustajanje od raspoređivanja američkih raketa presretača u Evropi deo nekog američko-ruskog dogovora oko iranskog ili severnokorejskog nuklearnog programa? Sasvim je moguće, jer Moskvi je bilo veoma stalo da Amerikanci zaustave projekat SDI u Poljskoj i Češkoj. Sigurno je da nijedna strana neće odmah požuriti da objavi „detalje nagodbe“, ali će Vašington verovatno ipak morati da američkoj javnosti objasni kako se to sada odjednom odustaje od nečega što je samo pre godinu dana najavljivano kao najvažnije pitanje odbrane SAD od raketnih napada iz tzv. otpadničkih država.  

Naime, skoro pet godina iz Vašingtona je stalno ponavljano da su Poljska i Češka jedine lokacije za taj „štit“, pa je potrošeno dosta i vremena i para da se u to uveri i javnost tih zemalja – Varšavi i Pragu obećana je i velika vojna pomoć. Poljska je kao protivuslugu odmah zatražila američki PVO sistem „patriot“ i dodatan broj aviona F-16.

Rusi su američki „štit“ dočekali kao veliku pretnju svojoj bezbednosti, jer su nove američke rakete u Poljskoj ukinule mogućnost drugog, odnosno uzvratnog nuklearnog udara Rusije. Iz Moskve je rečeno da se te američke rakete presretači u kontejnerima mogu lako zameniti ofanzivnim projektilima kojima do Moskve treba samo tri minuta leta, i da na taj način Vašington dovodi Moskvu u poziciju u koju je Hruščov doveo Kenedija kada je instalirao rakete srednjeg dometa na Kubi. Znamo kako se dogovorom završila kubanska raketna kriza.

Kakav je sadržaj novog američko-ruskog dogovora? Na koji način će ga „platiti“ Teheran i Pjongjang? A siguro je da, na neki način, i hoće. Prvo su Rusi nedavno rasporedili sistem S-300 blizu granice sa Severnom Korejom. Pa smo onda imali aferu sa brodom „Arktik si“...

U celoj priči najsmešniji su ispali oni koji su stalno tvrdili da su Poljska i Češka jedina prava mesta za „štit“, iako je svaki profesor fizike i geografije to mogao da demantuje. Sa svoje strane, Rusija je nudila da Amerikanci u te svrhe, ako već strahuju od iranskih raketa, koriste ruski radar u Azerbejdžanu, pa zatim da i ruske posade budu na radaru kraj Praga. Sve je to odbijeno i Moskva je kao protivmeru najavila postavljanje raketa „iskander“ u oblasti Kalinjingrada i u Belorusiji.

Sada, kada od projekta SDI u Poljskoj i Češkoj nema ništa, postoji mogućnost da se taj sistem raspodeli na brodove američke šeste flote u Mediteranu, da bude instaliran u Turskoj, ili u Izraelu. Balkan? Teško da bi se Vašington odlučio da tako sofisticiranu tehnologiju raspoređuje u relativno nestabilnom području. Vašingtonu sada preostaje i problem kako da Poljacima i Česima objasni odustajanje od nečega što je stalno objašnjavano kao vrhunsko pitanje bezbednosti Zapada.